Stražilovo

496

Црпге из науке о језику део II) од Симе II. Томића, Породица код првобитног друштва од В. Сокољскога, критика на 5 издање I дела Туроманове Латинске граматике од Ђ. Малине; у „Просветном ковчежић} 7 " су Радована Кошутића Писма из Петрограда (VIII). У овом писму се говори о Н. В. Каразину, осниваоцу харковскога университета, који је био Србин по пореклу. == Из „Српске Заставе" дознајемо да је изашла из штампе историска расправа Радослава Агатоновића Цар Симеон — Синиша Немањик. Цена 1 дин. — Из ЈГетописа књ. 171—174 оштампана је раоправа Дан. Л. Живаљевића „Андрија Качић Миошић словински песник". РТа 8° стр. 130. Књизи је додата слика Качићева. Цена 2 дин. = Јављено је већ у „Стражилову", да је Одбор Мариновићеве Задужбине одредио ј^дногодишњу награду роману Л. Комарчића: „Кант нашега доба". (Осим овога дела стигле су на оцену још три приповетке, један роман и један драмски спис, али су по суду критичара све слаби послови). Критичари др. М. Јовановић и др. Љ. Недић (као што се види из „Видела" бр. 83, 84, 85, где су пггампане њихове критике) хвале веома „Канта нашега доба", први много опширније мотивујући свој суд, други врло у кратко, обазирући се на језик, имена, лица, натпис, стил; тек у другој половини с висине вели: „Поједини карактери у роману добро су обрађени". И при крају замера понеким лицима што се „познаје не само да су с природе рађена (!) но и ко је иисцу седео као модел"; а „највећа замерка" му тиче се композиције романа, јер има управо два јунака. = У „Јавору" бр. 10, 11 и 12 Јаша М. Продановић у значајном чланку Реч, две о роману ловодом „Два аманета" Л. К. Комарчића , стојећи на становишту сувременог реалистичког романа, оштро осуђује ово дело Комарчићево као плод „млаког и сентименталног романтизма". Одриче писцу и „посматрачки дар", и „ фино разликовање" и „оштру уочл>ивост" и „конструктивну снагу", и „технику" и „природност и моралност карактера" — једном речју све што треба да краси доброга писца. Хвала нека је нашим књижевним свезама и издавачима, ми те књиге у Н. Саду још ни видели несмо! = У Гласнику земаљског музеја у Босни и Херцеговини 2 књ. за ову годину има на првом месту важна расправа дра «Л>. Талоција „Прилози к објашњењу извора босанске хисторије". IV. К хисторији деспотске породице Бранковића (стр. 175—219) са 5 оригиналних докумената и неколико слика. V. Прилози к науци о Богомилству. Вредно је поредити у првој расправи неке наводе о султанији Мари са Новаковићевом расправом о „царици Мари" у најновијој књизи Летописа (књ. 174.) — Из нашег је листа у засебну књижицу прештампано предавање Бранислава Станојевића о госпођи Елодији X Мијатовићки. Уз књижицу је додан и лик госпође Мијатовићке. = Изашла је СХ^. књ. В,ас1а Ји&081ауепзке АкаДегшје (XXXVIII књ. Филологичко-хисторичког и Философичко-јуридичког разреда) са овим садржајем: Завршетак и на крају

додатак дра К. Војновића „ Судбено устројство републике дубровачке Ш" ; дра Ф. Рачкога ,, Путарње стање Хрватске XII стољека. VI. 1. Обука и писменост; В. Рожића „ Кајкавачки дијалекат у Пригорју " и остатак Л. Зора „Паљетковање". — У ХеКззсћпЛ-у Њг (Ие оз^егг. (тутпа81еп за ову годину у 7 свесци има под бр. 78 и 79 у одељку „Рго^гаттепвсћаи" мало закаснели реФерати на чланак С. Шилковика „01) иг^-оји ко<1 Сггка 1 Клт1јапа" (спљетски програм за 1890), М. Кушара „Чакавске особине у данашњем дубровачком дијалекту" и „ЕБеке примједбе Вукову правопису" и Лука Зора „Паљетковање" (из д.убровачког програма чак 1889 год.!). Нисао их је Ј. Скет из Целовца. 0 После дуга времена ево и социјологија доби свога представника. У издању париских књижара Отгагс! е1з Впеге покренута је Иеуае т1;ег:па{;шпа1е (1е &ос1о1о&1е, којој је главни уредник и оснивалац В,епе Л^огтз. По њему социјологија има за сврху да открије друштвену јединку (1' ипк.е бос1а1е), друштвени атом. Ееуие излази један пут у два месеца, а стаје за иностранство 12 Франака. Сарадници су јој први Француски правници, социјолози и економисте. □ Руски економиста А. А. Исајев штампао је у овогодишњој мајској свесци Веуие (!' Есопоппе роН^^ие на стр. 427 своју студију: „1Је 1:гауа11 еп ^атШе епКд1881е", где говори о домаћој индустрији код Руса, о Фабрикама, које припадају неколиким заједницама, и о пољским занатима, где се може наћи доста аналогије са радовима по нашим задругама. П Пре кратког времена изашло је из штампе веома занимљиво дело по балканске народе: Б' 1п1зегуеп1з1оп ећ 1а Ретп8и1е ћа1катдие, раг Ј. Весћ1гочУ8к1.

ПРООБЕТНИ ГЛАОНИК — Учитељи у Србији дигли су у Београду на Калимегдану споменик свом великом добротвору, покојном Јовану Гавриловићу. Говори се да ће се на Калимегдану месеца септембра ове године подићи још споменици и Ђури Даничићу, Ђури Јакшићу и ЈосиФу Панчићу.

0 М Е 0 И Ц Е. (Изреке једнога султана.) Султан од Јохора уједно је и књижевник; међу осталим је недавно у Лондону издао књигу с иатписом „Мудрост у изрекама". Ево неколико његових изрека: „Све, што дајеш, добијаш ти." — „Мудрац без дела јесте облак бев кише." — „Ко ти преноси гласове о другима, преноси другима гласове о теби." — „Неаналица је сам свој душманин, па како моаге иком другом бити пријатељ?" — „Кокошка суседова изгледа нам гуска." — „Хиљада пријатеља је мало, један непријател, је много." — „Ко хоће мирно да живи, мора бити глув, слеп и нем." — „Поклон.ено сирће је слађе, него куиљен мед." — „Најскупоценије место јесте седло брза коња, најскупоценији пријател. јесте добра књига." — „Не питај птицу, одакле долеће, него шта пева." — „Стрпљење је кл.уч до радости."

САДРЖАЈ: Песништво: *. Куц . .. куц .. . куц! Мрки Вук. — Поука. Колерино легло. — Књижевност: Соња Ковалевска. —■ Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке. Просветни гласник. Смесице. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукоггиси се шаљу уредништву а претплата књижарпици Дуке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје жњтажарница Луке Јоцића.

Срп штампарија дра Св. Милетића.