Student

Тим Универзитета победник на одбојка турниру ФОБ-а

У организацнји ФОБ-а уз учешће осам београдских фискултурних друштава одржан је велики одбојка турнир. На турииру су први лут после рата наступнле н мушка и женска екипа Уннверзнтета. Нашн фнскултурници су овога пута забележнли леп успех. Екипа другарица заузела је друго мссто. У такмичењу мушких екнпа конкуренцнја је била велика, али је нпак „Црвена звезда“ важила као сигуран фаворит. Тнм Универзитета победившн у предтакмичењу „Графичара“ (2 : 0) и врло добар тим „Ботип“ (2 : 0), улазн у финале. После напорне нгре, приказавши гледаоцима читав низ успелнх комбннација тим Универзнтета, побеђује главног протнвника „Црвену звезду“ с резултатом 17 : 15; 13 : 15; 15 : 2 и тнме постаје првак турнира.

николит*

ВЕСТИ

ОДБОРИ НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ на пољопривред.ном, техничком, медицинском факултету и ЕКВШ предузели су Зкцију за сакупљање књига, које ће се послати сеоским и радничким библиотекама. Студенти техничког факултета примили су обавезу да у року од пет дана сакупе 260 књига. СтуДенти Београдског универзитета желе да овом акцијом пруже помоћ радничкој и сеоској омладини у њеном културном уздизању. * ДА БИ ПОМОГЛИ ПОКРЕТАЊЕ НАШЕГА ЛИСТА сви факултети повели су сабирну акцију зз наш лист. До сада је та акција већ дала резултата. Технички факултет је сакупио највише • око 5000 динара, ЕКВШ око 2000, Уметничка академија 800, Правни факултет 2800, Ветеринарски 2000. Остали факултети су такође почели акцију за сакупљање прилога, али до сада још нису обавестили колико су сакупили. Дајући прилоге за свој лист, студенти су схватили колико су ови прилози потребна и велика помоћ нашем листу. „Народни студент" поздравља овај израз свести студената и очекује да ће и убудуће студенти помагати свој лист.

Првв великв приредба свии сту денлн беигрвдшг универзитетв Културно одељење Народне студентске омладине одржаће 2 марта 1946 године приредбу у 20 часова, на Коларчевом универзитету, на иојоЈ ке ступити по први пут студентски академски хор н позориште са драмском и фолклорном секцијом. У извођењу програма учествује око 160 другова и другарица. На програму су међу осталог две сцене из „Мати“ од Горког, сплетови наших народних нгара, омладннске, народне песме и друго. Ова прва приредба културног одељења Народне студентсие омладине претставља првн израз наших напора на уздизању културно-уметничког живота студената.

СТУДЕНТИ У УНУТРАШЊОСТИ

До сада су све везе између нас, који смо на Уннверзитету и вас који сте стицајем прилика у унутрашњости била врло слаба или ннкаква. Ви сте вероватно више осећали последице овога, јер нисте били обавештени о приликама на Универзитету нити сте могли учествовати у животу Народне студентске омладине у оној мери колико је то потребно. Издавањем „Народног Студента“ желимо да успоставимо сталне и чврсте међусобне везе а то ке бити само онда ако ви будете осетили наш лист као свој и када се будете обраћали нама својим дописима, указујући на проблеме које вас интересују и стављајући своје лримедбе на сам лист. (Тако *е се успоставити стална веза између вас и нас и користиЂе много н вама и нама). Молнмо вас да ширнте наш лист, да скупљате претплатнике као и сталне сарадннке н допнснике. Ово *е бити велики допринос нашим напорима да овај јединн лист Народне студентске омладнне постане својина најширих маса Београдског Универзнтета. „НАРОДНИ СТУДЕНТ"

Са оснивачке скупштине фискултурног друштва „ Студент"

