Stražilovo

-?з 432 к-

жаоке шупллтпу, кроз коју ичсла пушта отров. На етрапи 15 и 16 стоји ово: „И ако су радилицама закржљавили спол.ни органи, ипак се кад и кад нађе пекада да у но гдекојој кошници, која је остала давно безматак, иоси јаја по пчелиним ћслицама, али само нсоплођепа, ш којих се излегу мали трутови, које иаш народ зове „дивља пчела", а такова се пчела зове „пазовиматица". Овде ваља запамтити да дивљу нчелу пс належе назовиматица него права матица, која је остарела и потрошила семе из семењаче (гесер1аси]тп зетЈП18) а пазовиматнца поси уаек јаја трутовска у трутовске ћелицс, ако их има у кошпици. На стр. 18 каже се да се нектар „иретвара у прави мед у ирвом стомаку". То ваља иснравити. Нектар се претвара у мед, кад пролази кроз жлезде, којих има две у глави и једна у нагруднику. Пљувачка тих жлезда инвертира нектар (тршчани шећер) у мед (воћни и грожђаии шећер). На страни 36 стоји: „Саће се може употребљавати пре две године за легло, а после се може ово саће још две године употребљавати само за мед, јер се за прве две године ћелице од кошуљица ирошастог легла тако смање, да се ие могу за легло употребити, јер би излазпли из такбвих ћелијца, ако би матица заиљувала, мале и кржљаве нчеле, које нису никако за рад". То није истина. Тако се мислило, али се даиас то пориче. У медишту пак може се саће унотребл.авати небројеио година доклегод траје. На стр. 38 стоји: „Кад се матица додаје у овим кавешчићима, пе ваља јс дуго оставити затворену, јер може да постане неплодпа". Ту је требао писац казати да матицу ваља одмах после 24 сахата иустити, како се види да су пчеле ирема матици леио расноложене. На стр. 70 говори се како се куга пчелиља лечи салицилном киселином. То се некад лечило салицилном киселином, али иошто је то лечељс. врло комплицирано, то се сад лсчи та ужасиа болеет јачим средством, карболпом киселином.

Па стр. 22 стоји: „Па ипак пма јопт п данас миого пчелара, особито код сељака, који пчсларс са простим плетарама — ио ти се данас нс могу сматрати правим пчеларима иего пре пепријатељима ичела. Није ли то иечовечио, кад снро.та пчелица иеуморно и дању и иоћу преко целог лета ради, куии мед и гради восак, највитпе своме госи, а кад дође јесен, а оп да јој благодари угуши је сумнором или је иа разне друге начине убије. Ђерзонком је све то уклољено: њоме можсмо преко целога лета вадити мед, а на јееен је оиет оставити за иресад, па ти од године до године увек носи грдну добит. Дакле ова је књижица памељсна и у ирилог тога, да се пусти оиаково, а пшром да се прихвати оваково ичеларење". Као што се види из овога, нисац је занесен Ђерзбновац. Али пошто се рационално пчеларење не може одмах раширити на све стране, јер је са већим трошком и трудом скоичано, то држим да није на одмет ни пчеларење са простим кошницама само ако се добро познаје живот и рад пчелињи. Прости пчелари не могу се назвати „ненријатељима пчела" зато што пчеле тутпе, јер они не знају друкчије ичеларити, ваља имиоказати да се не морају нчеле тушити ни у простим кошиицама. Ваља им показати да није економски тушити пчеле сумиором. Кад би ишло' нама на корист тушење нчела, онда то не би било неморално. Али је тутпење пчела неекономски т. ј. ие иде нама на корист, зато је тушење пчела унравб луд посао. Али док се рационално пчеларење не рашири, иа и кад се у све крајеве пашега парода рашири, не ће простих кошница сасвим нестати, а и пе треба да нестану као што би хтсо г. Маншревић, јер и опе имају своју добру е I рапу, ма да се с њима пе можеетаком добити пчеларити као са ђерзонкама. Да то докажемо, није мссто у овом листу. Мн преноручујемо ову књижицу и желимо да се птто већма ратиири међу пчеларс п пријатеље ичеларства. Кпрловци. Јов. НИивановић.

САДРЖАЈ : Песништво : Драшко. Мрки Вугс. — Уметност: Са слигсарске ивложбе у Бечу. Књижевност : Нрва југословенска штамшарија у XV. веку. Кљижевт оцепе.

„СТРАЖИЛОВО" иалази сваке недеље на читаву табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годипу, 2 ф . 60 и. аа по год., 1 ф . 25 н. па четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 дипара на годину. — Рукопиеи се шал.у уредншнтву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. —■ За Србију нрима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Нздаје књижара Лукв Јоиића.

Српска Манастирека Штампарија у Новом Саду.