Student

Београдски Студент

о мзј кузу

ЦЕНА 1.50 ДИН

&ро! I

Орган стручних, економских, културних н спортских удруже&а на Београдском универзитету

У ОДБРАНУ!..

НАЈПРЕЧА ДУЖНОСТ

Искренр предани своме свакодневном научном, културном и студентском раду, ми умемо да у овим ддлучним и историјским тренутцима оценимо значај мобилисања све ширих слојева младих целе наше генерације, — у борби за најпречу дужност, за одбрану државне независности. Нисмо ми интелектуалци које не интересује ништа ван лабораторија и семинара, ван учионица и књига. Баш зато што смо спремни да одговоримо својој дужности према науци и култури, према народној просвети, ми млади интелектуалци знамо да ће нам сви напори у томе смислу остати узалудни, ако изгубимо, ми, и сви заједно, први предуслов развитка народне културе и народне мисли: независност. Отуда се у нас, упоредо са јачањем ског покрета на свим подручјима његове делатности, стихијсксм снагом споптано развијз гпе дублз свест о значају наше борбе за одбрану државне независности и све организованија акција за окуп љање свих друштвених снага за успех те борбе. Верни својој дугогодишњој борби.свесни својих дужности и према омладини чији смо најпросвећснији део, Везани за своје народно тле и одани својим народима „ми знамо свој пут и све што нас чека м ... ГајеНи у својим грудима топлу л>убав према свему што је у истини национално, према свим позитивним вредностима наше прошлости, задојени најузвишенијим идеалима цивилизованог света, ми смо спремни да као и наши претходници из херојских година прошлога рата поново задивимо све своје пријатслве и улијемо страх у кости наших непријатеља, спремни смо да крвљу, младошћу и животима бранимо и одбранимо дело јунака, неповредивост граница и државну независност. Сваки удар наших срца куца силном љубављу према земљи чији смо синови. Волимо ми своја поља и шуме, волимо своје градове од којих свако говори о јуначком делу историје наше, наше су питоме дубраве и дивљи крши, непрегледне оранице и сиње море! Велика је наша љу* бав према земљи нашој, високо ценимо примере неустрашивости, пожртвовања, чојства и јунаштва генерација пред нама, а да би смо дозволили да земља која још говори крвљу најбољих синова народних постане туђински плен. Знамо ми врло добро да та осећања не одушевљавају само нас студентс. Знамо како сви млади, сви они који хоће будућност сунца и среће у свом слободном завичају, неће пожалити ни за чим ако земља, ако отаџбина позове! Зато су већ много пута из наших учионица и са наших говорница одјекивали звуци пламених по-

зива на јединство, на слогу и братство све омладине. Зато смо безброј пута говорили да је нужно, да је дванаести час решити сва наша унутрашња питања у духу равноправности свих и свакога, решити их брзо и одлучно, да бисмо, могли као што рече дични син хрватског народа, књижевник Миховил Павлек Мишкина „да се стиснемо један до другога да заједнички бранимо аемл>у“. Зато смо позивали и зато позивамо све патриоте и све омладинце, браћу наше Соколе, гимназисте, радну омладину, католичке омладинце, све младе синове наше земле: за најпречу дужност - заједвичка борба. Са пуно радости и одушевљења можемо да констатујемо да су први кораци ка јединству наше омла* дине уродили плодом. И стога можемо са пуно вере гледати у будућност, ма колико се густи облаци над нама надвијали. Најснажнији шанац нашег фронта, наше јединство, почели смо да копамо. Волели бисмо да не сиђемо у шгнац, али ако устреба, сићи ћемо и бранити слободу и независност. Јер синови народа „заточника мријет навикнутих** воле више за слободу мрети, него у ропству живети.

