Stražilovo

чз 412 Е>-

IV.

Тај је живот трајао три, или четири годиие дана У то доба поникоше некоје између најљенших његових младеиачких нјесама. Исп]>ва би их штампао у часопису Негтв с1ез ЈЈеих МопАсз, на онда сабирао у носебне књиге. Бјеше то за љ доба младеначке бујности и дивљих полета, кад је пјесник јездио на крилима своје Фантазије и себе пајсрећнијим сматрао, кад могаше да нотаише ио врату несташиа ждријсица, јал' поглади снијежне груди својој убавој јараници: Оћ! Дш18 сеНе вајвои с1е уегДпге е1 с1е &гев, Оп 1а оћа'Нс1е јеиневве, агђге а Ја пн1е ееогсе, Ооиуге 1оп4 Ле вои ђшОге, ћошоп! е! оћешхи, Неигеих, ћеигеих ее1иј (цн &аррв с!е 1а шаЈи Ј ј О еои с1'ии ећЈоп геУ! ои (ци еагевве ЈЈв« вешв е4н1се1аи18 4'ипе 1'о11е шаЛгеазе!

Мз

и.егова су псра тада врцале нај-

смЈелиЈс Фантазије; Физичпа природа, као год и душа човјекова, трептила је и струјила у његовијем стиховима, као што трепте п струје људска уда у сликама Тицијановим. Описи бијаху но кашто сурови, ама ту суровост извињаваше страст, које бијаху чеда; његов веризам не бјеше узајмљено рухо, нука имитација еротичних барда из старине, или разблуђених нјесника X V III вијека, у чијим би строФама била безочма иостала и сама богиња стида. Не, оп не бијаше смишљено безобзиран. ама нјеваше иод утицајем младепачког жара; а кад је човјек у ватри, треба му много кој е 111 та о нр о стити. Онростити! ПазбиљазарУ Као да баш требају опроштења ови краспи младеиачки стихови, којима Умјетност застире чаровним велом скулцторну нагост, замјењујући тако одсутну Стидљивост; Тои! е!аИ епДопги; Ба 1ипе ае 1еуаИ; 8а 1иеиг аоир1е е! шо11е,иИбвап! аих 1ге1'1е? §гх$ с!е 1' о§1те евра$?по1е, 8иг 1ев ра1ев уе1оигв е1 1е шагћго ећап^еап! Ме1аН аих Пашшев сГ ог век 1оп^'В гауопв сГ агкеи!. 651 Меи чие, с1ап8 1е еојп 1е р1ив по!г с!е 1а ећатћге, 8иг п11 Ш тсгиб^е с!е 1зтв с1е гоие е1 с!' ашћге, Еп у гедагс1ап1 Меи, 1'геге, уоив аипег ри,

1)ап8 Г ошћге 1гап8рагеп1,е, еп1геуо1г ии р1ес! пи. ЈГаИеи раз, 1'геге, уоив еп вигргеиЛге, Ба (1аше с1оп! 1еј ј'ах Деезет с!о раг1ег Е1а11 с1е ш ћеаШез дп оп пе реиГ е§а!ег: ВоигсПз П01Г8, 1|1апеће8 ша1вд, о! роиг 1а реШевбе Ке вев [)1ес18, о11е 61аИ АпЛаћшзо е! сош1е88е. Серепс1ап1, 1ев пс1еаих, аи1оиг сГеПе 1геш!|1ап1, Јја Јт88тш1 уо1г рашее аих ћгаа с!е 8оп §'а1ап1; ОеН ћитМе, ћгав тог18, 1ои1 геврЈгаИ ,еи е11о 1ј08 кпдиеига с!е Гашоиг, е! 1а гепс1а11 р1иа 1>е.11е. 8а 1е1е ауео 8в8 8о1п8 гоићи! (1ап8 вев оћеуеих; Ј'оп<1ап! дие аиг 80п еогрв. шШе 1гасе8 с!е 1'еих, (Јие 8а јоие етроигргее, е1 8е8 1еугев агМев, 4111 ае ргеШ»1еп1 еиеог, еоште еп с1ов ћаЈкогв уПов , В1 8011 еоеиг §то8 сГашоиг, р1ив 1'аИ§'ие <[и'е1еш1, Тои! сГипе ЈоПе пиИ уоив еи! гепс!и сег1а1п. У осталом земљиште бијаше у тај мах врло подесно за сличиу нојезију. Романтичпа школа стијецаше све то већма симнатију нодијељене нублике, п п.ени органи дигоше у звијезде младог пјесиика, који се скоро прослави и иостаде нризиатијем љубимцем њежнога снола. Подстакнут добријем успјехом, одважи се момак и ностаде још смјелији, црнећи издапшом руком из своје богате Фантазије. По нскад би навлапт занемаривао Форму, те остављао педотјерапе своје најљешпс саставке. Богат замишљајем, наслађиваше се капда тиме, што ће му неки сликови изгледати сиромашни. Мс1,у тијем појезија његова пе бијаше још пошљедњу ријеч казала; ијесник не бијаше јоЈн нашао срце, којс би сложно са његовим било. Немиран, нестрнљив, уздисаше ненрестано за идејалом, који се не ће моћи никад остварити, за љубављу, какве није можда иикад било. Брат му приновиједа, како би се ноћу, без невоље, из иостеље дизао, и бос по соби шетао, жалећи се на своју умишљену недаћу. У самој ствари, младоме сањалу требаше женица весела, па опет сјетна; ноносита, па онет чедна; требаше му жепица, која би уједно личила ронкињи и краљици; тајанствеии цвијетак, који би с једне стране нодсјећао на крваву ружу, а с друге на умилиу л>убичицу.

(Свршиће ое)

Марно Цар