Stražilovo

нз 256 к-

87 .еши о.8 реп?,аоуаг ћегсге^отегок", то ее мора одбити на „е1ег", само што ,је тај „е1ег" и еувише — „убкопу репги". Г. '() пг-ју); -'у:г~х; \ усу.: г ј, К. \ у^у.лу-:, итсо I>/.■/.оу.чо и Гго}руг(!кт?. ' Ачххомштк; гч т<3 (рСко\оумв> аик>.6у<о Мхоч&гјгјм тт^ 1 ?,■/ Мхрт(ои 1893. Вел. 8а стр. 32. 1893. — Владан Ђорђевић држао ји у грчком кн.ижевном друштву „ГГарнасу", којега је и сам почастан члан, 1 марта о. г. предавање о Л. К. Лазаревићу. То је предавање, као што видимо, и штампано. У уводу ледо изводи, да је „оно мало цвећа у истину песничке душе Лазаревићевв не само најлепгаа дика младе српске књижевности, него равноси у све скоро језике јевропске, да српски народ не само има народну појезију, коју су и вештији од мене упоред ставили с Омировом, него и уметникД песника, какви се славом узносе и у богатијим књижевноетими" ; изјављује даље своју жалост, што не може пред друштво да изнесе у прегледу свих осам приповедака Л. К. Лаваревића, јер је штета да изостави и најман.и део, тако му све изгледа лепо. Саопштава за тим у верну грчком преводу дело „Први пут с оцем на јутрење" (стр. 4 —20), па онда „На бунару" од места „Ареен је тих човек" па до краја (стр. 21—29); вели за тим, да је и свака од осталих шеет приповедака Л. К. Лазаревића мален к»ижевни бисер. На иослетку наводи, што је II. Адамов у 39 броју „Стражилова" године 1886 рекао за Лазаревића и првих шеет му приповедака, кад оно угледаше свет у зСирци, и све, што је где и код нас а и у страним књижевностима писано о Л. К. Лазаревићу и која је од његових приповедака преведена на чешки, француски, руски и иемачки. Лешпе није могао Владан Ђорђевић одати пошту сенци свог покојног пријатеља и уверени емо, да ће му с пама заједно хвалу за то дати сав српски свет, који мари за своју књигу. Г. ХЊИЖЕВНЕ БЕЛВШКЕ — Из нашег је листа у засебну књигу отштампана расправа Т. С. Виловскога: Женски карактери у старој Византији. — Душан Л. Ђокић у Београду јавља, да је превео роман Пјера Лотија иод натписом „Женидба Лотијева"Књига ће изнети до двадесет штампаних табака а изаћи ће у првој полопини месеца маја. — Приватно дознајемо, да се за 1894 годину у Мостару епрема нов тсажендар, првп у Херцеговини, под натписом „НеретљанинИздаће га Радовић а уредити Свет. Ћоровић. Чујемо да су сарадњу обећали: Змај, Матавуљ, Марко Цар, Војислав, Манојло Ђорђевић-Призренац, Вл. М. Јоваповић, Илија И. Вукићевић, Мита Нешковић, Стеван Милованов, Бранислав Т>, Нунтић, А. М. Матић. — У Бечу излази сад пољеки недељник „Оа/.еЈа ШеЛепвка", који заступа интересе ондашњих пољских друштава.

X Као што јављају Веоградске „Мале Новинс", превео је Чедомиљ Мијатовић с епглеекога роман „Крв пије вода". Превод ће изилазити у „Зимзелечу", додатку „Малих Новина". — Као што јавља „Србобран", написала је Руекин.а Вјера Гавриловна Глумова и у 49 броју петроградских „Благовеети" саопштила кратак животопие кнеза Николе, Змаја Јована Јовановића и Бранка Радичевића. Уз животоиие кнеза Николе додала је у руеком преводу на углед његову песму „Мору", уз Змајев животопие три „Ђулића Увеока" и „Гуслареву емрт" а уз Бранков пеему-злослутницу „Лисје жути —Иста је Рускиња превела и Змајева „Шарана" на руски а вели да ће скоро на руском језику изаћи и превод „Балканске царице" кнеза Николе. — Математичко-природословни разред југосл. академије држао је у прошлу суботу јавну седницу, у којој је Јосип Торбар читао своју расправу о прогнози времена. — У Загребу ,је сад у уторак умро хрватски књижевник Радослав Лопашић, пожививши педесет и оеам година. Међу многим историским делима Лопашићевнм највеће је „Ае1;а 1т1;оп:ат еопНпЈх тЦИапз егоаис! ШивЋгапМа", за које Т. 8. у „СЉиоги" каже, да је најглавнија збирка за историју хрватске крајине. — У издању Атенеума у Будимпешти изашла је иа мађарском језику бугарека граматика, коју су написали Адолф Штраус и Имре Дуговић. „Рез1ег ГЛоус!" хвали ту граматику, да својим систематским и лако нрегледним склопом са свим одговара својој сврси.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНОСТИ — Веља М. Миљковић, до сада одличап члан и редитељ у дружини нашег народног позоришта, ангажован је у краљ, ерп. народно позориште у Веограду. Ступио је у нрошлу суботу као Риелер у Додетову „Рислер зеп. и Фромои јип". А§прра у „Српској Заетави" вели том приликом за њ да је играо врло добро и да у његовој пријатно.ј нојави и лепоме гласу има неоцењив глумачки капитал те да Миљковић има еве погодбе, да једном постане од првих и најомиљенијих глумаца на Београдској позорници. — Српеки сликар Влахо Буковац насликао је лик пок. гроФа Јанка Драшковића, основаоца Матице Хрватске. — Управа бечкога позоришта Тћеа(ег ап Јет Шеп хоће да набави и „ТајешаМ", Сметанину оперу, да је даде нрикавати у Бечу. Директор Јаунер био је у Прагу, кад гу у чешком позоришту давали ту оперу. — Оћхог јавља, да ће Вилхар под натписом „НгтаЈака Ига" издати ове године четврту књигу својих „ошПјеНк §'1ав1Јо1уогша". Књига ће та „ођићуа4|Ш кошро/лејје, рјаапе и 1гк1јисЈуо ћгуа4.чкош с1ићи, §4о §а је УПћаг озоћШт тагот §ојЈо (као да је тај дух назиме !) 1 ппаргеШо". Ако добијемо „Хрватску лиру" кад изађе, јавићемо читаоцима „Стражилова", да ли се Вилхар савесно држао тога „гојеиог" духа.

САДРЖАЈ: Песништво: Кнез Борич. Мрки Вук. Кљижевност : Хиполит Тен и модерна критнка у Француској. Ковчежић : Књижевни нрикази. Књижевнс белешке. Белешке о уметности.

„СГРАЖИЛОВО излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. За Србију и Црну Гору 14 динара на годчну. — Рукописи се шаљу уредништву а цретплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.