Stražilovo

-чз 479 ез -

ерпека

је. Немам више чиме да се борим.) А песма каже, да је „ . . . Осман страшан војснода Што га наког у Јевропи нема У Турчина ни у Славеиипа". II ништа сриској несми не смета, да каже иетпну, и онет да нокаже своје симнатије према Русима. Него је у бугарској пееми и о Русима и:!несена велика неистина. Кад ес Осман нрсдао, онда јс — но бугарекој песми рекао му к/ огоагок карИацуа: „ЕеЈеИеЈ а Л8ууегес1е( Те )8 с1еП Охшап раза, Кк ша§'а(3а4 ше& Ј8 асИаЛ, А Гејв|Је( уе«8/.ик «г1е 1 '. (канетан руски: Положпо си оружје и тп ; дели-Оеман нашо, и предао е,н ее, за. то Кемо ти главу узети). А ерпека несма прпча како руеки царевиК „ ... кад виђе рањена Османа, Калпак скинут држи у рукама, егсману јс вако говорио: О ОсмаНе, врховна војводо, Врати калпак на јуначку главу, Млађсм нигда немој темипати, Ти си један јунак у Јевропи, Које силе морају т' иршшатн, Да нада те бољега нс има .. . Штета такс погубити људе. 11.-1 нриђони! тс се загрлишс, Загрлишс те се пољубише. Срнска несма о наду Плекне има оне карактериетичне црт.е, којима је НуловиК карактерисао иовију иар. појезију срнску, а та је нСема у сваком погледу много лепша од бугареке песме. Каква ли је онда бугарска песма?! Нрло јасно и добро је опиеан развој нар. енеке иојезије (стр. 31—32; ср. Отаџбииа IV. етр. 43.) Штраус мисли да се ,,а 1е^б1>1Ј езеШеи кГуеЋеШ а ког 18, а ше1у1>еи аг Ше1б коИешепу ке1сГке/,сМ Ј (у већини случајева може се изнаки доба, у ком је -нвсма ностала). Ово мишљење је погрешно. Маравно, да је лако знати, кад су посталс несме, 'које невају о најновијим дога1>ајима, али ко зна тачпо, кад су ностале песме од коледе, пееме о Крал>евићу Марку, о зкенидбп ,1,ушан(шој, о поеладН|СМ цару бугареком Стра-

шимиру, о Манојлу Комнену, цару грчком? 1 Треба. дубока студија и вслнка епре.ма, па да се то ОД ирчлџке одреди; а пма песама, код којих је то немогуће одредити. У 111. одељку (етр. 40—58) говори Штраус о коледи, нешто о митологијн и о вилама, змајевима. и т. д. Чудновато је Штраусово тумачење о замењивању имена у нар. песмама. У зборнику Илнјева пашао је Штраус једпу песму, у којој сс номиње цар Асен; у другим варијантпма те истс песме сномиње се цар Коетадип. Штраус мисли, да је. „ке{;8е§4е1еп, 1|0§у А8«еи сиаг иеуе!; а 161)1)1 ерИса!- (1а1ок1»ап кИ1а§у1ак, шег{ а 1огок 1§а е8 а 8'б1"08' кешек ппаН 8ок о1уап (1а1 рпв/Дчи е1, а ше1у а ге^ч вгаћа«] ј(1бке1 еш1е^еМе ..." (без сумње, да, је у више енских песама Аееново име испуштано, јер је због туреке владе и грчких ухода пронало миого песама, које еу помињале стара слободна времена). Кугари дакле ииеу смели спомињати своје старе цареве 2 тг н,н\ова имена. замењивапа су име нима старијих личности! Зар ни славпн бугарскп хајдуци, којс Штрауе еиомиње (I. етр. .'!()), зар ни они ниеу смели певати пеемс, у којима ее славе стари Ј 'уиаци? А зашто сриеки гуслар пп јс изостављао у песмама име Крал,сви1>а Малжа, цар-Стјенапа, Милоша војводе? Како је он емео сунчаиог бога и св. Ђурђа замепитн иародним јуиаком: Краљевићем Марком 3 ; зашто се он није страшио иевати несме „од сви наши бол.и и старији"? Како је ои емео епомињати српског цара Стјепана, и српског кнсз-Лазара, н остале српске војеводе? Та и он је био нод Турцима, и к њему еу долазиле грчке уходе! У песмама пароднпм не замељује се — како Штраус хоћс — млађи јуиак старијим, пего с.тарији млађим (ср. п. н. Рув^,,.Две студ.»рат1р. стр. 58.) 1 Страшимир јс ,.Дели - Татомир", а цпр Манојло је „Грчи1) Манојло" наших нар. песама. (Гласник ХГ1Х. стр. 45). 2 Ср. Пип. и Спас.: (Језсћ. сјег. з1ау. Ш. стр. 174. 11 Гуварац: Две студ. распр. стр. !>7 и (1:!.

(Пастапиће се).

Ст. СтанојевиФ,.

ПБИЖЕВПЕ БЕЛЕШКЕ. — Мелхијор Крдујхељи, који одавна већ купи грађу ва моиограФију Ноиога Сада, намеран је да у тој моно-

јјс -"ГСЦ^- /^^|^^|(| *ј граФији у аасебиу одел,ку напише историју новоеадске српеке псријодичпе књижевиости. У ту је сврху покупио градива колико је, вели, могао, но како мисли, да је то