Stražilovo

343 !>-

не уступа. Олет падоше на кров. накострешени рашириип! крила и крупнији врабац иоче кљудати у леђа и у главу. врабицу, .а она одоздо удараше га кљуном у ирса. да се од ночуианих иера, тцто се око њих разлетаху, једва и видеше ове убојиде; ал. за то им гласови љуто нараху уши слушалада. Кад видеше ласте да се овај двобој у комшилуку не ће скоро свршити. налетеше сложно на кавгаџије иа их с крова растераше а за тим- обоје одлетеше некуда. Пепотраја дуго, а једаи од растераних убојида долете у олук па, отуда иогледавши свуда око себе и над собом, слете на лас/гино гнездо. Тичнћи извише голуждраве вратиће изнад гнезда и свих нет главттда расклопи па широко кљунове и запшпта. Врабад тточе да скакуће по ивиди гнезда, и Да расгреса крилима, а једно од тичића, које се највише изднгло, дође му ттод кршта, он замахну и.ттма и тште испаде доле на траву. Ове се ово у часу десило. Врабад одлете на олук, тгогледа озго на нало тиче, задвркута и одлете с крова. Ко зна, можда је он и смерао тако, да се ос.нети својттм мирољубивим комнптјама. „Доклс се ово дешавало, нод мојим тгрозорима играла је Оветлана, моја мала синовида, двогодишње дет<!. Увдрта је да чунка зелену траву, на да је посииа по голим пуначким ножицама. Кад тиче ишитећи тгаде, она се трже и замишљено потшеда у новога. госта. Тога часа долетела је ласта, па кад иримети само четири главе, цоче тако необично и јасно двркутаттт, како је, до тога часа, никада не чух. Рашири крила, пови реп и нагнувтпи се на гнездо, .загњуриваттте главу, то ам.о то тамо, међу своје тичиће, а ови извили вратиће иа ппште ли птппте. Кад се довољно уверила, да јој нема једног тичета, запишта и она, тта онда облете узнемпрено око гнезда и слете под прозор, одакле јој долазаше писка малог тичета. Оирота ласта била је очевпдно узнемирена. Журпо облете око малог тичета, па онда слете и стаде. Раитири крила до земл.е, полеже и дотаче га кљуном, као кад би хтела да га нодигне; одскакута неколико ттута око њега, на онда опет одлете на гнездо и ј.асно цвркута,тие, час онима у гнезду а час гледајући доле. (Јад опет (утете палом тичету, које ,је једнако питптало. Оирота мати очајно је махала и лепршала, крилттма око њега, али га не мога по-

дићи. Оветлана се охрабри и тточе бауљати тичету. Кад му се приближи, седе нрема њему, мету један Ирстић на уста, гледајућтт у тиче, па онда пружн ирстић њему и рече: „Мама. би. би!" Тако њојзи увек кажемо, кад хоћемо да, _је одучимо од какове ттенослушности. Кад то рече,. пружи руком за тттче. Али још га, и не дотаче, а, ласта као стрела слете и цвркућући тточе обдетатп око ње. Она се, нренлашена од изненадног лета ластина, трже и седе. Али та забуна не нотраја за дуго; она се окуражи, пружи ручицу тт дохвати тиче. Тттче запишта, у њеним рукама а ласта се залете тта њу. Она ттружИ другу ручицу, да се одбрани од ненадне напасти, али ласта, заборављајући сваки страх, тако се унесе, облећућп, лицу детињем, да га криоцима неколико пута ио образу и носићу удари. Збуњено брзим ударцима очајне тичице, која ,је и свој живот нрегорела, само да тиче снасе, исиусти младунца у тра,ву, тт дигнувши ручицу носу бризну у нлач; а ласта, оназивнш у трави својр тиче, облете га оттет и одлете на гнездо, па је отуда. разастртим крилима, и нагнута, као да, ће сада слетети, једнако гледала, у ттало тиче тт узнемирено цвркутала. То ме заиоче јако забављати. Мзафох, узех тиче и моју малу синовицу да, их у собу унесем. Светлана, је једнако плакала, тт кроз јецање нретила тичету „Мама,, би. б&!" Мећу тим, ласта је за часак била мирна и извивши главу мотрила на сваки иокрет мој и детињ. А како угледа, да сам узео тиче, слете понова и цвркућући облеташе око мене то више то мање. Долетала ми је тако близу, да, сам ,је могао руком домаитити. Реших. да терам до краја, те да видим до кога степена може Да допру нежни осећаји срца, мајчина. Неколико нута ударала је крилтша на затворена врата, цвркућући и пиштећи. Одједном се утиша, . одлете гнезду, а, за тим у зрак. Прође иола, сахата а, ње нема. — Уклонила се иснред судбине! — помислих и сиремах се да ттоннем тиче у гнездо, кад зачух да мтт неко на, прозоре куца. То ,је била ласта. Ухватила, се ножицама за первазе, што се међу окнима као оквир нружају, на кљуца кљуном и крилима у ттрозор луиа, цвркућући једиако. ->а н.ом долоте и мужјак, али он брзо залепрша с нерваза и тточе налетатп најасна окна, као да бтт нх желео разбтвд,