Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali

“– 48 = ; преко лифераната, који те материјазе купују од разних трговаш и продају заводима. Ту се мора имати у виду, да држава плаћа два процента, један проценат лиферанту, а други проценат трговцу, а нг тај'начин држава набавља све потребне материје много скупље. него што ди се могло постићи директном куповином, те се тиме коскулљава производња и омеђе брз рад и доношење наруџбине, јер се често путе држи по веколико лицита. ција, док се набавка некоме неуступи. Па и сами лиферанти, под разним изговором задопњавају, тиме се ролази до обуставе радова а ти ралоги морају да претрпе велику штету. Све су то чињенице које знатно утичу на развитак индустрије под војном угравом, а сем тога треба имати у виду и ове тешкоће које се врло често дешевају, да држава при одређивању кредита тима војним објектима, не одреди и не остави на расположење онолико колико је потребно за све послове, које имаду свршити у дотичној тодини, па да се прем томе удеси рад и број рад: ника, и да сваки посао иде правилно својим током, већ се чест пута дешава, да тек што су послови регулисати и отпочне рад у највећој мери, онда нестаје кредита или се из неких виших разлога сасвим укида или скањује, тако настаје обустава рада и редуцирање радника, смањује се њима зарада и тиме се прави велика штета раду и држави,јер кад дође нов кредит, ла се тај рад послужи. онда то све скупо кошта, док се рад поново успостави, ту треба поново намештати алате. тре ба штеловати машине, греба извежбати нове раднике, тргба организовати рад и раднике, свето изазива пове трошкове, оспорава довршетак посла, на време, и поскупљава продукцију и још када сс узму у обзир оне велике интриге, које влалају у свим војпим објектима. противу целога особља дотичнога објекта, које прво потичу проливу 'Управника завода, да се највише стичу око надзорника радионица, пословођа, и оних најбољих и најспремнијих мајстора, помоћу којих има да се изводи иродукција на здравој 'и рационалној основи и томе треба још додаци и'оне велике протекције, које се сине и које успевају са равних страна, ту се са пуно права може казати, да нема ничега онога, што би нам давало наде у здрав и сигуран успех у раду, јер интриге и протекције незадовољарају, да се може поставити и урадити оно што треба и поставити на своје место, коби могао рад извести, да иде правилним путем и на здравој и брзој основи, и ако“се,

ера патријаре