Stražilovo

,\гп сг., БРОЈ 38.

»

Ј 0 В А ц р р Ч % ^

У НОВОМ САДУ, 18. СЕПТЕМБРА 1894.

-фдав-

Б Е Л Е Г

а трошноме зиду празан оквир стоји, Заборављен давио, потамнела лица, Стоји као спомен на минуле дане Веселога доба, раних годиница. Не креће се нигда, али кад га гледам, Чини ми се сенка, ил' к'о да се миче, Послушам ли само у тишини немој, К'о да чујем гласе оне тузкне приче: „Дивну слику милих, очараних снова, „Што ј' уметник бојом исписао смерно, „Загрљајем својим грлио сам негда, „Држао сам добро, чувао сам верно. „Ту је била младост изнесена бајна, „Окићена венцем у заносном сплету: „До ведре је наде кршна стала снага, „До ње беше љубав према целом свету.

, „Летело је време на крилима брзим, „И слику су живе оставиле боје, „Издадоше редом к'о увело цвеће, „А тад је и лице потамнело моје. „И једнога дана кроз отворен прозор „Поветарац лаки нас дохвати двоје, „Па, отевши слику, остави ме сама „ Као белег тужни јаче силе своје. 0, престани, доста — живот ми је оквир, А весели дани беху слика твоја, За вихором, буром јоште траје жиће К'о сломљен осгатак од крвава боја. Разумем ти добро приповетку тужну, И када те гледам, ирошло доба снивам, Са сузом те топлом ја у оку љубим, Варајући себе да слику целивам. Андра Гаврилови!.

ДЕВОЈМ И НТИЦА (фр. .ЛЕВСТИ^)

евоЈче Је до извора стало, У ведро је воде захватало, У води је опазило лица, Зачуди се мала лепотица: „Те лепоте, што је имам млада, „Не бих дала за три бела града!

До извора птица скакутала, Девојчици младој цвркутала: „Кад ти војно са сватима дође, „Сва ће хвала твоја да те прође. ,,„Ниј' истина, нит' је икад била, „„Ухватићу т' — ал' ти имаш крила!