Stražilovo

- јЗ 399 и-

Марш ЗомкршпТј , КракОиекое-ПредмЉстЕс, ТТ. 17. 1892.Ово обилато дело изазвало Је пелику сензицију у научноме СВету, а у прпоме ])еду мођу спетским научницима модерне лигвинстике. Говорило се о и.ему и код нас, као у овоме листу прошле годипе (бр. 38), где је само у кратгсо илнесен мален изнод иа ошпирне оцене Пипинове о овоме делу; у овогодинш.ем „Јавору" је обслодањено мишл.ен.е Брауново о томе; а од осталих аукторитета у томе послу нарочито еу реФлектовали на то својим критичким с.удом пнаменитп филолози и јсзичари, и то међу првима француски слависта Луј Леже (в. „Стражилово" 1893 стр. 191), који је стручпо промотрио историски развитак свнх елов. језика и исиоредио га са развитком јеаикл руског. За тим је о томе у најновије доба проговорио учени слависта В. Јагиб |у Агећју 1 в1а\'. Р1)П. XV, 3 (в. „Стражилопо" 1893 стр. 303)] ко.ји је нознатом својом логичном оштроумном критиком врло згодно карактерисао ово дело. 11о најлепше је нриказао, оценио и об ; ективно гледиште обележио у овоме питап.у чувени руски критичар и литерарни историчар А. Пианп у својој опширној оцени тога дела, која изнде у руском историско-политичком журналу „ ВЉстникђ Еврош.г" за год. 1892 у свескама за април (4) и за мај (о) и то у свееци за април на стр. 702 — 804, а у свесци за мај на стр. 302—341. Дело вреди чптати са студијом само уз ову стручну и скроз објективну оцену Пипинову, у којој ,је учени критичар изнео врло јаепо принципе, по којима може ко.ји језик ностати опћим не само у уиравном и државном иоелу, него и у кн.ижевпоети и читавом културном унутарљем животу целога племена. Ми не мозкемо друкчије приказати ово дело, него што га је приказао учени Пипип, с тога ћемо ее д1 'жати у главном његових начела и мисли. Ово дело је еамо по себи веома опсежно и сведочи о великој и дубокој студији писца свога. Писац га је саставмо на распис награце од стране петроградског словепског благотворног друштва од 13 маја 1885 приликом хиљадите годиши.нце после смрти св. Кирила и Методија. Напред, пред предговором у првој свесци, излажејшсац, чијом се све номоћју иослужио и које је научнике у томе нослу упитао за савет. У самом пак предговору (V—УШ) оправдава своје становиште и сво.ј ггоступак, тврдећи да се може решити питан.е о опћем језику словенском, и износи историскс податке о језицима старе и нове Јевропе. У целој првој свесци су сабрани такови историски подаци у развитку старих и нових језика, а нарочито језика грчког, латинског, итали.јанског, шпањолеког, Француског, енглеског и немачког. Овде је без еумње сабран обилат иеториско-литературни материјал но најбољим липгвиетичким и литерарно-историским изворима и по томе је ово дело врло поучно и пуно лепа градива за упоредну историску граматику. Но само начело и гледиште, са којега писац иолази, и тенденција његова, која служи као оепов овој његовој теорији о „опћем словеггском јевику", кпари цело ово градиво у обрадп му. Као што лено опазише Пппин, Јагић и Л. ЈТеже, писац Је п сувигне публициетички израдио овај посао, дао му је и сувише полемичко обележје, тако да се и у иеториском де.-.у огрешио где где о органичну свезу историеких момената, ређајући их онако, како је то захтевала њег ва историеко-нолитичка тенденција. С тога ,је то дело изгубило научни карактер. Особито је гшолц погрегпно приказао историски

развитак грчкога ,ј.'3икл и његових дијалеката (I, Г>—"1); мало јо довео у свезу културнр-историеки живот грчкога парода еа развитком његова јозика. У опће со кроз цело дело нровлачи та махна, што брка смор и средетво, ремети каузалпу ве.зу међу аитоцедентима и консеквентима. Исто тако стоји с другом главом (32—69), где се говори о „онћсм" латинском језику, о противности латипскога генија грчкоме, о гсографским, нлемонским и културиим разликама старих Италика, о идоји јединства у Италији и провинцијама римско империјо, о дијалектичним одно ша.јима старе Италије, о превласти латинског говора пад осталим равречЈима, о развитку његову на неиталском земл.игпту, о литерарној обради старих италских дијалеката,о архајичпоЈ латинштипи и њеним промспама у свозиса живим разречјима, о узроцима надмоћи латинскога говора као опћег у Италији и провЈ ицијама, о последицама тога и закључак из свега. Ту је истина сав историски преглед италских говора и разречја, али је мало речопо о иравим узроцима те појаве, што јо латински говор постао опћим говором целе Италије и римске имиорије. Тај Факат није писац обележио као културан нојав, колико би требало. У трећој глави (стр. 70—128) говори сс о образован.у „опћег" италијанског језика, и то: о судби старих италских дијалеката после пада римске царевине, о дијалектичним одпогггајима Италије у доба Дантово и доба садагпње, о претежности појединих италијанских разречја и о њиховоЈ узајамној разлици, о постанку „опћсг" италијанског језика, о Дантову сведочанству о и.ему и о критици његове сицилијаиско-еклектичие теорије, о одиошају Дантова језика прсма латинском, Француском н провансалском, о широким историско-диЈалектичним оеновама Дантова јевика, о тосканеким стихијама и о личној индивидуалности песниковој, о даљој судби Дантова језика, о реакцији латинској, о долању Пстрарке и Бокача, о пис.п,има у доба ренесансе, о утврђен.у „опћег" италијанског језика и карактористика његова у XVI веку, о дијалоктичним књижевностима у Итали.ји XVII вегса и о пренорођају у XVIII—XIX веку, о манцонизму и критика на њ, о новим италијанским књижевностима; о узроцима превласти тосканског разречја и о послодицама тог?. Овде је такођер приказано богато градиво из историје итал. ,језика и књижевности, но иајзанимливији моменти културпог живота у Италији су тамно изпесони, тако, да со не може јасно извући оно, што би могло послужити као доказ тврдњама пигпчсвим. У четвртој глави (стр. 129—177) расправл.а се о образовању „оггћег" шиањолског језика, и то: о дијалектичним одношајима пиренејског полуострва у свези с његовом племонском и историском еудбом, о основггим скупинама ибро-босанеких говора и њиховим разликама, о одношају им с осталим романским језицима, о степеиу узајамног им сродства, о старини дананш.их скуиина, о претежиоети нојединих говора, о почетку књижевне обраде дијалеката: каталанскога, халохског, португалског и кастилеког, о игемонији кастилеког дијалекта у књижевности и државној управи, о дијалоктичним кгг.и■ жевноетима у Шпапи.ји у најновија времена, о португалеком језику на но со, о увроцима и последицама превласти кастилеког дијалокта, о знача.ју сепаратизма. У нетој глави (етр. 127—254) говори со о образован.у „опћег" језика фраггцуског, и то: о гало-романском језику, о три основне скупине његових разречја и о разлици п.иховој