, Ради пуног учешћа студената у ’ фискултурном покрету, основаио је | централно фискултурно тело На’ родне студентске омладине, ф. д. ј „Студент“. Оснивачка скупштина одржана је 20 ов. месеца пред великим бројем фискултурника на Техничком факултету. Скупштину је отворио друг Алија Крпо, члан секретаријата Универзитетског одбора Народне студентске омладине који је подвукао велики значај фискултуре за студенте. Затим је изабран за претседника скупштине друг Миле Стокић, ст. технике, Инжињер Дражић, као делегат Техничког факултета и друг Рајачић као делегат ФОБ-а поздравили су скупштину нагласивши да ће студенти у уииверзитетским властима и ФОБ-у наћи пуно разумевање и подршку. Потом је друг Станко Станисављевић одржао реферат „О значају и задацима фискултуре на Универзитету“. По|што је у почетку објаснио да се фискултура пре рата услед ненародних режима није могла да развија и добије онај карактер и значај који има данас, подвукао.је нарочито разлику која влада по питању фискултуре у капиталистичким земљама с једне и СССР-а с друге стране. У првима је оиа привилегија малог броја богатих и још мањег броја талентованих. Тек у земљи истинске демократије, у земљи социјализма, у Совјетском Савезу добила је фискултура свој пуни значај и смисао. Њени уопеси у земљи и иностраиству претстављају само један део успеха фискултуре, која у СССР-у претставља широк општенародни покрет." У даљем излагању друг Станисављевић напомиње да фискултура Треба да почива на традицијама Београдског уииверзитета. Пре рата, иако лод врло тешким условима успели су студенти да поставе основЈне принципе који као основа служе фискултури и данас. Треба се сетити „Ђурђевданског кросконтрија“, традиционалне трке студената када су они, за оно време, узимали масовног учешћа у трци. И у току народно-ослободилачке борбе о* ни су испољили своју високу свест, напредна схватања и солидарност са радним народом. Говорећи о приликама данас, он каже: „Сада је сихуација другачија. Само постојање народне власти створило је повољне услове за све гране делатности, па самим тиме за фискултуру. Зато је потребно да схватимо прави значај фискултуре и да јој дамо место које заслужује. Она неће служити само као средство за телесно васпитање, већ ће пружити и многе друге кбристи поједиицу, студентском покрету и целој државној заједиици." По том се осврће на досадашњи рад Иницијативног фискултурног одбора на Универзитету. Била је обезбеђена сала за тренинг, базен за пливање, нешто реквизита. Организовано је неколико такмичења, од којих је најзначајнији сусрет са ШТВ. Али број учесника је био мали, фискултура «ије имала масовни карактер, одбор иије имао потпуни увид у рад својих чланова. То је последица слабог организационог постављања ствари и недовољиог

указивања помоћи од осталих студентских организација. На крају реферата, говорећи о значају и важности фискултуре, износи главне задатке које треба да изврши ФД „Студент“ као огранак Народне студентске омладине. Ти задаци у многоме ће да одреде будући правац рада друштву. Од њих су најважнији: 1. Омогућити свим студентима и студенткињама да се према плану стручњака баве фискултуром. Окупити око Народне студентске

омладине све поштене студенте који ни до данас из било којих разлога нису обухваћени, 3. Активирати своје чланове «а осталим лољима нашег студентског живота стручном раду, раду удружења ради економског, политичког, културног уздизања студента. 4. Унети дух такмичења међу годинама и факултетима у давању што већег броја такмичара у појединим дисциплинама, у давању што бољих резултата и 5. Узети активног учешћа у стварању радних бригада и тиме помоћи 'народу у обнови земље. Организовати фискултуру у радним бригадама. Ло реферату се развила жива дискусија у којој је узело учешћа више другова. Они су били често прекидани узвицима, одобравањима и ■пљескањем. Кроз дискусију јасно су се испољили проблеми које студентско фискултурно друштво, ради свог правилног уздизања, мора да реши, Студенти треба да се ослободе старих и неисправних схватања о фискултури. Фискултура је добила нови лик. Кроз њу ће студенти, снажећи се, физички и духовно, постати још активнији сарадници у обнови земље. Потребно је извршити што ширу популаризацију фискултуре, потребно је да она постане својином студентских маса. Јер, јасн o Је да без омасовљења не може много да се учини. Друг Недељковић, студент технике, напомиње; „Нека нам совјетски фискултурници и њихово залагање и учешће у Отаџбинском рату, послужи као пример како треба одгајити фискултурника. Обзиром да фискултурници играју у изградњи земље видну улогу,

