Stražilovo

-*3 314 8*-

јех ])имскијех бријегова, а облик му је скоро квад]»атан. г Гу је 1'ому.1 ударио темељ (жоме Риму, који се зато кашње и иро:јва „Кота (]иас1га1а"; ту су владали римски краљеви; ту живјели славни бесједиици ])имске Реиублике: Ортеисије и Красус, Аптоније и Цицерон; ту су шуровали иемирпи Клодије и злоглаеии Гштилина; ту је. евоје тријумФе славио .Тулије Цезар и у ну])џу])и ејао онај лукави Ангуст, који је тако вјешто своју улогу на свјетској 1 |()::о])пици одиграо. Од њега до 1\онстантина, екоро еви римски цареви па овом бријегу своје гнијеадо савише. Дворови Ашустови, Тиберијеви, Неропови (ЈЗотиз аигеа), Р>еспазијаиови и т. д. пропадоше махом у ночетку средн.ега вијека, а на п.ихона мјеета дођопге куле и манастијш, којих земаном такође пестаде, да се па н.иховим развалипама прокрче п.иве и ниногради. Ја ти, мој Милане, ове „ископине" не мислим оиисивати: то би посне дуг посао био, а ја за то пемам ин но.ч.е, пи сиреме. Ја сам задовол.ац, што сам овом ириликом могао да коистатујем једпу но пас Словене врло важну и утјепгл.иву околпост, те којом се сваки од пас мора нравом да попоси. А то је Факт, што су први покретачн ових археолошких иетраживан.а на Палатину, накоп нуиа два стољећа иапииског иемара, били Словеии, и то еинови оне Русије, ко.ју западна штампа тако ]»адо ва])нарстном биједи. А околност ме ова тим јаче радошћу испунила, што сам се могао увјерити, да ее и у самом Риму тај иросвјетни потхват са нризиаи.ем спомип.е и у штампапијем ки.игама бил.ежи. „Осампаест милијопа Словена — жалио се поодавпо једап руеки нјеспик, кога више пије — а пијесмо још ии мишоловке измислили!" Нромислимо само, што би тај брат Рус дапас казао, кад би дошао и видио како је п.егова голема отаџбина, но])ед своје велнке културне мисије у средн.ој Азији, заузела прво мјеето у модерној ромапској литератури у Јевропи, па чак и то до•живјела, да стари западпи народи од п.е науче, како ће своје класичпе етарипе н.еговати, н од иропасти чуватп!

17. сентембра. ПошЈ>,едп,а два дни обашли смо преко двадееет цркава. На в])ијеме Ренесаиса, на и у иовије доба, саграђеио је у Риму мноштво прелијених цркава, али се те могу једва такмити са старијем, више маи.с реетаурисаЈшм базиликама, или са позиатијем у свијету катедралама сгила готекога. Ц ]Ж1 ?а Св. Марије „(1е§И АпдеН", црква Француске колоинје (8ап 1^01^1 (1 еј Егапсев!), црква Исусова, на којој су ])адили Мпкеланђело и Јаков дела Порта; одликују се, дабогме, било са своје големости, било са свог расконшог украса, али се ужу]»банн нутпик, као што сам ја, иема када па п.их освртати. У осталом, шта бих ти могао о п.има казати, кад их је Петров храм све редом еклиисовао, одвојивши од п.их и у маиама и у врлипама? Па опда, теби је ово мртво новцједап.е, но свој прилици, већ додијало; в]шјеме је да заврншм. Ну, миелим да бих ер. стра1ппо огријешио, кад при кцају онијех бил.ежака не бих спомепуо најл.епше вајарскО дјело новијех времеиа, Мцкеланђелова Мојсију , што се храни у пркви Св. Петра „ 111 \П11СиГ|* к . Горостасни пророк сједи нред гробом папе Јулија П. Под деснијем су му пазухом заЈчопске таблице, а лијевом ]»уком глади дугачку, завијепу б])аду, која му се спушта до нојаса; глава му је лагапо окренута на лијево, а над прострапијем челом провирују она два рошчића, о којима каже нредање, да су му над главом сјала, као два пламепа зрака. Поглед му је строго императиван; поглед, под којијем сс све кроти и повија; види се да тај човјек не зиа за шалу; то је нуве.ни закоподанац, који је сашао са С-ииаја, народу божју ријеч објавио и обожаватеље златног телета см])Ку казнио. Пема поговора: Микелаиђелов је Мојсије најсавршепија, најживља ипкарнација строгости, снаге и мудрости ; пикакав умјетпик, колико их је год мајка родила, иије таком силом разпа својства пзразио, с којих се човјек од осталијех л.уди одмиче и иад н.има нооспорпо влада и госнодује. ГледајуНи опе жилаве, .јучачке мишице, опу мужевску браду, оно миеаоно чело.