Stražilovo

&БР0Ј 32.

^ 0 В А Е Г

ГОД. УП^ е?«р угр

У НОВОМ САДУ, 7. АВГУСТА 1894.

ИЗ „СНОХВАТИЦА" ЛОВАЦ ОСТА БЕЗ ЛОБА

ов ловио Сава с Подунавља, з4^§?Ше улови лова никакова 'Већ оиази са села дјевојку. Њој се јавља Сава с Подунавља:

„Стани, срно, — око ти је црно!" Одговара са села дјевојка: „Не см'јем, Саво, — око ти је плаво!" Змајокан

ри девојке, четир момка,

ЗЛО ОЕ ЗАП0ЧЕЛ0, А ДОБРО ОЕ ОБРШИЛО

Седам невоља; Жито жњели. пак сажњели, Траже одмора. Препелице докликују: „Ожените се!" Голубови догукују: „Изберите се!" Ал срамота дјевојкама Момке бирати, А момци се оштро гледе, Шта ће четврти!

Да не буде љутих рана И без душмана; Пак говори Оливера, Најразумнија: „Дај дарујмо Милутину Нашу Даринку; Веселин ће обеселит' Нашу Велинку; А за мене и за Гојка Не брините се: Он разуме јаде моје, А ја његове. —

Побоја се Оливера, Најразумнија, Заволо је сестру моју, Пак да му је дам."

А шта ћемо са Лазаром ? — Не ће остат' сам:

Зма.јован