предложено је да се фискултурно друштво помогне стварањем радних бригада које би узеле активног учешћа у решавању важних задатака, као на пример у обнови У«иверзитета, игралишта, стаза, басена, стадиона. Стварањем радних бригада учиниће се много «а омасовљењавању фискултуре, на развијању социјалне и другарске свести. Увођењем такмичења између радних бригада, повећаће се радни полет, пружа се могућност да студенти фмскултурници испуне од-

ређену лорму радних часова за добијање фискултурне значке. Како су многи студенти већ чланови разних фискултурних друштава, поставило се питање какав ће се став заузети према њима. Стало се на становиште да се не жели слабљење других друштава тиме што ће се извући студеити из њихове средине, већ да се правилним радом оспособе нови кадрови који ће достојно заступати Универзитет. У дискусији је узео учешћа и друг Рајачић, делегат Фоб-а. Његово излагање ће свакако бити делотворно по будући рад друштва. Пошто се уопште осрвнуо на прилике у нашем фискултурном покрету, изнео је најближе задатке који пред студентима стоје. Говорио је о слету, о штафети за рођендаи Марша.ла Тита, а нарочито се задржао на значају такмичења за фискултурну значку и кросконтри, као такмичењима где се постиже пуна масовност, такмичењима нарочито о фискултурну значку која треба, по речима друга Креачића, да чине темељ нашег фискултурног покрета и претстављају ствари од општенародног и државног значаја. Пошто су прочитана и примљена правила, изабрана је следећа управа: Милан Стокић (Тех.), А. Крпо (Мед.), Раковић (ЕКВШ). С. Станисављевић (Мед.), Д. Учек (Мед.), Г. Стефановски (Фил.), С. Станић (Тех.), М. Јовановић (Прав.), И. Кениг (Мед.), Вукчевић (Вет.), Д. Тодоровић (Тех.), Д. Диклић (Мед.), Ф. Чимић (Тех.), Кривичка (Умет. ак.), Ненадовић (Вет.), Канковић (Агрон.), Недељковић (Тех.), Н. Симић (Прав.), М. Витас (Агрон.), Р. Вујалинонић ГАгпонЛ и Р. ТоаЈче-

В. Митровић

Кошарка постаје једна од нај популарнијих грана фискултуре

Ш А X

Заробити противничког краља, а сачувати свога јесте једини циљ у шаховској игри. Неко, са мало практичнијим духом, помислиће дајето чување свога, а нападање гуђега краља сушта бесмислица. Најзад, ако је шах забава, зашто неко има задовољство да аабавом напреже свој мозак, када се интелектуалне снаге и онако стално троше у редовним дужностима и сваксдневној животној борби? Табланзте и пасијанс су зато једноставније. Разуме се, морали бисмо да признамо да је тачно да се шах редовно игра онде где пушење није забрањено, ван сунца, да се игра често ноћу итд. Наш мудри саговорник би свакако ликовао усвом педагошком усхићењу, када бисмо му ипак најзад одобрили, да је човек после шаха заморен, и да често мора бити тужан што није успео да спасе свога краља... Па ипак онај који уђе у шаховску вештину не прима никада противразлоге шаха. Шта је то што даје одушевљења у шаху? Нападање туђега краља је и сувише мален оквир да прими разлоге постојања толике шаховске литературе, толиких шаховских клубова и школа, толиких шаховских мајстора. Нису ли можда, шаховска табла,

шаховске фигуре и просто правиј\о игре, коме је циљ противнички краљ, само симбол, само површни израз и скраћени споразумни речникј нечега што је дубље у тој игри? Нису ли шаховски знаци оно што су ноте у музици, а шаховске фигуре што у музици инструмелти: Само шематична стилизација широких стваралачких потеза, логич-

Бели- Ксl-2; Ос-2 псшаци: е 2; Г 2; е 2. Црни: Ка-1 пешаци; а 2; ђ 2. Бели вуче и добија.

