Stražilovo

$ БРОЈ 44, ^

ВЛАСНИК И УРЕДНИК Ј ° в А н г ?

ГОД. VI. > хж>

У НОВОМ САДУ, 31. ОКТОВРА 1893.

шмште©

НА ВЕЧЕРЊЕМ ВЕТРУ НЕЖНОМ

а вечерњем ветру нежном )Т Моја мисо лети теби ; И ланцима да је вежем, Спречити је мого не би'.

(^АР.Л ХЕР^ДОСОН) Ја се бојим да не прне Сјајној звезди — у заблуди Да очима твојим лети, За којима тако жуди.

Ја се бојим, да не скрене Са правога свога пута: Да случајно у пупољак Руже мајске не залута.

Ја се бојим, да у извор Чист, кристалан, не потоне: Видела је очи твоје Да последње сузе роне.

Берн

Ну, ма куда да одлети, Да залута, да се сврати: Пречишћена, узвишена У душу се моју врати.

С. Д. М.

МЕСЕЧИНА (ајхендорф)

ао да се небо спушта, Земљу тихо ,да целива, Да с мирисним својим цвећем 0 бескрајну небу снива.

Кроз пољане ваздух струји И лагано класје њиха, ПТуме шапћу тихим дахом, Ноћ звездана, љупка, тиха.

Берн

Душа моја шири крила У ноћноме благом сјају, И кроз мирне земље лети Далекоме завичају.

с. д. м.