Stražilovo

211

бар ситница! (Приђе прозору и виче): Еј, ти ... верглашу, чекај! (Пође вратима). Евица. Шта ћеш то? Зорка. Сигурно да га погоди на цео дан. Аца (врти главом). Не! (Оде). Евица. Сигурно ће бити кака мала лудорија... Казала сам ти већ : ето, ето, сад играју лутке, док се не уморе, а проћи ће то брзо, врло брзо. Зорка. Само се љутим на тебе. Евица. А прво правило? Зорка. Не, не.. . Онај твој говор, мало пре, он је . .. он је .. . Евица (грли је). Он је истинит и ти си моја будућа снајица. (С поља Аца : „Овде, на ова врата.") Евица (изненађено). Шта ће то?! Зорка (изненађено). Зар вергле ? ! (Аца отвара врата и пропушта верглагаа да прође). Аца. Спусти ту! (Верглаш спушта.) А сад, као што рекох, дођи у по дне... Ти ме познајеш. Верглаги. Знам, како не бих знао . . . ви сте господин Аца прак.... Лца (прекиде га). Но добро већ... дакле у по дне. Верглаш. С богом ! (Оде). Евица. За Бога, браца, за што то? Аца (гордо). Пих! једна ситница од сто до двеста динара. Зорка. И још без икаква узрока, Аца (као пре). 0, молим, ја бих и шта више, кад вам само то чини задовољство. Зорка (збуњено). А, што се мене тиче!... молим лепо!. .. Ја то нисам хтела. Евица. Шта ту вас дан! Браца, дед' на посао! Свирај! Аца (прилази верглу и свира). Евица (Зорци). Само пази! (Игра): Један, два> три ... један, два, три . . . ДВАНАЕСТА ПОЈАВА Рокса и пређашњи Рокса (с варјачом у руци. Зачуђено). А шта је то!? Евица (играК Готово циркус! Аца (свира). Ил' боме менежерија! Рокса (крсти се). 0 децо, ал' сте ђаволи! А ја чујем да свира . .. сиира; кажем, баш близу. Где ли је то? мислим се, кад ето!... Него ајте овамо, да вам се не хлади кафа. (Сви стају.) Евица. То је дивота... та кава вреди ... Но ? Аца (брзо). Сто хиљада динара ! Зорка. Читав грош. Евица (раскалашно). Цариграда, Цариграда, драги моји. Напред! (гура Зорку, која се једва креће напред)

Аца. Ово ти је господски: игра, песме .. . ништа се не ради и најпосле ужина .. . Напред! (За се): А ова се прави као да је она добила сто хиљада динара. Рокса (одлази). Ајте!... Ајте, децо моја . .. ја сам сипала већ. Евица. 1 ^ ј Иапред ! (Одлазе. Евица. води Зорку- са собом.) ТРИНАЕСТА ПОЈАВА Газда Марко (улази плашљиво и загледа око себе.) Газда Марко. Да ли ће кога бити у овој кући ? (сам себе грди) А кажем ти ја, није му време сад ићи, а ти 'оћеш ... Ето ти сад! (загледа по соби) Их, ал' се окућио мој Макса! (чуди се) Гле ово сад? (показује на орман) Ко му зна за шта је све оно онде! А така су ти господска посла. .. триста чинија за једну оку воде, па опет сви жедни .. . Што је био једном неки поп Павле, па отишао владици, а владика њему пружи, каже, нешто као огледалце ли је, сапун ли је и вели: дед пуши, попо! А поп Павле мрдни и овако и онако, не може се, види, с гвожђа пушити. Шта ће, вели, кукавац с оним, па тек рече владици: „а где се, вели, свети оче, ово пали? А владика се, каже, насмеја, па засече ноктом у једну резотину те преполови ту муку, а унутра дуван као смиље. После прича пои Павле : од срамоте једва нађох кваку на вратима ... (загледа даље) Не бих ти се ни ја у овоме умео наћи, као мува у иаучине. (угледа вергле) А каке ли су му оно ногаре и оно ... сандук ли је ?... шта ли је ? ... Гле, па као чекрк!... Бога ми ће ово бити нешто за конце, само где су му цевке? (узме за држаљу од вергле) На коју ли му се страну окреће? Да ли на леву или на десну? (окрене. Вергле засвира, а он се уплашено тргне) Ето ти сад?... Ама, брате, само што ниннух, само тек овако ., .. ЧЕТРНАЕСТА ИОЈАВА Аца, Евица, Зорка, Рокса и Марко Аца. Ко ли је овај?! Евица. Никад га нисам видела. Марко. Бога ми брате, само ето овако... к'о прстом да сам такао, а оно, на ђавола, писну. Аца. Ако, ако ... изволите опет ... Рокса (с врата). 0, газда Марко ... гле њега ... кад сте дошли? Марко (весео). Данас смо дошли! (Аци) Фала, брате ... нека .. . Ја ти се у то не разумем. (рукује се с Роксом). Рокса. Како су вагаи код куће ... жена, деца? ... Марко. Добро су .. . Поздрављају.