Student

Студент

o«вТlрт плаћ«ва у готовом. Редакција и администрација Симина ул. бр. 14 Бр. чековног рачуна 57.730 Излази двапут месечно.

Год. II - бр. 15-16-17 Београд 33 Јуна 1033 Цена 3 дин. Годишша претпдата 24. полугодишња . . 12.

ОРГАН СТРУЧНИХ, ЕКОНОМСКИХ И КУЛТУРНИХ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА НА БЕОГРАД. УНИВЕРЗИТЕТУ

НА КРАЈУ ЈЕДНЕ ЗНАЧАЈНЕ ГОДИНЕ

ОВА ГОДИНА ПРЕТСТАВЉА ЛЕДАН СЛАЛАН ПЕРИОД СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА НАШЕ ЈЕДИНСТНО ГАРАНЦИЈА СРЕЋНИЈЕ БУДУЋНОСТИ ОДБРАНА УНИБЕРЗИТБТА РЕЗУЛТАТ САРАДЊЕ СА Г. Г. ПРОФЕСОРИМА

На крају ове школске године, године радније него икада, године која претставља један сјајан период у историји нашег Универзитета, која обележава једно велико дело свешћу и напорима свих студената потребно је да се осврнемо и бацимо поглед уназад, да погледамо рад наших удружења, да подвучемо све наше велике успехе на економском, стручном и културном пољу и то баш данас, када је целокупно ово стање и темељи на којима је оно зидано снатно угрожено, да погледамо наше путеве данас, ради што боље и правилније оријентације сутра. Свима нама добро је познато кроз какве је тешке и трновите путеве прошао наш Универзитет док је доШао до оваквог стања какво је данас. Сви се ми добро оних дана када је зла реч шибала студентско име, када су га проглашавали фантастом, свађалицом и бунтовником, када су о студентима говорили као о рушиоцима универзитетске и државне имовине. Тако се о нама могло мислити онда када смо били неуједињени, подложени неорганизованом раду, када се још нисмо једно, када се још нисмо окупили око наше заједнчке ствари, око наших студентских и омладинских проблема. Али, и тада је у студенству лежала једна снага распарчана и неуједињена. И тада је било нешто, у још неизраженој свести о проблемима студентског живота, што је уједињавало за моменат све те људе, да се као један човек свим г.војим залсже за одбрдну овог жаришта културе и слободног научног рада, а то је била свест о значају аутономије Универзитета. У име заштите Аутономије, студентство је водило мучне и тешке борбе, борбе у којима су падале жртве али у којима се је истовремено стварао једини бранич од свих налета на

Универзитет, у којима су се ударали темељи нашем јединству. Те борбе биле су семе из кога се рађала и развијала студентска слога која не значи само видик кроз који је студентство угледало свој пут, своје властите за.датке, кроз који је осетило своју властиту снагу, него значи и најачу гаранцију свега онога што је плод тога јединства. Још више. Кроз то јединство, кроз ту студентску слогу, која се до сада манифестовала много пута, повратило се поверење у Универзитет и студентство. Универзитет је опет поштован и г.ењен, Универзитет је олет место одакле се чује реч најзаслужнијих људи, најугледнијих јавних р>адника, академиканаучника. И као што је Универзитет добио свој истинити, морални лик према јавности, тако се он унутра консолидовао, он се унутра средио. Наше јединство и кроз њега приступање свим студентским стварима била је најбоља гаранција и нашим професорима да у изградњи срећнијег и бољег студентског живота даду свој драгоцени прилог. И то.се остварило. Ми смо на своју велику и задовољство очевидци тих заједничких дела којима се сви користимо. Професори нису данас само васпитачи у стручном погледу, они су сарадници на важном економском, здравственом и културном образовању студемтског живота. Својим угледом, својим искуством и ауторитетом, професори су с нама студентима створили један пристојан студентски живот. Висока социјална свест нас студената и стална иницијатива и добра воља г.г. професора ослободила нас је нашег мучног матери,алног живота, који је студенте понижавао, здравствено упропашсрозавао име академског грађанина. Ловршени дом студенткиња, предаии рад на ојачавању наших економских организаци,а, рвд на реорганизацији Здрав иа наши* у учинило ,е удружење све у • Ја живот постане лакши. Бо

