Stražilovo

464

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Српска Крал>евска Академија. Глас Х1ЛН. Свет. Н. Вуловик . Велешке о Архиепископу Никодиму од — —. У Београду, штампано у крал>. српској државној штампарији 1894. Цена 0*50 динара. — Сваки па и најмањи приложак ка објашњењу наших књижевних старина добро нам је дошао, а особито још у ово време, кад се опажа неки немар спрам старих споменика наших. Дела наших књижевника XIII, XIV и XV века (поглавито бијограФије) критички су издана трудом наших најбол»их књижевника, па је скоро на томе и остало. Оно се до душе покушало, да се та дела оцене по њиховој литерарној и историјској вредности, но све те радње мање више не почивају на дубл>ој студији ; све, што се о њима рекло, мање више је опште, а у специјалности се није упуштало. Један од главних недостатака је тај, што се споменици ти не изучаваху упоредо са производима те врсте литературе у византијској књижевности. Тим путем би нам много тамно место постало јасно и разумл>иво. Писац расправе, коју хоћемо да ирикажемо, издао је већ пре неколико година своју студију о бијограФијама српским XIII века, па и ако његовој расправи имамо на многом чему да захвалимо, то ипак и она паТи од онога, на што смо горе указали. Писац горње расправе врло је добро учинио, што се ограничио на натпис „Белешке о Архиепископу Никодиму", јер о Никодиму као књижевнику XIV века није све казано и расве тл>ено, као што би се могло учинити. Своју расправицу поделио је писац на иет одел>ака. У првом одел>ку говори о животу и раду Никодимову. Говорећи о преводу типика св. Саве Јерусалимског прелази Вуловић на посланицу Никодимову од г. 1322, „којом утврђује права, која је још св. Сава дао ћелији карејској". Занимл>иво је, да су у тој посланици сва она места, где се говори о младости Савиној, о његову покалуђерењу у Св. Гори и још друге ствари узете из Теодосија, што је нов доказ Вуловићевој ранијој тврдњи, да је Теодосије врло рано истиснуо Доментијаново дело. У другом одел>ку расправл>а писац, да ли је превод јерусалимскога типика по рукопису народне библијотеке београдске аутограФ. Никодимов — као игго је Даничић држао — или не. Вуловић држи да јесте. Разлози, којима подупире своју тврдњу, јаки су. У овом одел>ку дал>е интересна је белешка Вуловићева, у којој тврди, да је Бошковић у делу „Писма о књижевности српској и хрватској" целу партију о старој српској књижевности израдио ио његовим (Вуловићевим) лекцијама на Вел. Школи. У трећем одел>ку износи доказе за она дата, која је он одредио. У четвртом износи две повеље Милутинове, у којима се спомиње Никодим По њему су оне лажне

и доцнијега постања. Да ли се тако што може мислити за знамениту Милутинову повељу Хиландару, у којој је његова аутобијограФија? Изгледа чудно, да владалац у једној незнатној повел>и излаже своју владавину, док међу тим у много знатнијима то не чини, но за то се не може рећи да је она ФалзиФикат. Писац је требао дотичну повел>у поредити са Милутиновом бијограФијом у Данила, па тек онда да је изрекао свој суд. Може бити да је он то учинио, на ће резултат тога да изнесе у својој другој расправи, на којој — како чујемо — ради већ од дужег времена. Но свакако је требао то овде учинити, ма само у главним потезима. У петом одел>ку одређује писац шта има у Никодимову типику што није Никодимово. Држи да сви они радови у аутограФу Никодимову о српским светител>има не потичу од њега. И у овом је одел>ку требао поређењем показати, да је петроградски типик препис са Никодимова типика, те да према томе пада у XIV а не, као што Јагић држи, у XIII век. Самим речима не можемо веровати. Иа и поред свих ових недостатака добро ће доћи ово делце нотоњем испитивачу Никодимове радње, оно ће му у многом чему послужити као путовођа. Мол. Р. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — По смрти ћерке Вука Ст. Караџића Мине Вукомановићке нашло се у њеној оставини много Вукових дела, која до сад нису штампана. Има допуна за речник, читава свеска народних песама, Вукова аутобијограФија, историја Србије у иочетку овог века, Вуков одговор Никанору Грујићу на иримедбе му на превод Св. Писма, Вукова кореспонденција с Копитаром, Гримом, ШаФариком, Мушицким и. т. д. — Изашло је друго коло књига срп. књижевне задруге у Београду. У том је колу настављена Доситејева аутобијограФија, даље су ту мемоари проте Матије Ненадовића, стари роман Богобоја Атанацковића „Два идола", нов роман Андре Гавриловића „Прве жртве", стиховни преводи Вл. М. Јовановића под натписом „С Француског Парнаса 4 ', дал>е мањи списи ЈосиФа Панчића с натписом „Из природе" и најпосле „Камено доба" од Јована Жујовића. — У 28 броју „Гласа Црногорца" од ове године има веома повољна оцена на „Успомене из Италије" дра ЂорЏ Дере. — У седници Филолошко -историског разреда југословенске академије знаности и уметности у Загребу пре две недеље прочитан је животопис Павла Ритера Витевовића ив пера покојнога Радослава Лхшашика, који је цопунио Иван Ткалчић.

САДРЖАЈ: Песништво: Под плавим небом. На мееечини. Сејина реч. Дневник једне жене. — Поука: Прадомовина Срба. Књижевност: ВаеШив его^сиз. Књижевна полемика: Још једну и последњу о Тодору Боснићу и о одбрани Сентомаша. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" ивлази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је б Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф]ј . 50 новч. на по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину.— Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књиисарница ЈГуке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Мидетића.