Stražilovo

-кз :-Ш ен

пим ликовима. Данас српски позориишн скет с правом убраја Лндрију ЈЈукпКа међу своје л.убимце а .'Јукић му ту Јвубав враЈт тиме шт,о јој обилио даје прилике, да, се диви и>егову умеп.у и да ужива, што п Србпн може бити такав уметппк. Уз честитога свога војпа, руковођсна жарком љубављу према уметиости, дпгла- се и Ћтка Лукићка до лене внсине у глумачкој уметиости. М опа је даиас међу п])вима у дружиии с])пског нароДног позоришта а да је достојио нристала ук нрве, сведочи јасио пајповији јој рад. 11атписна јупакнн.а у Фосовиј „Алексаидри" пашла је, крај све свој(; особености, ве]шу тумачицу у ЛукиКкп а исто тако не верујем да 1>е се с н.ом п у Десни у ЦкетиЈ.еиу „ЈЈемапи" с уснехом моЈш такмичити баш и даровитија п у нриканивачкој рутини већ одмакла која свенггеница у Талијину храму. Тннка Лукићка ]>одила се, као и војио јој,, у 1>ршцу, но за десет година доциије од п.ега, из честите и од старнна уважене куЈ>е занатлискс, од оца Јоваиа Брашована п матерс Катице. Ирирода јој је даровала звучан и мио глас тс сс као нсвачпца пстакла у 1>ршачком

срнском цркв. певачком,друштву а у дилстантским приказима показала јс одлучна дара за глумљење. Године 1881. будб код иародноп но зоршпта у Нсограду ангажовапа као ночстпица. Стуиила јс иа нозориицу пјјви пут као Јела у Холтајеву „Низу бисера". У Београду је остала двс годипе а 1883. је нрешла амо у»овостран6' народно позоршите. Године 1884. ношла је за колегу свога Апдрију Лукића. Ирва веЈ>а јој улога, у којој је вс1> са пмпозантне своје нојаве морала упасти у очи, била јс крал.нца ЈЈатарина у „Стевапу, послсдп.ем. крал.у босапском" Мите Поповића. Доигла је после тога попосита Мара Бранковићка п друге, у којих је Тинци Лрашоваиовој, иосле ЛукиЈ>ки, уз остале врлине врло добро дошла и спол.апш.а угледнох 'т. По одласку Ленкс Хаџпћеве обогатио се зиатно рспсртоар Тинке .'Еукићкс, ма да онајош пи дапас, опст услсд оиих неприлика у особљу, нема онакве аиликацијс, каква би пЈшлнчила њенудару. Но шат се и то поирави, а дотлс нска Лукићка врљно врши и оно, што јој је ноВсрсно. Призпаје јој а и мора признати свако, да ни са једним својим ликом до сад није била постидна тс заслужује, да јој сс повсре и најзамашнији задатцн. Јован Грчик.

Л Ф

Ас-. 4- .-Ј1

"ф 4- Ф Ф ј ЉГ (

&

<♦

КБИЖЕВНОСТ. КЊИЖЕБНЕ ОЦЕНЕ.

Граматика старога еловенскога језика за и VI. разред гимназије ио А. Лескину саставио Л> у 6. ()тој ан о вић. (Опршетак). Глаголи су иодијељени но Дескииу на пет в])ста, нрема наставЦима за осиову сад. времена. Та је нодјела у осталом ближе науди па привидно и иростија од Миклоишћеве, а очевидно простија ако се не' цјепка онолико колико је у .Госкина. Али г. 0. је дјепкао иа опет није разумио ЈГескина. Ево како. Прва врста: осиова сад. вр. постаје наставком -е. I. р^здео: Основа нач. неодређеног не ностаје никаквим наставком. А. Корен се евршава на сугласно: нвс-ти. В. Корен се свршава на сугласно (вал.да на самогласно) и то ог: нлоу ти. II. раздер: Основа начина неодређенога постаје наставком а: <њрати. У овом разд.јелу нема онијех одјељења као у I. под А. н В., а Лескин и овдје дијели а.) коријеи на конзонанат, 1>.) коријен на вокал. За нгто г. 0. није и овдје остао нри Лескину то само он знаде; или није требао ни

нрвога раздЈела ДЈепкати, или је то треоао учииити и код друЈ^ога. Нлн му се нијесу свндјели г|аголн: ргвати, блЂвати, п-шати, или он тијех глагола не разумијс. но ни једно нп друго не може бити разлог за изоставл.ан>е. Друга. је врста врло проста и нема раздјела. Трећа је нрста такође ла! |»К<мт, је]> је и ту ваља-ло дјепкати. Ево како је у Дескина: Трећа врста. Нас.тавак за осн. сад. вр. -јо- -је-. 1. Г1])имарни Ј-лаголи. A. без наставка за инф. осн. (01)пе Оенопбегеп /\\ г еИеп 8Ј;атт апЕ -а). а. коријен на вокал : ти. ђ. коријен на конз.: м. гЈгтн. B. Ииф. осн. С наот. -а- (2\уеЈ1ег 8Еатт аи!' -а-). а. коријен на в.окал: кагатнсА. ћ. корпјен на конз.: тсати (инсати). 2. Аћ§т1еке1е Уегба. А. инф. осн. једнака Јмгаголској. а. глагол. основа на -а-: шкати.