Stražilovo

-кз 320 е >

Немамо разлога пор«1ш, да Стратимировнћ осећа п мисли с.рпски, али то с.тоји, да љегови осоћаји и шсгопс мисли нису одевене у српско рухо. 'Ги су осећаји нетси господичићи у Фраку, лаку и клаку, а мисли су тс искс каћиперке у ампир-тоалети. Г. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Још прс две годиис изашла је у оргаиу мађарског етнографског друштва и мађарског народног музеја (ЕЉпо§гар1па, вгегкевгУ (1г. Јапкб Јапов) студија Суботичаиипа Ивањије о етиограФији Вуњеваца. Та је етудија на ново изашла у другој свесци монографије града Суботице. Том се приликом осврће сад на њу у реченом органу етнографског друштва и музеја у свесци за прву четврт ове године Ђорђе М. Иоповић и доказује, да је Ивањија, уз неколико, и то несретних, измена, преписао чланак Јосипа Антуновића из часописа „Нахапк" од године 1858, у којем је Антуновић прерадио раеправу Евгенија Сарића о суботичким Буњевцима у часопису „КедУб" од године 1842. По што је навео пет великих места, из којих се јаено види, да му је тврдња истинита, вели да даље не ће да иде, јер кад би све хтео да прикаже, што је Ивањија од Антуновића узео, морао би из расправе од шеснаест страна преписати дваиаест. — Прошле годипс месеца августа одржаи јс у Москви међународни антрополошки и преисториско-археолошки конгрес, којн је издао и иеколико стручних дела. У првој евесци тог издања изашла је расправа евенаучишиог проФееора у Москви, Анатола Богданова „СЈиеИе оа! 1а гаее 1а р1ав апехеппе <1е Виваге?-' Богданов је у тој расправи скунио резултат свога двадесетпетгодишњег рада и извео закл.учке, који су веома заинтерееовали научнике. 0 Богдановљевој раснрави говори Мађар др. Јован Јанко у часопису КМто^гарШа (1 — 3 свеска 1893) и саопштава, што Богданов пише о смеру и резултату својих подробних истраживања на преисториским лубањама, које су ископане из преисториског тумулика око Москве. -- ОБгог у 107 броју региструје Живаљевићеву расираву о Качићу, пгго излази у Летопису Матице Срнске, па му није доста да ужива, у „свакако важну појаву", што Живаљевић налази, да Качић није правио никакве разлике између Срба и Хрвата, него се одмах стао „гојити" и надом, како „се ш који цоЈши (1ое1 с1о иујегепја (ко ?), (1а је Кабге г§-о1јпЈ Нгуа1, какау и јвИпп Мјаве, а ие роЈа 8Л1П, а ро1а Нгуа1, како ва<1а /Јуа1јеу1е роипИја". У светској литератури опет о Балкану изиде повеће дело. биМев-Јоаппе написа „Е4а1.в <1и Бапиће с1, <1е« Ва1капв" у две књиге. Стаје с повсзом 10 Фор. и 20 н. Пе би требало заборавити, а да се н о овом делу која у нас не рекне. + Из „ФилологичсскЈл Заниски", што у Боронсжу излазе, а из прве свеске од ове године дознаје.мо, да јо САДРЖАЈ : Песништво : Пупољку у цвету. Кнез Борич. Мишко Убојнца. Мрки Вук. — Поука: Оцеански нароброди. — Књижевност: Гете и Иаполеон. — Ковчежић: Књижевнн нрикази. Кн,ижевне белешке. Просветни гласник.

А. Степовичт, на почетку Ове 1803 године издао у Кијеву „Очерки шг> истор\и славлиских1> литератури", и да у овом делу од стр. 82 до 112 иде говор о Брапку и његовој по" јесији. Сам предмет једиога дела ове књиге захтева, да се и о том у нашој малој књижевноети нроговори. Ако ми сами не ћемо да пратимо оно, што изиде у туђиии о нама, а да ко ће други ? — СтеповичЂ се бави нашом литературом од некога времена на овамо ; он је, као што смо у своје време јавили читаоцима, и о нашем пок. Лази Лаваревићу коју лепу рекао. У „Филологическш Заииски" ради обично на рубрици „Славанск1л изв-ћстјд", у којима се реферише и о нашим делима. У овој свесци СтеновичЂ ироговори о IX издању Брашсових песама, дотакавши <;<■ с хвалом и Вуловићеве радње о Брашсу. + Београдске иовине јављају, да је нроФ. Карић дао у штампу броширу ^Србија и балкаиат саввз". + Од времена на време минхенске „А)1§'ешеше 7ж1ии§" у књижевним додацима доносе и о српској литерлтури дописе. .Тедан такав изишао јс у 110 додатку, саопштавајући неке новине из „Јавора", али, разуме се, с грешкама. На првом је месту реч о интересној студији Ст. Новаковића о боју на Марици 25 и 26 еепт. 1371, што је изишла у јануарској свесци „Ратника" (у минх. стоји 6а1шка!), а за тим помиње радњу војноисториску, која је намењена Фебруарекој евесци истога листа, а ко.ју јс пи сао такођер Новаковић, „<1ег 1)екапп1е Ме1еого1о§'е" (!). Говори сс опст у кратко о геолошком друштву и знатнијим радннцима у њему. Чудно, даје Жујовића име изостало! На крају је помен о смрти Мата Водопића. + У овом иетом броју .је и чланиић „2цг ОевскшМе <1ег в1о\'а1авс11еп ВсћгШвргасћб". Чини се, да писац пе иде у стопу за науком, када устаје да поби.ја неке ниецеигездесетих година, који писаху, да су Ћирило и Методије иреводили на језик словачки! + У трећем броју „МШћеИиидеп <1ев Уегејпв 1'иг ОевсШећСе <1ег Беи1вс11еп т Вбћтеп" расправља Липерт о историском значају речи „жупан" и „жупа" у чешкој историјограФији. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК — У Љубљани дижу Словенци „Народни Дом". Бсћ је стигло ссдамнаест нацрта и доеуђепс су награде. За који дан ће главни одбор изабрати јсдан од нацрта и онда ће се одмах почети зидати. — Матипа Хрватсгса решила је још лане, славећи педееетгодишпЈИцу свога оие.танка, једногласио, да кости гроФа Јанка Драшковића, осиивача и првога предеедника Матице Хрватске, из Горње Радгоне у Штајарекој препесе у Загреб на Мирогој у аркаду за „хрватеке пренородитсље" међу покојникове другове Илирце. Но што је сад еве сиремљено, извешће се закључак месеца јунија ове године.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 ®ор. а. вр. на целу годииу, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годчну. — Рукониеи се шал.у уредннштву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Баложића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.