них закључака или идеја, људских стремљења за онога који осећа, уме или зна? То не бисмо могли у потпуности усвојити. Шах има исувише математике да би могао бити уметност, а и сувише игре да би могао бити математика. Најближи - смо истини, ако закључимо да је шах оно што смо ми. Наше партије су израз нас самих. Оне су више математика ако смо ми хладне рачунџије, који не ризикују; и више уметиост ако показују естетске моменте којима смо наклоњени. Шах је једном речју израз наше личности. И најзад, он је борба којом се долази до изражаја личности. Својим борбеним карактером он се приближује суштини живота, где се такође само упорном борбом долази до изражаја појединаца, класа, идеја. Хоћемо ли да нађемо саме себе у шаху? Можда би нам он пружио бољу слику о нама самима, а изоштрио наш борбени елан у животу. Хоћемо ли да будемо шахисти?... * За овај пут доносимо једну стару завршницу, коју ће наши, шахисти покушати да реше. Од идућег пута ћемо, наставити са шахов. ском рубриком. Она ће имати за циљ. пропагирање шаховске вештине. Шаховско првенство Техничког факултета

На Техничком факултету већ месец дана одиграва се првенствени шах турнир. После предтакмичења у којем је учествовало четрдесет « осам другова подељених у три групе по шеснаест, почео је финалли турнир са шеснаест такмичара. Снаге су изједначене, није могућепредвидети победника. После одиграна два кола може се закључити да ће такмичење бити на високом нивоу и веома узбудљиво. Већ сада се види да ће технички факултет за претстојеће међуфакултетско такмичење у шаху имати солидну екипу, нарочито ако се узме у обзир масовно учешће техничара у игрању шаха. У првеиству за сада воде Ковачевић, Лудајић и Радић. Турнир се игра уторником, петком и недељом.

Ђ. Лудајић

Упис нових и старих слушалаца на Београдском универзитету

Упис нових слушалаца: Упис нових слушалаца за лица која се нису могла уписати у току зимског семестра извршиће се у марту т. г. сваког радног дана од B—l2 часова. При упису ученици су дужни да поднесу Деканату: 1. Читко попуњен уписни лист снабдевен државном таксом од 10 динара. 2. Сведочанство о положеном вишем течајном испиту у реалној гимназији. 3. Три примерка фотографије (једну залепити на уписници, једну на ђачки лист и једну на уписни лист). 4. По један примерак уписнице (индекса) и ђачког листа (легитимаЦије). 5. Читко попуњен и својеручно потписан анкетни лист. 6. Признаницу поште о уплати 50 динара у корист чековног рачуна код Поштанске штедионице број 54.346 на име улога за фонд здравствену заштиту ученика. м 7. Признаницу поште о уплати динара у корист чековног рачу 1 код Поштанске штедионице бр ј 57.881 на име улога Потпорног дружења студената. 8. Читку попуњену статистич 7 листу у дупликату. 9. Читку написану, потписану и ■ | верену изјаву да није осуђен I губитак националне части и да : [ није одлуком надлежне власти ■ зето бирачко право.

И3Ј А В А Ја потписани изјављујем под мl- и кривичнол! одговорношШ да нисам осуђен на губитак наци# налне части и да ми није одлукби надлежних власти одузето бирачко право. 1946 год. у Београду. Својеручни потпис | Да су у горњој изјави ДРУга наводи истинити тврдимо под мо ралном и кривичном одговорношћ: 1 , студен' 2 , студен' Ову изјаву морају потписати гаранти два редовна стуДђнта нашег Универзитета, чије ђачке листове том приликом треба поднети на преглед. Напомиње се, да се после 10 марта неће вршити накнадни упис нових слушалаца.

ОВЕРА ЗИМСКОГ СЕМЕСТРА Овера зимског семестра школске! 1945/46 године извршиће се од 1 до 15 марта, од 15—18 часова једновремено када се уписује наредни сестар. Упис старих слушалаца. УпјЛ старих слушалаца у наредни с' I стар извршиће се 6д 1 до 15 к Н 1946 године сваког радног дана ■< 15 до 18 часова. Н Семестрални распуст на УнивеШ зитету у Београду почиње 1 мартИ 1946 године и трајаће 15 даго. Р<И ■ довна предавања почињу 1946 године. 1

СТРАНА 8

Одговорни уредник: Жарко Цв студ. мед. Уредништво и админисграција, Београд, Булевар Црвене Армије 69 (Правни факултет). Телефон 30-992. Штампаријв „Привредни ггреглед“, Бес|град, Стојана ул. 52.

ФИСКУЛТУРА

БРОЈ 1