Student

Пројекат нове уредбе Филозофског факултета Став Ц. О. Ф. Ф-а

Последње две године скоро сви факултети добили су нове Уредбе и ј већини случајева студенти су интервенисалн преко својих удружења ради њихове промене, али >ек по »шховоме доношењу. Студенти филозофије, очекујући Уредбу за свој факултет, створили су сами један ■ројекат, који су преко Универзитета поднели надлежнима очекујући, да ће он послужити бар као основа ва нову Уредбу. Тај пројенат-плод сарадње студената филозофије свих Универзигета, донет на заједничким конференцијама у Београду, Загребу ■ Љубљани је доказ велике за■нтересованости студсната за Уред<>У. као и озбиљног третирања тог вштања од њихове стране. Студентски пројскат није узет у разматрање већ један дру| и, који садржи одредбе које ће, ако буду усвојене, много отежати студије; а неће помоћи ни бољем ни бржсм сазлађниању нпуке, нити стварању научног и професорског кадра. Нови пројекат је нарочито пепоиољан по студенте у оним својим члановима, који говоре о испитима, јер предвиђа писмене и усмене припремне исинте из раздела А. и Б. у прсмему нзмеђу другог и петог семестра, као и ограничење уписа у шссти семестар у случају неуспеха. Раздели А. н Б. су подељени на подразделе, који се могу полагати одвојено, с тим да из оба подраздела кандидат има и писменп и усмени испит, или у целини с могућношћу, да писмени буде комбинован из предмета оба годраздела. Код посебног полагања по/јраздела у пројекту нове Уредбе постоји једна одредба, која изража■а жељу да се на Унивсрзитету за■еде гимназијски систем испита. На■ме, предвиђа се поништаван.е већ иоложеног подраздела, ако се други подраздео не положи у року од године дана. Ова мера је разумљива једино као покушај да се отежа и иродужи студирање, а не као начин да се оно убрза, као што су нам то рекли. Убрзати студирање поништавањем положених испита је метод, који не можемо ни схватити ни при/пити. Поготово је чудновата ова одредба, кад постоје групе на којима мзмеђу предмета у појединим подразделима не постоји велика веза. Даље, постоје групе на којима су обавезна по дпа писмена испита, а код друпа страних језика и књижевиости писмени се ради у два маха;

чак постоји могућност да се испити из помоћних предмета полажу и писмено и усмено. У погледу оцењивања предвиђа се да оцена четири повлачи губитак једнога испитног рока. Испити из помоћних предмега и раадела под Б, морају се ржије положити, но што то предвиђа досадања Уредба. Обавезно је похађање предавања из филозофије у току диа семестра, као и похађање и колоквији из педагогије. Није предвиђен марто«ски рок, иако већ неколико година постоји. До сада се могло уписати семестар три пута, док по новој Уредби само два. Није омогућен упис учитеља на друге групе осим педапзшке, као ни богословима, мада је то тражено вишепута. Групе су такођер измењеие, многе су добиле нове предмете, а ммоге су незгодно састављене по изјавама г. г. професора. Прописан је максималан број часова и го од двадес&тпет, иако постоје групе на којима има преко тридесет часова недељно. Овакав пројекат нове Уредбе не може задовољити студенте. Због тога су стручна удружења, преко Централног одбора стручних удружења, подузела акцију ради ишене овог Сазване су две конф.ренције студената на којима је продискутован пројекат и послана је претставка факултетским властима. Посећен је велики број г.г. професора, који су упознати са пројектом и нашим примедбама. Известан број г.г. професора је изјавио да налази, да одредбе предлога нове Уредбе не одговарају најбоље своме пиљу и да ће утицати да се она измени. Продужена је сарадња са загребачким, љубљанским и скопским студентима, која је била успостављена по овоме питању. Поново су послани делегати, који су се састали и заузели јединсгвен став. Наш став је јасан. Ми сматрамо да при доношењу Уредбе и студенти морају да се чују, њихони предлози узму у обзир а њихови интереси не смеју бити толико угрожени да дође у питање могућност правилнога студирања већег броја студената. Надамо се да ћемо успети у заједници са колегама других Универзитета и господом професорнма, који схватају интересе науке и студената, да изменимо овај пројекат и зато ћемо се и на даље озбиљно заложити.