лесних је свв мање. Студирати се може боље. Ово економско стање, које је резултат слоге и организације, укинуло је цепаче дрва, млекаџије и разносаче јела по разним градским кухињама и тако опет вратило студента његовом правом послу и омогу+нило му да се више посвети стручном и културном васпитању и да се што пре врати и одужи свом народу. Стручна удружења узела су на себе задатак да дубље и солидније студије. Данас ,она су живља него икада, много више стручна. РадеЈни на измени уредаба на Техничком, Ветеринарском и Медицинском факултету, доношењем праведнијих уредаба на тим Факултетима, књиге, табаке, стручне курсеве, научне екскурзије, радеЈлИ на смањивању лабораторијских такса и ослобађању сиромашних студената од њих, стручна удружења учинила су много у томе да студије буду лакше и да научии ниво студената дигне на достојну висину. Тежња студената да што више упознају своју струку, да то своје знање повежу општим културним образовањем, дошла је до изражаја у Дебатним клубовима. Ето, тај живот, који ,е створио заједнице, који је тако широк и обиман, који ,е омладински весео, који је у све нас унео братског поверења и другарства, то стаље ми данас бранимо и за његову одбрану сво своје снаге. И када је данас реч о Аутономији, када је реч о данашњем стању на Универзитету, када је реч о сарадњи и о свему ономе што долази у склоп данашњег стања на Универзитету реч је првенствено о слободном научном раду, о независности професора и наставе од овог или оног политичког стања, о гаранцији правог стручног образовања нас студената. Реч је о омладинском студентском животу огромног броја младих интелектуалаца, пуних идеализма за све што је велико и племенито. Ректор Карловог уни6ерзитета са професорима у Београду

У петак, 17 ов. м., имали смо у Београду једну врло ретку свечаност. Три еминентна претставника чехословачке науке, Др. Славик, ректор Карлоаог /ниверлитета у Прагу, др. Белехрадек, декан Медицинског факултета и др. Пелнарж, професор универзитета дошли су у Београд да свечано промовишу за почасног доктора Карловог универзитета нашег старог професора универзитета Др. Милана Јовановића-Батута и гиме одаду највећу почаст, коју може један универзитет да дЗ, не само Др. М. Јовановићу-Батуту већ и читавом нашем Универзитету и нашој науци. Дочеку на станици присуствоваи су поред претставника Чехословачког посланства, нашег ректора др. Драгослава Јовановића и велики број професора универзитета, грађана и студената. Дочек је био врло срдачан. Живели!... Живела Чехословачка! .. клицали су сви кад су научници силазили на перон. Наздар!!... И Југославија с нама... повикао је на српском језику очито узбуђен Др. Славик. Акциони одбор стручних студентских удружења, као опште студентско, највише саветодавно тело и најмеродавнији форум, као оличење наше слоге и јединства има <вету дужност, као и сваки од нас, да се бори за очување свега овога, да устане у одбрану културних права младих људи, да осигура правилан .моралан и културни развој цвета нарадне омладине младе интелигенције. СтојеКи пред новим, великим још нерешеним питањима ,носе*.и у срцима и душама наших чврсту веру у моралну оправданост наше борбе будимо дубоко поносни и горди на ову часну улогу.

|Мојси]еСтЕфановић|

С лева на десно: проректор г. Мицик, г. Радоњпк, г. Пелнарж ректор Карловог универзитета г. Славик, наш Ректор, декан г. Белехрадек и г. КостиН, декан Мед. факултета са члановима редакције » Студента*

Делегати R. М. Е. стигли у Кину

Р. М. Е. 21-У-1»88.

ДелегациЈа Гветске етудеитске Зодпице ко|а је пре три месеца ЈТигл« н.: отиг.lo ]<• 14 маЈа > Кину. II« спом до.таску у Хон Конг оГ IЧПЛИ еу неколико поанатиЈих лич-

ности и:> кинрског јанног живота г-ђу Гуи Јат Сеи. Ректорв Иејпии■нког унивораитота (одиосно Г>ившег увиверзитста јер је данас веll рш<рушен циви.нматорскпм Г>омоама Јапанаца) и претставника Чан Кај Шска у Хоннонгу У Кантону им ]е био нриређен срдачан дочек од странс кинеских другова а ]ош срдачније од стране јапанских бомбардера који су их ночасти.lИ са неколико бомбн којс су срсћом промашнле цил>. У Ханкау им се придружила мис