Сшуденти сшрелци

ОМЛАДИНА И ОДБРАНА ЗЕМЉЕ

Идејној и моралној пометености последњег времена требало је супротставити јасну и убедљиву реч. Требало је дати кратку опомену шупљим брбљивцима и злогуким пророцима, незаситним дефетистичким профитерима иситним завидљивим буржоаским дегенерицима којима је увек мало што им земља даје, а увек много што од њих тражи. Омдадина, бео градска омдадина сввх професија, струја и праваца, сложи ла се у овом времену опасном аа отаџбиву и дала је паролу, која ће постати идтормска реч, реч давашњице, шпартански кратка и косовски поштена, и њом је написала нор иаслов Једаом перноду иаше ииор&је. Омладина је положила испиг зрелости за оспособљење да утиче на судбину народа и државе. Омладина је нашла реч, не нову и туђу, него вековима и крви ношену, гуслама опевану, на коцу и под конопцем посведочену. Изнела ]е основни захтев националне етике. Вековима је та девиза била: борићемо се за слободу. Ситној националној рачуници, која није рачунала ирационалним потенцијалом моралне народне снаге, и опште човечанске моралке и неминовног тока историје, могло је у прошлости то гесло разоружаног роба против страховито моћних господара изгледати смешна фантазија и илузија. Само је дубоки историски инстинкт једног несаломивог н&рода могао поћи с трешњевим топом против једне царевине која је тада била успе-

шно завршила рат против две још веће царевине. Само је та-' кав инстинкт могао да води нашу нацију у победоносну борбу која је најзад срушила две царевине. У неминовном току историје није могао Голијатов мач надбити Давидову праћку. Покретачи иародног ослобођења нису бројали ни број непријатељских топова, пушака, сабаља и коња као што ни њихови достојни млади потомци не броје данас број авиона, тенкова, митраљеза и аутомобила. Али су сви рачунали и рачунају са моралном снагом свог народа и култур ИОГ сеета. сосновним тежњама времена и са природом својс земље као с најбољом савезницом. Више се поуздавало у своју и пријатељску снагу него у варљиве пријатељске изјаве и обећања завојевача. Прелиставајући историју Европе, последња два деценија, човек се мора згрозити над моралом џунгле с којим су бестидно гажени слободно склопљени савези и уговори, и обавезе, и пријатељским изјавама перфидно заваравана жртва скорог напада, а покорени народи не само физички него и душевно заробљавани, нагсњени да своје ропство славе као слободу и да се стављају као борци против своје рођене слободе. У том је значај народне мисли, да је боље иропасти у борби за своју слободу него у борби против своје слободе, или: Боље гроб

него роб, или: Боље имати брата за брата него туђина за господара. Интелигенција је формулисала свој став према модерним методима насиља овом мирљу: О народној независности се не расправља, она се брани. Малена Србија је 1914 рескирала безизгледан рат са силном монархијом радије него да прихвати тако незнатну повреду свог суверенитета, да аусгриски функционери учествују у истрази на њеној територији. Тако су у то време народи могли бранити независност земље, кад су сви грађани били спремни на жртву г кад се није трпело да непријатељ својим утицајем и пропагандом у земљи врши њено морално разоружање или издају. У духу те вековне етике свих несаломљивих народа, па и нашег, проговорила је омладина. Омладина, интелектуална и привредна, студенти, радници, привредна и соколска рекла је кратко, искрено и пословично језгровиту паролу која треба Да проструји свом земљом: Бранићемо зеиљу Мала тробојна значка с тим речима коликосамо каже: програма, тактике и етике. У тако просто] речи „бранићемо" садржан је позитивизам, младеначки здрави оптимизам и активност, животни полег, занос и енергија, начелан став против сваке малодушности, колеОљивости, једностраних површних рачуна и трговине с најсветијим аманетима, против дефетизма. Објекат одбране *земља“ са народном слободарском тробојком садржи у себи сво народно биће у његову континуитету, прошлост везану преко садашњости с будућношћу. То нису уски погледи моменталних садашњих и посебних интереса. Чак и претставник незапослених младих интелектуалаца није ни слова споменуо о њихо вим социјалним бригама него је ставл>ао њихове услуге отаџбини на расположење за грађење физичких и моралних бедема земље. Омладина је обухватила тим појмом све традиције о слободи родне груде, о свом дому, о својој земљи, о својој мајци хранитељици која може повремено бити неправедна али никада трајно мрска маћеха, на другој страни)