Stražilovo

43 47 + к-

јс Вук диктовао доииситу у неро, што би <•(' могло потврдити сем оеталога и тим, што на стр. 23 стоји „миогоааслужни но:шавалац југословенских земал>а и обичаја Вук. СтеФ. Караџић прича" и т. д. У овој кп.ижици од 80 страна, средн.е осмние, нолемише Кук. са поједииим нисцима или како их оп зове »Љг Тпгкеп [гсишШскб РНИапИггореп", а то су Вл ук! 1Ј]§-аћаг1, УЈеогп1е Е. с1е КегкНоуе. v. ЕатагИпе Мап]Ш8 (1е ВаУи1е11е и 1Љ1с1т. Ови су писали у корнст мусломана, тврдећи, да су ови према хришћанима тако човечни, тако толерантни, тако нравични, да је турска царевипа не само склона реФорми, већ да је ,.ш Уо11ег КеГогт ћедпВГеп". У две три нрогонорио је о Восанцима Мухамедове вере и н.ихову пезнаи.у турскога језика; иоменуо да нема правде и заштите за хришћане у Косии, за рају. Казавши неку о љену имену и ностаику, ирешао је иа претресап >е она чети]ш извора турских закопа, који се пријатељима турским, пишу1.и о хришћанима седећи у Цариграду, чине довољјшм , да могу заштитити сиротип.у рају. 1Грви је извор тих закоиа: „шери" илн „Јнери шериф" т. ј. корап, и супа (свето нисмо Мсламово и предаша пројхжова); из њега паводи нека места, која могу иодбадати необавенЈтен свет Мухамедове вере иротив своје браће, хришћапа. 11о нр<шоду Хамерову донесе ј ^ з суие молитву Омар ал Хатаба, другога калифс . Трећи је и четврти извор „адет", ЈЈ8И8 и „урф", аћибив. ГГрви, адет, долази место писаних закона, када „шери" и „кануи" нису ништа о том донели. Он је разан у разним крајевима; ностаје из „урфа", а то је пи виЈне пи мап.е у иравом смислу „овојевол.ан, еамовласап, незаконит акт владаочев". Д]>угом је изво]»у дао више нростора. Ту је говор о „каиуну", државиом закону, који потече од султана. На том месту згодно помеиу уређење у Косни Веч.

иа читлуке: нренЈтамна све оно, јито је у његову Рјечнику нод речима: читлук и кмет, разуме се у немачком нреводу. Изнео је даље, шга један босански кмет има да даје: те читлук сајбији, те спахији те држави. Уза све то још други иамети, као за женидбу и д]>. — Имајући па уму, вели се дал.е, да је кориет сведена на нулу, у изгледу ,је да у скоро са свим нодлегне босански кмет нод теретом, који га притискује. С тога иеодложпо тражи иромену овога жалоспога стања. Турска је ие може извршити, јер иема пи воље, ни еклоиоети, пи еиергије, ни иетрајности онолико, колико је нотребно за то извођен.е. Импулс треба да је споља. Палијативио би хсредство била комисија, коју би саставл.али ваљаии чланови Ту])ске и јевроиских држава, а која би у Восни пробавила дуже време, бавећи се о уређеп.у хришћанскога стања. Не налази се позван да одлучи: не би ли од радикалнијих ередстава било образовање засебне кнежевине или отцеил.ен.е од порте окунацијом и присаједип.еи.ем суседној држави. Рад ;је завршЈто ]»ечима Порге/-а: „Еп ВовЈпе, еп е0е1, пеп п'е81. (ЗеДпј, пеп п'еб1 а88ЈЈге, пј 1е с1гоЈ1 т 1е ГаИ, пј 1е Шге с1е ргетјег оссирап! јп 1еа ћићз с!и ГгауаИ пј 1ез сћозез, пј 1ев регзоппез." ГГа крају ових редака да додам још један Вуков рад, о којем пема номепа у „КиблиограФеком Прегледу". У „Сербском народном лисгу" за годипу 1844 а бр. 42 члаиак је „ Песме Марка КраљевиКа " ,■ нод н.им је нотпие К. С. К. Окдс Кук износи, како је Каулиције узео из Кукове друге и четврте књиге (нрвог издан.а) иесме у своје издап.е народних несама лод натниеом „Пћсме Кралћвића Марка" (183<> године), па их кварио. Каулицијева збирка дочекала је неколико издан.а. Једио је осмо — изинтло 1857 године. (видн Новаковића „Киблиографију" стр. 389. и 560). ђ. С. ђорђевиА.