Stražilovo

-^1 I О

ЦРВЕНА КАПА. ромаи Јована Захарјашеви^а с пољског превео Рајко.

XXXI. еше касно у вече. Саветник пајми дроОГ>Т 1ЏК У? " а заповеди да га вози у малену гостионицу на краковском предграђу, х л де иутник није тако јако изложен јавној конЈ троли. Хтеојс он најпре, као што је казао дворском саветнику, да из прикрајка пази иа свога сина, а после да употреби сва средства, како 110 га избавити. Иснекао је он добро, да ту не вреди нренагљивати. Могао је, до душе, упасти у синовл,еву собу, разнежити га рОдитељским аргументима, рећи му своје мишљење о иозитивиом ираву, на и сврнутп му пажњу на неколико кобних иараграФа казнснога закопика... Ал' то све не беше пробитачно, пи према смеру. Хермап је могао у начелу да нризпа његове аргумепте, а ири том да се одриче сваке заједиице с тим, од чега га је отац хтео да сачува. Наумио је, дакле, госнодин саветник да из прикрајка пази на сипа и да пајмарљивијо скупл.а све, што би со могло њега тпцати. Еле,- према своме плапу, размести брже боље ствари у својој собицп, навуче на се путпичку бунду, иатуче па уши зимску капу, па изиде у град, да нађе сиповл.ев стаи. Херман јо становао у једној новећој улици. С обе страпо пизале со редом нове куће, граћеме у бољем укусу. На капији једне таке куће застаие саветник. Нрсброји прозоре на другом кату, па му око стане на двама, слабо освстл.енима... — Код кућо јо, номисли у себи, то је већ добар почетак... Али можда се баш данас држп јсод њога збор? Пе, — шапне у себи саветпик — светлост је тако слаба, да збиља само један човек може пород љо да седи... Нзглода још, да је лампа заслоњена заслоном, Само се на једном месту па стропу свстлуца сјајна ируга. Но угловима је доста мрачно .. За цело соди над кн.игом! Нри тим мислима снонадс га-- жива жсља, да сс успне па други кат и да загрли милога сина. Одмах ипак умучо отац, а у њому се пробуди (као што сам саветник вели у својим белешкама) нолпцајски агенат.. . То поематрање спна из прикрај ка врло му се свидело.

(Наставак.) Али шта сада дапочне?... Да ли да ее заДовољи мишљу, да Херман седи иад књигом? Ие може ли се та иомисао чим год оправдати, па да даиашњу ноћ мирно преснава? Баш о томе размишљаше саветник и обзираше се на све стране. Запело му за око. да је на кући преко иута .чптав ред прозора одозго до д(5ле јоднолично осветљеп. Након ноближега иснитивања увиде, да су то прозори на ходнику. Није сс дуго предомишљао, него уђе пажл.иво У кућуНису га очп нревариле .. Успев се иа први кат, онази збиља прозоре на ходнику, који гледаху на улицу. С уздрхталим срцем стаде се пењати, ио стененицама, иа други кат. Јер и шта ће да види са првог ката? ... На степеницама другога ката паде му на намет мнсао, која га је мало умирила... Херман ннје заслонио прозора. Беше то у неколико до-

каз, да се онде не ради ништа неприличпо. Завереници обично затварају капке.,. С друге стране бацала га у бригу друга мисао... За што Херман но заслања ирозора, кад седи код куће?... То је свакојако доказ иеке расејаности... И онет сс тешио, како је могао, да правник, који буба за исиит, може бити кад и кад и расејан... Ту узиде на носледњу степеницу и недаиимице приђе прозору... Прозор беше управо наснрам Хорманова ироаора..» саветннк могаше да завири до на крај собе!... Хорманова соба беше празпа. Мало увучена лампа стојашена столу без хартија или књига. На паслоњачи беху пекеновинс, иостеља намештопа, као обично преко дапа.., У соби ии живе душе! Саветник стајаше још неко време па прозору, не могући се отрести чудних мисли... Већ хтеде да сиђе долс, па да се у самој кући расиита, ал' у тај мах опази, ири светлости од лампе, нолурену прилику, где се примиче капији слободним кораком. Чнњашс му се, да је то Хермап ... Застаде на ирозору. За час се отворише врата и Херман збиља уђе у собу.. . Саветпик наирсгие очи, а срцс му силовито ударашс. Нротаре још једиом окиа и ирсстаде дисати...