ПОЗОРИШТЕ Бр.72

Од пре кратког времена у Нар. позоришту се даје комад иод горњим насловом, који у извесном смислу привлачи на себе пажњу. У погледу књижевне форме он је врло оргиналан. Идеја о позорници на позорници била је врло срећна и она је припомогла •утору да помоћу ње да у драми садржај који би по свим правилима уметности пре могао послужити за израду романа. На тај начин бар донекле, комад ■ма одлике који немају драматнзовани романи: он је уједначена целина, нема шупљине и н основну идеју изражава и осветљава у целини. Оваква форма је са прилично техничких сретстава, добро дата. Управник казненог завода и остали заводски персонал као и да нису глумили: они су се понашали природно и просто чак ■ сувише једноставно, као да су у неком казненом заводу (под предпоставком да је на тој стварној, не књижевној, робији могуће стварање глумачког ансанбла који 6и покушао да дотакне питање свог живота у ћелији, како је он изнет у моиологу г ђе Катилинић). Режија је у појединим моментима толико подвукла разлику између позорнице и казненог завода, да су глумци робијаши били често непогребно патетични, нарочито главна јунакиња. Ако оста-

вимо на страну те мале недостатке, заиста се може стећи утисак да смо се нашли у каз ниони и да гледамо тако необичан ансамбл. То утолико пре што смо унапред счекивали да неће бити много гледалаца, јер човек некако нерадо прима чак и помисао да ће, макар и добровољно, провести два сатв између решетака. Писац се, међутим, није устручавао да истражује по аналима криминала. Ми му једино можемо замерити што то није доследније учинио, што није даље отишао што се није позабавио дубљом психологијом злочинца. То би комад издигло или бар могло да издигне, до нивоа већег уметничког остварења. Њему недостаје љубав према тим изгнаницима из друштвене заједницеи утанчано познавање његове душе једног Достојевског, или топлина описивања и готово рационална анализа Драјзера. Писац је имао у рукама врло захвалну тему, али је није искористио до краја. Он не познаје довољно средину из које је извукао мотив за своје дело, Не упуштајући се у расправљање питања откуда злочин, зашто постоје злочинци и свакојаки преступници, које би га сигурно одвело до сазнања да у самим, данас опште признатим, моралним правилима лежи корен свима овим поја-

вама, он се ограничава на мелодраму у којој невин страда, у којој добро, додуше после 18 година мука и страдања, побеђује зло. Садржај прилично простосрдачан. ЈБуди су категорисани, сваки зна своју улогу и сви се труде да главну јунакињу оправдају. Разбојничка средина ]е приказана као какво пословно предузеће, које има чак и дозволу за упражњавање свог заната. У унутрашњост тих људи се не завирује. Робијаши су само извођачи и о њима не знамо ништа. Строго одвајање позитивних од негативних карактера одузело је могућност писцу да дође до већих драмских сцена. Зато су сва лица хладна, неубедљива, њихови карактери недовољно обрађени. С изузетком Бр. 72 и њеног спасиоца, који су кадикад реално и реалистички дати, да делују као живи људи Поред свега драма је занимљива и заслужује да се на њу обрати пажња. Има неколико добрих места, као што је већ наведени монолог у ћелији и ту и тамо просутих реченица, хуманих осећања и тачних анализа. Желимо само да му оду* змемо значај великог дела, али му признајемо вредност с обзиром на остали репертоар Нар, позоришта, макар и само зато што су елементи уметничког стварања ту додуше у повоју и неизражени. Жалимо што меродавни не учине бољи избор, кад већ иду у иностранство и не прикажу нам чешку уметност у њеном савршенијем облику. н. т.

ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА

Бразилија.

61.000 студ. нз Рио-де-Жанеира и Сан Паула упутили су министру спољних послова резолуцију протествујући против кампање против Јевреја и католика.

Енглеска.

Погроми против Јевреја изазвали су огромно огорчење код еигл. студ, Послат је читг-в низ резолуција и протеста. У Кордифу су сви студенти нејевреји отишли у поворци у синагогу да присуствују служби. У Кембриџу је 2000 студ. потписало протестно писмо, У лондонском колеџу примљена је резолуција против погрома са 249:3 гласа. У Маннестеру је олржан један велики митинг свих студ. орг. Решено је да се свакога месеца прими извесан број студ. избеглица. Свуда се састају студентски који доносе протесте, сабирају новац, врло често обилно помагани од својих професора. Италија.

Недавно је преведена на енглески језик књига Виториа Мусолиниа (Дучеовог сина) „Лет над Абисипијом*. У њој између осталиг пише: „Рат је квинтесенција лепоте... најлепши спорт“.

Белгија.

Приликом Хl-годишњице оснивања слободног Бриселског универзитета, изашао је специјалан број „Свезака слободног испи-

та“, посвећеног проучавању расног и верског проблема. Резњ мирајући садржај овог бројауводни чланак нарочито подвлачи: „Ми смо тежили да одредимо да ли је улога коју су Уннверситет и његови студенти играли у јавном животу, еволуирала у току ових последњих годинз, или да ли је остала слична самој себи... Чињенице говоре саме о себи: студенти су свесни своје слоге и наша епоха види интелектуглну омладину како учествује активно у јавном животу на страни младих радника.* Корице овог лепог броја носе као наслов речи Пола Иманса, претседника слободног универ* зитета у Бриселу: „бриселски универзитет има за порекло слободу, за оруђе љубав према истини, поштовање и слободно изабир ње мишљења."

Боливија.

