Stražilovo

320

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ V Књижевно уметничка-заједпица. 6 ов. м., о својој слави, књижевно-уметничка заједница навршила је три године од свога постанка, па је ириредила заједничко вече за своје чланове и пријатеље ове установе. У 8 сахата у вече отпочела је вечера а у 9'/з' председник заједнице г. Стеван Тодоровић отвори седницу кратким, лепим говором, у ком спомену одлуку Заједнице, да приреди сликарску изложбу (о којој је било говора у овом листу); проговори неколико речи о тој уметности и њену развитку и напомену, да Срби на том пољу показују најбоље успехе међу јужним Словенима; пожеле најзад, да се и до године нађемо у ојшко лепом скупу на данашњи дан при отварању те изложбе.' После говора г. председника читао је Сима Матавуљ почетак своје приповетке „Мала жртва" (која се у петој свесци „Дела" штампа под именом „Жртвица"), ствар врло занимљиву и лепу. За овим је Милорад Гавриловић, члан нар. иозор., прочитао „Усамл>ене гробове" од пок. Војислава. Г-ђа Зорка Тодосијевићка је отпевала својим лепим гласом три песме. Г-ђица Вела Нигринова је ваередно леио декламовала Јакшићеву „Стражу" и једну нову Брзакову песму, њој посвећену. После тога нам је г. Васа Крстић-Љубисав прочитао врло лепо „ Нешто о женама" , што је примљено с особитим допадањем. Завршну реч је имао г. председник Заједнице; он захвали гостима на посети и иожели Заједници дуга живота и напретка, да и даље с ведрим челом дочекује своју славу 6. маја. После овога, тако рећи, званичнога програма настало је право домаће весеље, које је трајало до носле по ноћи. -|- У Нишу штампа проФесор Коста Миленовић „ Српску сиитаксу " за школску нотребу. — Ее топ(1е 1а1ш1 е1з 1е тогн1е з1ауе донео је у свесци за април ове године у Француском преводу ТриФковићеву шал»иву игру „Француско-пруски рат". Преводилац је Коста Д. Кумануди. □ Сгаб1оп Во1881ег, члан француске академије, штампао је једну интересну студију о последњим верским размирицама у IV веку, која носи назив Јјп (т Љи радапгзте. У овоме своме најглавнијем делу, које се сасгоји из две књиге, писац прича борбу, коју је имало у четвртом столећу да издржи хришћансгво са наганизмом. □ Познати Француски критичар, иајмлађи члан Француске академије, Еег(Ипапс1 Вгипе1л&ге, штампао јетускоро: 1Ј'еуо1и1лоп (1е 1а роез1е 1уп^ие еп Ггапсе аи (Их-пеиу1ете 81ес1е. То су његова предавања, која је држао прошле године у Сорбони. Прва књига изађе-трошком књижара Насће^е-а у Паризу и стаје дин. 8,50. У скоро ће изаћи и друга књига.

□ Изашао је претпоследњи том великог К"ои\ г еаи Б1сиоппа1ге итуегзе1 (1е ^о^гарћ1е, раг У1У1еп (1е 8а1п1;-Маг<}1п. Ми смо проговорили о овоме речнику неколико речи у једном од ланских бројева нашега листа, поводом интересног чланка о Србији. □ Иа Ие^ие пез Кеииез почела је доносити у своме 7 броју интересан чланак о Књижевном локрету у Турској , од Гарабет-бега. Познато је већ, какве предрасуде владају о Турцима и њиховој раси како на западу тако и код њихових блиских суседа. За то и налазимо, у последње време, доста знатан број научника и књижевника, странаца и домородаца, који се одају специјалним студијама а све у сврси, да упознају образовани свет са овим народом, који има такође као и сваки други народ — потребне услове за културнији живот. Редакција горње ревије са задовољством констатује, да до данас нема потпуније студије о турској књижевности у европској штампи. Нас, Србе, ова студија мора нарочито интересовати, јер где се сусед са суседом не познаје, ту нема ни говора о каквој слози, а још мање о заједничком раду. — У Штокхолму је напрасно умрла шведска романсјерка Марија СоФија Шварц. Покојница је још као девојче у школи показивала дара за књижевнисање, но тек кад јој је било тридесет и седам година, изашла је на јавност са својом нрвом малом приповетком, за којом су иосле дошле друге, као што је тенденцијозни роман „Човек од племства и жена од народа" и наставак тога романа „Рад оплемењава човека". Са тим је романима покојница успела потпуно те су њене ствари наскоро читали не само у Шведској но и по целом образованом свету.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНОСТИ — У оставштини Ђакома Мајербера има две оиере. Једној је натпис „Васко ди Гама" а другој „Гетова младост". Партитуре су те биле закл>учане у сандучићу, којем је на поклопац сам Мајербер својом руком нанисао: „Ово нека се отвори тек на тридесет година после моје смрти". 0 нубликовању тих двају опера нису иаследници Мајерберови још ништа иозитивно решили. — У Милану ће се ово дана први пут у Теа1зго РПо(1гатта1;1с1 приказати нова опера младога музичара Фаре. Онера се зове „Сантуца" и јесте наставак Маскањијеве опере „СауаПепа Киз^сапа". Осим познатих лица у овој опери> наиме осим Сантуце, Лоле и Алфија, који се вратио кући, по што је издржао казну, долази још.син Турида и Сантуце? који силно воли ћерку АлФија и Лх>ле, но ова, као ћерка убице његова оца, не може за њ поћи.

САДРЖАЈ : Песништво: Борис Годунов. Марија. —Поука: Књижевне прилике у Риму. — Књижевност: Још нека о Сими Милутиновићу. — Ковчежић: Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖИ.ДОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1. Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Дриу Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књижарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.