Stražilovo

ском језику. Најстарији облик од српске ријечи црква гласио је у старословенском језику црвквг ген. цргкгве. Овај се облик шесге врсте помијешао већ у старословенском језику са облицима нете врсте, те је гласио и цржввЂ. 1гад је у овој ријечи крајње 6 изгубило свој глас, те је тијем крајњи слог постао затвореним, онда је у крајњем слогу вокал з постао о. По томе црбкбвћ може гласити и црдковћ, те и придјев може гласити или црзкбвшвги или црвковшдгЛ. 11а према старословенском црвкбвћ гласила је та ријеч у српскословенском цр \>к1вЂ (црвкавв), а према старословенском цргковв било је и у српскословенском црвковт., па тако и према старословенским облицима ЦрЂКЂВБНЂШ и ЦрБКОВБНЂШ глаСИЛИ су и српскословенски облици ЦрБКБВБНШИ и црБКОВБНии. Али у српском језику већ је у тринаестом вијеку облик црква почео горње облике истискавати и данас у српском језику нема другога облика него само црква. А од те речи не може никад постати облик црковни. Црковни може само постати од црков (дакле црков-ни). А црквени постаје од црква (цркв-еп). Види се дакле јасно, да је облик црковни архаистички, да је из цркве ушао у народ, те се још задржао у Црној Гори, а црквени је облик чист народни, који је постао од ријечи црква наставком ен. Пошто је у језику нестало супст. црков, то је и придјев, који од њега долази, морао нестати. А ако је случајно и остао у гдјекојем крају, његов архаистички облик казује нам шта треба с њиме чинити, ако има нове ријечи, која њу замјењује у народу. Облик црквени дакле ваља употребљавати у српском књижевном језику, а не црковни. А осим свега овога треба пазити на опо Вуково уМе. Не треба дакле с ума сметнути, нгга значи то Вуково ук!е. Врло се ријетко Вук у том преварио. Овдје је мјесто да кажемо да нијесмо могли разабрати из увода у „Горски Вијенац" од дра Гешетара шта разумије под црковним језиком. Тако на 62 стр. расијатије, воскреснути, љуоов мијеша са ваистину, васкреснула држећи да је и ове двије пошљедње ријечи узео владика из црковнога језика. Али ми знамо да су расијатије, воскреснути узете из рускословенскога језика, а ваистину и васкреспуле из српскословенскога (србуљскога) језика. Ваистину се и данас говори и такови облик ми називамо архаизмом и такови облик има право да живи и даље у народу, јер носи на себи ако не ново, а оно старо српско рухо. Ту је ријеч могао владика с пуним правом употребити у својем „Горском Вијенцу" као што је и ми и данас још можемо. Али воскреснути, расајагије и т. д. не би

смио данас употребити нико, који пише српски, јер се те ријечи противе законима српскога језика. Владика Његош, читајући руске књиге, па и рускословенске, а уз то иознајући српски језик и његове архаизме (српскословенске ријечи), мијешао је руске, рускословенске и архаистичке српске ријечи у „Горском Вијенцу" не знајући се уираво наћи у овом послу како би требало. Њега су руске и рускословенске књиге збуниле тако да је од гдјекоје ријечи начинио мелеза, сустримка. Тако је воскресење пола рускога, а пола српскога обличја. Тако је васкреснула пола архаисгичко српскога, а пола рускога обличја, јер та ријеч гласи архаистичко српски васкрснула (васкрвснула), а ускрснула је по данашњим законима нашега језика, а васкреснула је мелез. Оваке разлике требало је у уводу у „Горски Вијенац" тачно одредити, а не у једну гомилу сгрпати под именом црковнога језика, јер је и/рквени језик наш био, док се нијесмо преселили у Австро-Угарску, српскословенски језик, а данас је рускословенски. А из „Горскога Вијенца" видимо да је владика из оба ова споменута књижевна дијалекта узимао ријечи. 2.) Г. Гешетар вели у својем уводу да је у владике „ возаху иогрешан облик мјесто вожаху " (стр, 60). Ја бих рекао да није тај облик погрјешан него је погрјешно мишљење г. Гешетара о овој ствари. Ја сам о овој ствари писао у „Стражилову" од год. 1888 говорећи о језику у „Потоњем Абенсеражу" што га је спјевао књ. Никола по Шатобријану. Ту сам ја показао да су облици као што су возаху и т. д. особина црногорскога дијалекта. И кад би се схватило да је возаху погрјешан облик, онда би морали погрјешни облици бити и виђети, триљети, ђевојка, аиса (писао) и т. д. што мислим да не смије нико казати. Нема сумње да је вожаху правилнији облик према старословенском кождлхж, али зато се ипак не смије казати да је возаху погрјешан облик, који је иостао по аналогији аисаху, мирисаху, дисаху или се з увукло у имперфекат по аналогији аориста возих, па по томе и возах. Таки су дакле облици као што је возаху особина црногорскога дијалекта и не смије се за њих казати да су погрјешни. Таки се облици налазе у „српским пародним пјесмама" од Вука, у „Јуначком споменику" од Мирка Петровића, у сиисима Сима Матавуља, у „Горском Вијенцу", у „Потоњем Абенсеражу". Особине појединих дијалеката не смију се сматрати погрјешкама. Владика је писао црногорским дијалектом и то не треба бркати са југозападним дијалектом, који је одређен за књижевиан дијалекат зато, што је најближи и најбоље одговара по својем обли-