Професорски савет Правног факултета у Кошабамби, извештен о пројектима закона предложеног Народној скупштини, а који има за циљ да ограничи слободу штампе, изјављује да слобода мишљења не може да буде огриничена, да Универзитет заснован на принципу слободне наставе мора да даслободно изражавање мишљења, да је држава обавезна да обезбеди и друштвено право које омогућава људима и установама да утичуслободном мисли на развитак друштва културе, и одлучује да брани слободу мисли као универзитетску политичку и дру штвену гаранцију повољну за развиће културе у Боливији, да осудн наметнуту цензуру штампи.

С.А.Д.

Пошто је универзитетска администрација на универзитету „Џон Хопкинс* у више наврата олбила студентима право да организују скупове сем оних који су строго предвиђени програмом студија, студенти су под окриљем Уније американских студената организовали протестни митинг и листе с молбама у којима траже „право студената да одлучују о својој активности изван програма студија".

Студенти у свету после Минхена. Под овим насловом је недавно изашла из штампе брошура Јосифа Лаш а, генералног секретара Уније енглеских студената. Пошто је изложио еволуцију кризе у Средњој Европи, Лаш оштро критикује Минхенски споразум који је далеко од спасавања мира, појачао агресивне силе; да би се остварило поправљање међународне ситуације, потребне да С. А. Д. воде спољну политику која прави разлику између нападача и жртве, да придржавају снаге мира и демократије у свету, потребно је да студенти захтевају такву политику и активно учествују у свакој акцији у прилог жртава напада, нарочито у Шпанији и Кини.

Чехословачка.

8 новембрз два студента организзције „Влајка“ уништили су Масарикову стату-у која се налази у сали Прашког факултета књижевности. Ово дело изазва* ло је велико презирање студената и 26 новембра одржана је манифестација на Факултету књижевности у знак протеста.

ПЕТ НОВИХ КЊИГА

ЕОС~УНИВЕРЗАЛ

Свака права култура није никад одрицала важност. позитивних ознака ближе и даље прошлости. Културно наслеђе је непролазна нит општеисторијског и општечовјечанског значаја. Непролазни су и трајни идејни моменти остваривања истине кроз сва времена и кроз све прилике друштвених односа и њихових садржаја То је онај најсјајнији моменат који омогућава основу сваког ма и најмањег покрета у правцу културног и друштвеног ослобођења а против свих утицаја мрака и незнања. За свим тим и иде библиотека ЕОС Универзал. Она хоће да буде трибун свих културних момената људске прошлости као и постепене изградње људског достојанства и среће свију. У овом колу заступљени су: Сервантес , Узорне приче, гдје је изведена умјетничка анализа осјећања свога доба, познатог и у историји по структури односа и висини културног нивоа, гдје су сви изрази били омогућени условима њихове појаве. Гогољ, Чудновате приче, гд]е је, такође, потенцирана слика одређених друштвених прилика, против чије се неприродности Гогољ борио да би уништио мртвило околине и то са једним нарочитим хумором као најизразитијим средством борбе онога времена. Гогољи нам требају кад су већ ту Чичикови и Пљушкини. Морус, Утопија, гдје инстиктивност осјећања поставља захтјеве остварења пуног живота свију људи, изражене топлином ренесансних духовних особина. Маколеј, Есеји, гдје је откривена битност принципа историског развитка као живе последице међусобних утицаја различитих чинилаца на једач

изванредан умјетнички начин. Дидро, Моралне приче, гдје Ј*е најкарактеристичније наглашен продор једног новогдуха као најживотније потребе на прелому модернога друштва. Дакле, библиовека ЕОС-Универзал нам омогућује сазнање високих културних особина људске прошлости, без којег не можемо сигурно постављати перспективе и карактер наше боље будућности... Ђ. П.

ИЗ УДРУЖЕЊА

Удружење биолога

Још почетком семестра удру жење биолога одржала је своју редовну годишњу скупштину. Новоизабрана управа наставила је рад прошле управе на стручном и културном усавршавању својих чланова. Рад је подељен на секције, које ревносно обављају своје дужности. У току овог семестра издати су табаци из једног предмета, а већ је почето са припремаљем других. Секција за екскурзије ради на организовању једне зије за Охрид, која би се одржала у току лега, а била би научно забавног карактера. Секција за гредавања ради на организацији предавања која би се одр жала у физичкој сали. Седниие Управе, које се одржавају једанпут недељно, настављаЈу се у друштвене састанке на којима се говори о темама из биологије. Зидне новине садрже пуно лепих стручних и других чланака, хумор, вести итд. Управа у свакој прилици наилази на пуну потпору целокупног чланства.

Страна 8

Власник и уредник: Божидар Пејовић, Ројанска број 13, - Београд - Телефон 20-164 - Штампарија .3 а шт и т а*. Делиградска 17,- Београд.

„БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТ* 4

1 фебруар 1939

НЕЗАБОРАВИТЕ 14 фебруара излази „Млада култура' 4