Stražilovo

■43 074 Е>-

те странке стајала страшна опозиција: попа, учптељ и деда Мита]» са већином сељапа. Али, ма да су Оларић и Мргудић били у мап.пнп, ипак су били сигурни да ће победити,*јер су иознавали своје нротивпике као поштеие и искрене, а сами су били лукави и препредени, какав треба да је човек, ако хоће сел.апе да нридобије, а и да више власти добпју лено мишл.ен.е о његовим наканама. Мргудић је од тада био редоваи гост Оларићев. Истина Бог, и оп је доста нридоносио Оларићу. Овда качицу масти, оида овцу, овда ирасе, онда јагње. Никуда иису одлазили, ииги је н.има ко долазпо, осим но који пут гдекоји чиповник из М. Мргудић је изгледао весео и задовол.ап. Рекао би ио ко|и пут Фаустипи, да се сада тако осећа, као да му је пао камен са срца и да сада не осећа опу загушл.иву атмосл>еру по својим собама, коју је осећао, док му жепа живл.аше уза п>. Госпођа Фаустипа с.е усиљавала те је била спрам њега вазда л.убазпа и нредусретл.ива, али се могло оиазити, да јој то није ишло од срца. Он је био задовољан п занесеп, што је задобио љубав жеие. тако лепе, миле, висока рода, изображеие — он, некадашњи писар! Једпом ееђаху њих троје за столом. Оларић и Мргудић пијуцкаху замишл.ени. Устали би, проходали по соби, за тим оиет сели и бацили се у мисли. „Као змије су, када им на реп станете! говорио је Оларић. — Јесте ли чули, како се поиа јуче развикао пред општинском кућом; сиромах Истар сав иретрнуо. Рече му, да ће он пре датп браду обријаги, него што ћу ја доћи у онштину. А за вас рече, да се куните, па за женом..." Мргудић скочи као опарен. Лупп руком о сто и стаде викати: „Знам ја где п.ега сврби! Скоро ћу га почешати, све да ће се обзирати. Дужаи је општинског трошка двеста Форинти. Потераћу га, све ће му зној цурити с чела. А и опог маторог Митра! Ма да пије дужаи — али н.егове овце! Ночекајте само!" „Е, пе см-ете за трошак, јер знате, да сам и ја дужан, а сада иемам ни нребијене паре."

„1>и имате кад платити, али оп ..." „Има друго нешто, за што би- га могли нограбити. Знате ли ви за ону облигацију Јеврема Крушковића. за коју је овај дао нону новце, да их нреда црквеној општипи? Ја пе знам, да ли је пона тај новац предао или пије; знам само толико, да се облигација иалазила у каси црквспе општиие све до пре две годипе. Онда сам ја дошао до п.е, а о томе поиа и ие сап.а. Гледао сам и у рачуие, да ли је та свота спроведена, али ње нигде ни од коропа. . . Ту би га могли. НТтавелите? Опако једпо апоиимпо писмо државпом одветнику . . ." „Какво апонпмно писмо ?! Јавно, отворено ! Нека виде п власти!" реши се Мргудић. „А и тај учител. се пешто врнољи!" „Тај деран?! Једна тужбица па је хоп! Видиш ти гадије! Државпи чииовници па се кочопере; а ја знам, да је мој учитељ иоии чистио ципеле н звопио па јутрење. Нс скиде им то нико са чела!" „Говори нешто и за мпом — промуца Фаустина — да сам ја тобоже крива, што сте ви вашу жепу отпустили." „Та нриленићу ја п.ему једиу уз уво!" умеша се Оларић. „0 је, лако ћемо ми с њиме. Где је још учител. проконсао, када га поглаварство тужи!" „А шта ћемо са тнм Митром? Требало би н томе мало подбити рогове." „Ту ћу ја само но закопу. И јуче му је чобанип пустио овце на Лаковићево жито. Не ћу ја више дозволити, да се они самп међу собом намирују, ве1> ћу ја њих глобиги, све да им кожа нуца! Обући ћу ја н.пх у дрвеие кломпе!" претио је Мргудић. „А и задруга ће их већ научитн намети. Морамо отићи у М. и рећи, да пе дају ии једном Краковчанипу новаца, те ће морати свакп овде тражити. Учиннће то мени Голдштајп. Рећп ћемо, овај н овај не стоји добро, па да видите опда дреке!" У том се зачу у дноришту граја. Момак нотрча из коп.ушнице а из бунара се чуло потмуло стен.ање и бућкање воде. фаустина истрчи. Момак јој рече, да је Клара скочила у бупар. Још је синоћ, вели, пред н.еговом женом говорила, да ће