Stražilovo

чз 48 Е>-

дећаећаМЈсТјо ТћеоЈодае, а на стр. 419—436. Нејиис1]■ (^Љог, проФесор у Јенн расправља „1 )]'е кЈгсћПеће Сгеодгарћје (ј г 1 ес11 еп!ап(1з уог (Јеш 81 а\уе)го111 1 ј гиоћо'. Исти овај научник донесе у ХеНаећпИ -у Гиг ШгсћепдевоШеМе, књ. 13. (за год. 1892) стр. 240—281. „ВеИга^е киг гивв18ећеп К1гоћеп§евоћ1ећ1е аив §г1ее1пвећоп СјиеПеп", + У дсцембарској књизи „Журнала мин. нар. нросв с 1пц". штампано је „Пиамо иљ Парижп ", у ком ее дописник дотече и неких књига, које се тичу истока. Тако говори иајпре о књизи капетана ЈХамуша „Ба Ви1§;апе"; о којој смо у прошдогодишњем „Стражилову" броју 25 јавили, даје изишла. За Ламуша вели, да је од интелигентнијих оФицира, да је учио руеки, а и да зна српеки и бугарски, да је познат са својих радња по војним листовима. Књигу дописник хвали, називајући је најбољом на Француском јеаику о Бугарској у географијском и стати стичком погледу, а нанисана је вше Јга е4 вћнМо (?). Дал>е говорн о књизи Виктора Берара „Ва Тигди1е е4 Г Не11еп1вше е о п 1еш р о г а 1 п". Берар је јеленоФил, не зна ни српскога ни бугарскога језика, а пропутовао је ире две године еву Албанију и Маћедонију до Тееалвје. Плод н,егова пута, је овај етнографски рад. Најзанимљивија је, вели сс у опом писму, глава овога рада, која говори о напрстку Влаха у Маћедонији. Свакако је књига занимљива, а и с тога што псдемише са Гопчевићем. — Истакосмо ово с намером, да и иаше покренемо, да о тим кв.игама коју реку. Докле ћемо бити немарии према оном, што изиде у туђини о нама и нашим интересима ? + У прошлогодишњем (1891/2) програму чешке гимнасије у Црерави штампа проФ. I 1 . 0всас1а1: „Уугпат бгђака V с1б.јтасћ ?1ве гакопвко-сЉегвке о<1 г. 1350 с1о г. 1790.", и то први део. Не би згорега било, да се и о овој расправици код нас која рече, да се и наш читалачки свет уиоана : шта о нама Чеси пвшу. -+- У програму Спљетске реалке за школ. 1891/2 г. штампани су ови ирилови : Г. Коломбатовића „61атоб1 ((тоћгј) 8[]1је^8ко^ Рошогеко^ окги/.ја н Т)а1шаоЈј1", 1'. Гастерини ја : „Прилог Фауни далматинеких паука" (Агапеае е! ОрШопев) и „ТепШгеШпШиш врее1ев поуа: „Маогорћуа (1а1ша11еа." — 0 програмима наших гимиасија елабо се у иас и говори. Често се тако изгуби и по која добра рађа. Да не би н даље тако било, саопштавамо, ма и касније, натиисе књижевних радова овога ирограма. „Кав(ауш ^гевкнк", а н „Наставник", и „Проеветни Гласник'' о њему би требали више коју рећи. + У програму Задарске гимнасије за школску 1891/2 годину штамнан је свршетак радње Ф. Ербера „81опа (1о11а 1>а1та/ла (1е1 179? а1 1814". У програму је иак которске гимнасије радња С. Вуловића „О наиадају Кајрадин-ааше (Шарбаросе) на Котор године 1539". Ова радња има неких тридееет страна. + У Фељтону „\У1епег /еНип§-"а, бр. 292 пСаната Мара Чои Марлет написа „Оег Вап (1ев Јаћгез ћех (1еп 8и(1в1ауеп". + Трећа и четпрта евсска другс књиге „ТпЛо^огта1пвоће Еогвсћип^еа" доносе чланак Херм. Хирта „Кн Ден 81ау18сћеи Аив1аи4^в8в(;геп". + Прошлс годиие донеемо белешку, да јс Шв4а штамиала почетак радње (Љгедазкј-ога „о хрватско-сриској фолклористици", а сада можемо јавити, да је у трећој свесци VI тома поменутога часописа и свршетак тога рада изии!ао. Сада би требао ко од напшх радника да и ту радњу иашем свету прикаже. + С. Боичев у трећој свесци (од прошле године) „Живад Старина" подулсе говори „0 иобратимстеу и иосестримстеу у Бугара". И Богишићем ее служио при изради свога рада. + Наше ће читаоце без сумње интересовати глас, да је крајем прошле године отпочео излазити у Немачкој нов лист, који ће се бавити о померанским Словенима. Листу је натпис „В1Шег Шг Роттепвоће Уо1к8кипс1е", а уредници су му 0. Кпоор и А. Нааве. + Три паставника нишке гимназије подухватила се да издају „за школску омладину" лист под кменом: „ Књижица" и 15 декембра први број пустише у свет. Али како изненађење, када видеемо и прегледасмо нрви број, у К05{ је на осам страница: Циљ и иозив на иретилату, Аптииоди, Шта су окаменотине, Без рада нема наирвтка, 0 љутини (гњеву), Ђачке дружине у сред. заводпма ио Орбији, Број становника у Србији и наиомена! Да. не беше наставничких имена као издавача, бисмо мислили, да је какав гимназијалац пао у „воеторг" да издаје лист тако је жалоено уређен. Ни језик се не може похвалити, кипти сваки редић грешкама. Стил, да.бог сачува, нејасан. За пример само да два антиподна народа, на ногама, у противноме правцу, Табани им једни у друге гледају, а главе су уздигнуте к небу". Чланчићи су одпише кратки, један пшназијалац у школи мора више да зна но што му наставник у овом листићу ради забаве даје! Лнстић овај бавиће се већином, всли се у „циљу и позиву", „науком", а доносиће и забаве, пратиће и покрете ђачких дружина, па изиосиће и имена одличних ученика и т. д. И таво „богатом" еадржином недељнн овај „лиет" стаје за пностранетво" 3 •!. а за Србију 4 динара. По овом првом броју не можемо га препоручити, шта вишс наша бн жеља била, да и не изиде више, јер издаиачи на жалост нс разумеју како се уређује лиет за омладину. 0 овом је лиету било више говора: у „Борби" и у „Србији" (оба политична листа од дрошле године излазе у Беогр.аду), нарочито у „Ср1ији" (бр. 97. од 29. декембра) изишла ,је лепа, нспристрасна оцена. ПОПРАВКА. У прошлом броју у члапку под патпнсом „Лисник или лишњак" на стр. 20 б у једанаеСтом реду од доле стоји јалове а треба јелове, исто тако у дееетом реду место јалових треба да стоји јелових.

САДРЖА.Ј : Несништво: Мл.чди Лир. Пошл.едњи Бурић. Мати Ипана Тургењева. — Поука: Исак Њутн. Службено дописивање Плиниј.ч млађег и Трајана. — Књижевиост: Пабирчење но Болићепу „Сонершеном винодјелцу". Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке. Поправка.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недсље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Г^ору 14 динара на годину. — Рукописн се шаљу уредништву а претплата књижарн Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претилату књижара В. Валожића у Београду. Издаје књижара Луке Јоцића. Штампарија дра Павловиђа и Јоги*а у Новом Саду.