Stražilovo

191

и Фијеску окренуо се од Шекспира; у своје драмате снео је свуколику правилност, за коју је био нодобан. Пошто је покушавао радикалну револуцију, задржао се код скромне угодбе, као у Француза Казимир Делавињ. Али све ово попуштање није у њему избрисало првобитну тежњу: ма се колико мучио да буде оно што није, он је остао оно што су сви Немци, сачинилац првих покушаја, истраживалац, који, тежећи ка најбољем што нам будућпост храни, не може да постигне савршенство, које може да се у садашњости постигне.

То ће нам доказати, не његови први покуша.ји, који дају критици много слабих страна, него његова два најпознатија драмата: Дои Карлос и Вилхелм Тел Да не бисмо морили читаоце, ограничићемо се на ова два примера, који у осталом у себи садржавају целога Шилера. Доп Карлос, слободнији, разноликији, држи се још, са мање мана, првога начина песникова; његово последње дело, које је, како сви признају, његово најбоље, спада у перијоду чисто класичну. (Наставиће ое)

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ

— Прва и друга свеска (уједио) XVI. књ. Јагићева Агсћ1у-а за слов. филол . објавила је многе чланке, критике и приказе, који се тичу нашег језика и књижевнос-ти: Е. Калужњацки: ТЈћег 2туе1 посћ ипћекапп1:е АћзећгШеп (1ег аегћ18сћеп АппаТеп (први из XVI в. у нар. књижници у Софији, други поч. XVIII в. у књижн. „Бугарског. књиж. др-уштва"); наставак епохалне радње А. Серензена: Вехћга^ иаг Сгезсћ1сћ1;е с!ег Еп1)\У1ске1ип^ (1ег вегћ. НеНепсНсМап^ (ово је други део, у којем се расправља о кратковрсним [кигггеШ^] јуначким песмама особито у збиркама Симе Милутиновића и Вука); Пера П. ђорђевик: Ет^ез ићег (Ие Капогћип^аг!; 1т Кот^гешће 8егћ1еп (кановачки дијалекат је на средини међу сремским и ресавским; Кановци су на Колубари и под Космајем: често кажу кано [као оно ?Ј); В. Облак: 1Не На1ћуока1е ипс! јћге 8сћ1скза1е 1п (1еп 8и(1б1ау1г;сћеп 8ргасћеп (после увода говори се о замени б и г б у словеначком, у српско-хрватском и у бугарском); исти, 2агп 81Љепћ1Иеп(1еп 1 1Ш 81аУ18сћеп (ту је расправљено, каке је судбе било 1 80пап8 и у нашем језику). У „Критичким објавама" су критике В. Јагића на глаголски мисал за Црну Гору, Халанскога: К)гославанск1е сказашл о Кралевич'к Марк^ вњ свнзи сч» произведешлми русскаго бмлеваго зпоса 1. и Новаковићеве: Прве основе слов. књиж. међу балк Словенима. У „ВЉИо§гарћ18сћез" приказао је Јагић Недићево дело: „Из новије српске лирике", Кош,утићево „Критика и књижевност" и дра И. Махала: „О јуначком епосу словенском I" (писано је чешки а расправља се и о српском епском песништву). На крају је Јагић у некрологу, који предише пријатељском тугом, у кратко оценио рад Ф. Рачкога. — Како смо уверени да ће читаоце „Стражилова" интересовати Јагићев суд о Недићевим критичким студијама „Из новије српске лирике" и о књизи Радована Кошутића, што изађе лане под натписом „Критика и књижевност", то им га ево у целини доносимо у српском преводу. „Књижевној критици посвећена дела јесу у српско-хрватској књижевности велика реткост. Сваки часопис до душе води рубрику, која обухвата приказивање књижевних новина, но по правилу такве рецензије немају трајне вредности. На прсте се могу избројати имена оних, који су критичкој студији књижевно-

сти ноклонили дужу или трајну пажњу. Отуда се и разјашњава велика оскудица у књижевно-историским делима. Интерес интелигенције за одличне производе страних књижевности као да је у целом веома незнатан; бар се ванредно ретко чује за преводе знаменитих класичких дела из других књижевности од мало већег обима, који би морали изаћи у облику самосталних дела. Или зар да човек помисли, да интелигенција такве радове свагда у оригиналу или, рецимо боље, у немачком преводу чита и проучава? Нешто ће ту бити истина, али ће се и то позшшство по свој прилици ограничити на веома узан круг самих уметника, који производе. У таквим је приликама свакако врло угодно, да наједаред могу навести из новијега времена два списа, којима је предмет критички иоглед на новију срлску књижевност. Но одмах морам додати, да оба списа иначе нипгга немају заједничко. Есеји проФесора Недића говоре о некима од најзнаменитијих српских лирских песника из најновијег времена по субјективном избору критичареву. За што је писац само тих шест или за што је баш те песнике одабрао да буду предмет његовој критичарској пресуди, то се не сме питати, или ако би се и питало, не би се у тој књизи добио директан одговор ; само се међу редовима може читати, да писац као да тих шест песника, о којима говори, држи за најзнатније лиричаре у Срба. То у неколико може вређати оне, који нису примљени у тај број, но то се право критичару не може одузети; ко се осећа запостављен, нека се ма на који начин јави за реч. Но да ли су тих шест критичких есеја одиета тако изведени, да могу рачунати на опште одобрење? Добија ли читалац утисак основане и оправдане оцене? То је питање, у које се смем упуетити само са свога гледишта. Свакако Је проФесор Недић врло даровит, у сиољашњем облику приказивања врло примаман, у оштрини суда особито одличан критичар. Према критици, која „опомиње на ону врсту ребуса, који су нознати под именом коњичких скокова^ — тим не баш бог зна како духовито изабраним изразом означава уобичајену критику — карактерише критичко становиште проФесора Вуловића као маслањање на Бернеа — ,то нека пречисти с Вуловићем — , а његово се гледиште ближе не прецизује. Не симпатише са Берне-Вуловићевским ( зкј !) правцем због уношења политичких момената у књижевну критику;