Моли Јард (која ]е пошла и» Америке). Дочеку Је присуствовала огромиа мас.а света прето 15000 вуди, а оЈа Је ‘исружиЈу' љито« ауто и заЈедво са п.има манифестираЈуки прошла крол улнце Ханкауа. Међу

онима који су их дочскали био је и мннистар просвете Чен Ли Фу који их је лично поздравио и зажелео им добродошлицу. Истог даиа био ]е у н.ихову част приређен велики митинг на коме је говорио генерал Ванг. Из Ханкау делегати су продужили за Наи-Чанг у провинцијн Кианг Си где су били дочекани од стране осам стотина студената. У пратп.и нсколико студената отишли су на фроит да посете студентс који се борс у рововнма. Ио обиласку фронта вратили су се у Ханкау. ■■■■■■■«■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■•

Дочек у Ханкау

Џ. Клугман генерални секретар К. М. Е. који ових даиа борави у Кини

Добро нам дошли

МАТУРАНТИ!

На крају смо једне, по свему врло значајне школске године у развојној линији нашег студентског покрета. На крају смо једне године испуњене стваралачким напорима јединствене студентске омладине у свим правцима њене животне активности. Са дуббком свеиФу о тој чињеници био би грех, неопростив грех не осврнути се на оне који долазе сутра у наше редове, да као синови народа наставе с нама велико дело самооспособљавања нас, за бољи, културнији, праведнији и среКнији живот. Зато прве поздраве, искрене и топле, прве наше мисли апостолски чисте, на крају ове плодоносне године упућујемо влма, другови матуранти, који тек ступате на Универзитет. Вама који прелазите из једне затурене средине несавремених средњошколских система, у којој недостају ни најнужнији животни услови за рад и стварања, у једну нову, нашу универзитетску средину. Ви сте, у то верујемо, кроз читаво време вашег школовања жељно очекивали да постанете вишешколци. Чинили сте то другови из више разлога. И онда када сте, притешњени дебелим зидовима средњошколских интерната, презрели (Наставак на 3-ћој страни)

ИЗЈАВЕ „СТУДЕНТУ" чехословачких научника

Пошту коју одаје Карлов Универзитет великом научнику раднику за људоко народно здравље » и првом организатору беолрадског Медицинског факултета, Милану Јовановићу Батуту, није само обично ухазћвање почасти истакнутим научннчким успесима. То је један беочут ланца, који на једној страни задире само у прошлост, до ваших и наших народних будитеља, а од њих преко бораца 1848 године, преко истакнутих личности ослободитеља до данашњег дама; а на другој страни у шта смо тврдо уверени, продужиће се и У будућност, и никад неће бити раскинут: то је веза, која спаја наша два народа јаче, него макоја друга два на свету. Одушевљење студентске омладине на јучерашњој прослави, тај диван и значајан дар нашем Универзитету тронуо нас је дубоко и радосно као манифестација да генерација у чијим је рукама будућност Југославије, јесте и биће увек са нама у добру н невољи, у раду и у борби. Ректор Карловог унивР. Славик * Одавно је дужн:кт универзитета да негује културну узајамност међу свима народима. Уверио сам се да је и наш садањи чин културне узајамности међу УниlВ©рзитетом београдским и Карловим био правилно схваћек и оцењен у вашој јавности и да је далеко премашио оквир обичног манифестовања учтивости, који је уобичајен у односу међу универзитетима уопште. У доба кад се још доста често говори о кризи интелигенције и о њеној неопособности, показали смо -ви и ми —да интелигенција два братска народа има још шта међусобно да каже и да ехо тога одјекује далеко преко зидова универзитета допирући у целу државу вашу и нашу. Уосталом човек чијој смо славн и националном значају баш дошли да одамо пошту, пр. др. Ммлан Јовановић-Батут, је вама и нама велики пример како треба академик да поступа да би постао што кориснији своме народу образовати се и плодове свога образовања враћати за добро свих. И немогу завршити а да вам иокрено не захвалим за то како сте нас срдачно у Београду дочекали не само преставниlци универзе, већ и ви академска младежи. Видим у том сигуран знак да братска љубав која везује оба наша народа има већ и у срцима најмлађих генерација чврст ослонац. проф Ј. Белехрадек, декан лекар. факултета Карловог унив.