Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali
= 82 —
_вац И он непада ни са неба, већ га држава сама права У толико му колико ће он имати вредност према другим држмвама. Истина је да у нашој земљи роди у дос: та покраина добро пшеница, кукурус, крнмпир, виноград и т. д... имамо још и прилично шуме, стоке од чега ми можемо рећи да тек помало животаримо али треба знати да и то све зависи од новца. ако има нов. ца, да то све обради, стоку одхрани и т, д. онда можемо се надати да ће наш народ за наше производе. узети некоју пару и донети са стране те да подмиримо наше потребе, алн смо ми нашим непромишљеним радом покупили новац од народа, и изнели га у туђе земље, тако да наш народ неме ни да плати да се земља обради, ни своју стоку да негује, Све ово стаје на размишљење Краљевској Влади и другим Гдржавницима и народним посланицима и ако су оди заиста прави пријатељи нашег народа, онда ће се постарати да то зло одклоне стварним радом а не лепим говорима у Скупштини, и зборовима: невреди ни празна обећања, само паметан и добро смишљен рад и то може да издигне нашу државу на достојну висину, Нека о свему добро премисле наши трговци велико увозници, нека добро загледају у своју, прошлост и садашност, па кад све добро премисле оида нека реше своју судбину и нека се определе, дали ће да ме оставе на божијој вересији или ће нзабратњ бвљи и сигурнији "пут за живот свој и своје породице. Ја мислим да су наши трговци интелигентни људи, а нарочито велико увозници и да су прошли већим делом по страним државама и да су тамо видели колико је богатство ииндустрија па ће они умети све то да оцене и узећу на себе ону велику и свету Дужност, да поднгау индустрију у нашој земљи, и да ће влади оставити потпуно слободне и одрешене руке, да она може склапати са страним држави уговоре најбоље, како може постићи, олакшати нашем извозу, у који имамо да полажемо највећу иаду. Нека трговци велико увозници, имају на уму, да нека и неможе бити у нашеј земљи ни једнога закона, који би их могао наморати, да они уносе то што се може у земљи израдити, са стране, онда сва ствар сгоји до њине добре воље и разумевања, да се они определе, дали ће они постати господари своје индустрије и прави трговци са својим израђевинама, или ће и даље остати измећари туће робе. То је сад главно питање кога треба да реши