Stražilovo

256

оденуо их је рухом ерпскога патријотизма. Ове су песме могли бисмо рећи — постале по узору сличних дечјих песама, што их је спевао Чика-Јова; но ипак за то не можемо рећи, да су пука подражавања истима. По нашем мишљењу је најнежнија од тих песма: „ Сиротице " (стр. 22) и „ Сироче на мајчипу гробу" (стр. 44 , из којих се види, да песник има дара и да га ваља само да озбиљно негује, па може усрећити српску дечју књижевност и бољим производима, а нарочито са.д, кад је та књижевност у најновије доба занемарена, те живи само од ресервоара старијих књижевника и песника. Из ових песама се види да песник воли децу и да има воље да проучава њихов унутарњи живот и свет, а то је најглавније, јер без познавања дечјег живота и без дружења с њима не може нико писати за њих нешто, чиме ће се они заиста забавити и за што ће се озбиљно одушевити* Децу неје ипак лако придобити за се. Судећи дакле по овим песмицама, песник има те подобности, само ваља да истраје у томе и да негује и даље ту своју моћ. Међу песмама има и слика (свега 9) уз неке песме као илустрације, и то : уз песму „ Гледајте их и (стр. 7;, „ Врједница •" (стр. 11), „На бунару " (стр. 15), „ Сиротице " (стр. 23). „ Ухвакени миш а (стр. 29), „ Срде се" (стр. 33), „Гушчарица" (стр. 37), „ Мала крадљивица " (стр. 41), „Сироче на мајчину гробу" (стр. 45); слике су доста верне садржини своје песме, но израда њихова са уметничког гледишта је слаба, а најгоре је испала слика „Мала крадљивица", а нај јаснија је „Сиротице". Слика „Сироче на мајчину гробу" је салик слике познатог нам уметника Уроша Предића. Стихови ових песама су досга лаки и увеџбани са сликом, размер је различит и лиричан • строФе су већином тетрасгихне, но има песама и у стихичној комнозицији. Иезничка дикција неје особита, већ обична еегто ре(1ез1)ег. Језик је доста чист и спретан, разречје је јужно, но не свугде са правилном консеквенцијом. Иначе оваЈ низ песмица од срца препоручујемо као добру лектиру нашој деци. Оне могу бити лепе декламације у школи и ван школе. Будимпешта. А, II*

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ ј Нњижевно-умептичка заједница у Иеограду имала је овога месеца две седнице. Једна је била 1 а друга 8 априла. На првој седници чигао је др. Милан Јовановић превод неколико староиндијских изрека, пословица, аФоризама, што је прибрао из разних дела те богате литературе азијске. Др. Милан Јовановић проговорио је уз то и мало о литератури индијској и њеиој вези с природом. Други рад те вечери био је опет превод његов једне приче Хеденстјернове из градскога живота. Натпис јој је Његова љубимица (а у немачком гласи 1ћг Неггепзјип^е). Прича има у себи нечега примамљива. Др. Љуб. Недић устао је и овом приликом (раније и преко „Видела") против Хеденстјерна, не износећи никаквих нових разлога, и ако ова прича није из сеоскога већ из градскога живота. — Седница 8 априла била је интереснија. На овој је читао др. Љубомир Недић неколико својих напомена о

I нашој ортограФији: о писању великих слова, транскрипцији туђих имена, о стављату запете и т. д. Нредавање је саслушано пажљиво, јер је оно било ново поље г. Недића раду, а после њега настала је дебата одвећ жива. Већина говорника није се сложила с предавачем, који је показао у овом нослу доста неспремности а и незнања онога, што је пре на том рађено. Скуп је нашао, да „Заједница" није позвана да реши питање о тим правописним ситницама; она то меће на срце позванијима од ње. • | Угледала је света у Београду нова збирка приповедака Јанка М. Веселиновића под именом „1'ајске душе". У овој су књизи четири приче: Чича Тома, Умијана, Црнци Душмани. Књизи је цена динар и по. — У Осеку је умро Фраља Ваничек, гимназиски управитељ у миру и писац „Историје војничке крајине", коју је на српски превео Јустин Милан НХимић. -|- Недавно је изишла и друга свеска треће књиге Крумбахерова „ВугапИшасће ХеЉсћгШ". У овој свесци има између осталога Карла Најмана „Ш>ег 2-*уе1 ипегИагке Уб1кегпатеп т (1ег ћугап^дтзсћеп Агтее", Густава Мајера прилог „2и <1еп тИ1;е1§;г1есћ18сћеп Вргхсћтоогкегп и Карла Дутера „2иг ОНаиХтигЉ^кеН с1ег Аппа Котпепа". -|- Изишла је 11в књига Рада југосл. Академије. Садржина јој је ово: евршетак рада пок. др. Фр. Рачкога „ Нутарње стање Хрватске прије XII стољећа " и то о уметности и уметном обрту: наставак Рожићева испитивања „Кајкавачкога диј&лекта у Пригорју " и XXII одељак Матковићева рада „Путовања по балканском полуотоку XVI иијека"; у овој су књизи описи путовања Дав. Унгнада од год. 1573 до 1578 и Ј. СинцендорФа од год. 1577. -Ј- У Б г влгарска Сбирка, часопису што излази у Пловдину, штампане су у преводу ове три српске песме: од Војислава „Звезда", од Јакшића „Где ја шећер сијем" и од кнеза Николе. — Ново дело Емила Золе „ЕоигЛез" почело је излазити недавно у „ОтП В1ав"-у. У пет одељења, од којих свако обухвата по један дан, тако је голема грађа — по Золиним речима: реакција нашег Ип <1е 81ес1е против науке — груписана да се диже као драма те су еФекти од једне главе до друге све већи. Сви који су имали прилике аагледати у рукопис, хвале снагу и лепоту језика, боју и пластику у цртању и живахни раавитак радње.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНООТИ — Вердијева опера „Фалстаф" приказана је пре неколико дана први пут у Паризу у Орбга Сопшјие и нарочито је у другом чину одушевљено примљена. Старца Вердија су непрестано изазивали, а то у Паризу иначе није обичај за време приказа. — Дворжак ће крајем маја ове године доћи у своју домовину, за сад само у походе. Чеси се надају, да ће се Дворжак решити, да за увек остане у свом завичају.

САДРЖАЈ: Песништво: Ноћ у пољу. Јутро. Заљубљени анђео. *. Над колевком. Татар Богдан. Вечити муж. — Поука : Куфштајн. — Књижевност: Још нека о Сими Милутиновићу. Немци и Французи. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књимсарница Луке Јоцића.

Срп. шташпарија дра Св. Милетића.