Stražilovo

-чз 762 вн-

Љ-уто је бацило у бригу саветника то двојако откриће. Стао је размишљати о првом. Херман је очито замиловао неко лепо створење, али то створење беше некако необично при себи у својој љубаки. Није га одбијала од себе, ал' га није ни одлучно привлачила. Држала га као птицу на узици и допуштала му да мало нолети, да га после измучена иривуче на земљу. Ииаче би то била, по мишљењу еаветпикову, велика несрећа за Хермана. Сада је баш могло бити од помоћи смеровима саветниковим. Женска, којом се је Херман занимао, канда му баш није обећавала пе знам какове будућности за .то се је Херман тим лакше могао да иоврати детињским успомеиама и да задовољи снове својнх родитеља. То је умирило забринута оца. Сматрао је то као песташлук млада човека. Ал' с другим је открићем богме теже ишло. Мешто се спромало, нешто се осећало у ваздуху

и то је будило у саветнику необичаи страх. Али како ту да се номогне? Р>ећ хтеде да устане и да оде управо Херману, иа да га пскуша. шта му је на*души, ал' му иаде на памст црна образина и црни пг шпр с црвеним и белим перјем. И баш кад је ировирио из своје собице кроз прозор иа улицу, онази на зиду суиротне куће оглас од три аришна и ирочита штампан натпис црвеним словима на зеленој хартији: ,,На добротворне цели... данас. .. чувидека игранка"... — Какова значаја може имати за Хермаиа та чувидска игранка? — помисли у себи саветник. И дуго, дуго ходаше замишљен по соби. Неколико пута је потегнуо вратима, хотећи да иде Херману, ал' га увек иешто задржи. Најзад науми да још данашњи даи остане ту тсо§'пНо. (Наставиће ое).

'а 'ј< -I" «)<$> '.и - ■чј. ^ П 0 У К А. I-

✓ЈЧ ✓ЈЧ, <^(5" ~

ПЛИНИЈЕ МЛАЂИ И ТРАЈАН. (Из нештампаног дјела: Плшшје илађи и његово доба. Сврха првога и иочетак другог столећа по Исусу).

I. Трајан. о се м.тафим Плннијем бави, треба да се нешто опширније извијести о Трајану. У »римској књиасевности има сиоменик, у својој врсти може бити једини, споменик драгоцијен за историју ондашњега друштва; то је дописивање међу Плинијем и Трајаном, у којему, ако баш хоћемо, можемо наћи велику IГлинијеву наклоност на ц.јепидлачење и реторнку, али у исто доба и Трајанов здрав разум и царске врлине. С њим ћемо се касније подуже бавитп; данас га спомињемо за то, што нам је оно велик доказ пријатељских одношаја међу њима двојицом, и како је један умио да цијени крепости свог друга. Ва цареву бијографију и за новјест његове доби велика је оскудица сноменика; али за наш скромни задатак ПлиниЈе је опет поглавит и вјероватан извор, а њега ћемо се највише држати'. 1 О Трајану пиоалп су оиширно: Мапиа Махјтиз, К;«.Т)Iп8 МагсеШппв, АигеИиз Уегив, 84аГш8 Уа1ен8; али на жалост н.ихова су с« дједа изгубила. II трииаеста

Кад је Веспасијан ступио на вдаду, нашаоје сенат децимиран, патрицијски и витешки сталиш смањен и у иевољну стању. За вријеме ирвих царева пропадала је аристокрација сграшном брзином; на хиљаде се могу набројити узроци; мн 1.емо само споменути, да се ти узроци могу у двије врсте раздијелити: у вањске и у погрешке, којима је аристокрација сама задавала себи смрт. Познато је, колика се је крв пролила за доба графанских ратова на измаку републиканске владе; сам је други тријумвират покосио три стотине сенатора и двије тисуће витезова; под царем Клавдијем иогинуло је тридесет и нет сенатора и три стотине витезова, а ко је биљежио неизбројне жртве бијеснога Калигуле, Нерона, Домицијана? Ко зна, колико их је пало, гсад су Галба, Отон и Вителије крчили мачем себи нут у Иалатин? Али књига Амијана Марцелина нропала је. Ооим Плинија преостала оу нам дјела Анрелија Никтора, Евтропи.ја, и напокои мршави иавадак из веЛиког дјела Дијона Касија, учин.ен од цариградског монаха КоиФилина у једанаеотом вијеку. ■