Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali

— 76'нику и дипломира, онда он изабере ону врсту зиндус.-

дустрије, која се њему доцада, па онда прими се кад

обичан радник при фабрици која израђује туТиндустију тамо ради и ту се усаврши у практичним радовима, на тај нанин стече иокуство и практично знање, у томе му фабрика ивласи у сусрет обраћа на:њега пажњу и на његов рад и понашање и кад се увери да има доброга изгледа, да ће он показати добре резултате, онда му да-

ју једну мању партију посла да он сам руководи радом, за тај посао да се сврши даду му петребан материјал, и раднике: све алате. за поверени му посао, он мора сам да. конструише и изради и тиме му се даје потреба да он развија свој мозак и научи да буде добар конструктер, врши поверени му посао, онда се цези на томе послу његово разумевање рада, узме се у оцену како је које конструисао.и изргдио алате, па ако: све то показује добре резултате, онда се њему повере већи послови: Да му се једна већа партија послова да се под његовим руковањем—руководству изради, за поверени му посао дају му се до педесет радника, стави му сена расположење и потребан материјал. Све остало што му буде требало спрема сам са својим радницима, он констуише и даје у израду радницима, те они пргве све потребне алате, а он надзирава и даје упсства. Изводећи ове веће радове они му морају стећи најшире знање, јер ту мора да на свакој машини испита за које време може да траје рад једне операције, на сантиметар колико треба за целу операцију и колико у најбржем случају и колико у најспоријем случају и за израду прорачунавања увек се узима средња база. Тако треба да-поступе увек при сачињавању илана и предрачуна, на тај начин ће се направити рачун свакога“ израђеног предмета. А то: мора знати сваки онај ко се спрема да упрувља и руководи индустриским радовима. сем тога он мора тачно знати у утрошак свију материјала, колико му чега треба за израду једног предмета, зато се узима увек у обзир и она количина материјала

које има да одпадне при обради поједаних операција.

Зато у предрачун втавља, она тежина не обрађенога ма:

теријала, а не оно готовог предмета, и томе се још до-

дају сви потрошни други материјали. То му је главна основа на којој требе да сачини план свога рада у предрачун коштања. Сем тога њену спада у дужност да зна

улогу свакога предмета, који. њему припада у“ надлеж-“

а е

Ета