Stražilovo

359

Могу л' свој род и стид девојачки Заборавити, сајединити Судбину своју са судбом твојом, Кад ти сам тако лакомислено Срамоту своју на пазар носиш ?! Љубав га нагна да се избрбља! Чудим се како ниси пред оцем Мојим то казо из иријатељства Ил' од радости пред нашим краљем, Или пред наном још Вишњевецким К'о верна слуга док си му био. Узуриато]} Кунем се: ти си једина могла Изнудит' моме срцу признање; Теби се кунем, да никад, нигде, Ни при весељу — чаши безумној, Ни с пријатељима у разговору, Ни под секиром, ни у мукама Не ће мој језик рећи ту тајну. Марина (ироннчно) Кунеш се ! Па ти вероват морам. 0, верујем ти! Ал' да знам чиме Кунеш се? Можда именом божјим, К'о језујита побозкно чедо ?! Ил' као витез чашћу витешком, Ил' можда само својом царском речју, Као син царски?! Је л' тако ! Кажи! Узуриатор (обесно) Ивана Грозног дух ме посини, Димитријем ме из гроба назва, Народе око мене узбуни, За ме Бориса даће на жртву. Царевић ја сам! Доста! Стид ме је Пред Нољакињом гордом да пузим. За навек с Богом: ратна ће игра Крвава бурне судбе ми бриге Угушит' с овом муком љубавном. 0, како ћу те мрзит' онда, Када жар страсти дивље угасне. А сада идем — пропасг ил' круна Чека ми главу у руском царству; Ако смрт нађем у боју часном Ил' к'о злочинац на вешалима, Не ћеш ми жена никада бити Нити ћеш судбу делити моју, Али ћеш једном жалити можда За срећом, што си је одбила сама. Марина А кад ја твоју обману дрску Што пре цред свима откријем, онда? Узјјриатор Мислиш ли да се ја тебе бојим ?

Да ће пре једној пољској девојци Вероват', него царевићу руском? Знај да ни краљ ни папа ни велможе Још не верују у моје речи. Да л' сам ил' нисам ја — Димитрије, Њима ј' свеједно; ал' сам ја само Изговор за рат и љуту војну. То они желе; а твој ће немир Морат' пресгати, веруј ми само! С Богом! Марина Почекај, царевићу! Најзад Чујем реч мужа а не детета. С тобом ме она сад измирује. Сад заборављам страст твоју наглу И Димитрија пред собом гледам. Ал' чуј: прени се и не оклевај! Води што брже на Москву војску, Заузми Кремљ, седи на престо Тада по мене сватове поптљи ; Ал' док се твоја, Бога ми, нога На царски престо не попне и док Сам Годунова не свргнеш доле, Љубави твоје не слушам речи. (оде). Узуриатор Не! С Годуновим лакше се бити, Ил' језујиту преварит' дворског, Нег' једну жену. Враг да их носи! И увија се и извија се, Пузи и махом клизне из руку, Цичи и прети, често и рИни Змија је змија !.. . Нисам бадава Дрхтао. Мал' ме не упропасти. Ал' сутра у бој — све је решено ! П Е Т А II 0 Ј А В А Литавска граница (година 1604, 16 октобар) Кнез Еурлски и лажни Димитрије , обојица на коњима. Војска се приблизкује граници. Куриски (скочи први) Ха, ево, ево руске границе! Света Русијо! Отаџбино ми ! С гнушањем стресам прах туђе земље Са свог одела; жедно удишем Нови зрак, он ми само је рођен! Сад се и твоја, о оче, душа Теши и кости с' у гробу смеше! И опет засја наш мач дедовски, Тај славни мач — страх тамном Казану. Верна слуга московских царева И сад ће за свог цара да с' бори !...