Stražilovo

-13 404 е>-

Оггазише, да сви гледе у и.их. Милутин погледа оца иа с.е збуни. Скиде торбу еа рамена, наслони се на ограду и стаде гледати у Дунав. Јула је смело, чисто изазивајући ногледала на радозпаоце, а то још више разјари чича-Ненада. „Иста оиа старија!" шанпу кооз стиснуте зубе а руком чврсто држаше за крман, јер је вода јако дерала, те је могла компу окренуги низ Дунав.

Више ттута би ногледао на Јулу п свога сина. Злобно би се смешкао и претио Јули иогледом. Дошавиш на другу страпу Дунава, тгод варош, иза!)е му сип из комне и чича Не иад је видео, јесте, баш добро видео, како му сии иснод обода од шешира погледа за Јулом, а ова се смеши и једнако се осв)>1,е за Милутином, док не замаче за ћошак.. . (Настпкике ео)

МРКИ ВУК И сториски роман А дама К реховјбцкога П р ЕВЕО С! ИОЛ ј ОКОГ Рајко (Настав^к)

IV ч Пред буром јутра даи стајаше Иорковиц иред кра^ л.евим лицем. Дуго трајаше иамеђу н.ега и Канимира разговор, у коме краљ еилом хтеде да иохвата миели и коице паиа Маћка, а овај опет гледаше, да иишта не ода, иего обратио, да проникне крал.еве емерове. Одлучио јс тада да евоје лукаветво еакрије привидном великом иекренотпћу и неотееаиом ироетотом. У наиред већ наелућиваше, да тај Коханов нозив крије иеки тајап емер и да Казимиру мора бити иотребна љегопа иомоћ. За то и говораше емело и одлучно, ие тајећи ни иајмап.е, да грамзи за намееништвом у Великоиол.екој. Кад га крал. етаде карати због опе конФедерације, еклонл.епе у Познању против повога права и крал.евеких етароста, пан Маћко ее заемеја па и не мишл.аше да ее нере. —■ Милостиви гоенодару — рече — да ниеам ја, био би ко други склопио тај братеки еавез... то еу захтевали еви листом. А ја ие могох допуетити, да коловођа буде Наленч или Заремба, а не Порковиц... За вае не би одатле било никаке користи, а за ме би била ненакнадпа иггета, јер бих за увек изгубио владу међу властелом. Говорашс то пеотесано. просто, рскао би, е је искреио. Гледаше дреко крал.у у очи. — Овакојако си сада — рече озбил.ио Казимир — као коловођа те конФедерације мој ненријател...

— Пе... — одговори нан Маћко — да сам неиријател., не бнх дошао амо на нозив. Ниеам вам иепријател., јер ее падам, да ће ми крал., Који се брипе за добро великопољске покрајине, номоћи да дођем опде до власти... Казимир се осмехпу иа те отворене речи. - Као ту, тако и у Великопољској - рече рад бих да владу евоју ослоним на оне, који еу ми верни а најмоћпији су у земл.и. Најбрже може тако да ее заведе ред, јер за тима, који стоје иа челу ио роду и иман.у, повели би се и други. За то друкчије ииеам ии мислио, него да теби, Порковицу, дадем владу у Великопол.екој... Сад еам баш говорио господи у еавету: Ворковица хоћу да учипим војводом и н.ему, скуна с Прецлавом, да поверим етароетинску управу у Великопољској. Очи пана Маћка заблисташе. Хтеде нешто рећи, али ее уздржа и еамо ником поиикну. -- Само мораш — говораше даље крал. евечано обећати, да ћеш угушити ону коиФедерацију или братски савез... Хоћу да зиам но уздано, да ћеш бити ирави чувар реда п ирава у тој покрајини... — Милостиви крал.у — одазва се пан Маћко, који је гупшо у себи радост и озбиљпо погледао тај братски савез не ће се никада окренутп против тебе, а како бих могао радити иротив права, кад сам ја вођа савеза, а, био бих чувар права?... Снаге имам доста, да разуздане натерам на поштовање... Одговор бенте лукав, алп ипак беше у н.ему