Student

Претставници студената страних земаља код маршала Тита

(Наставак са прве стране) цкјама. Он је, такорећи, дааао импулс и карактер читавој борби омладине у Југославији. За вријеме рата наши студенти су се у огромној мјери одазвали позиву за борбу против окупатора. Наши студенти су показали велике примјере херојства, они су се потпуно слили са осталом омладином сељачком и радничком _ руковођени једном идејом У борби против окупатора и за слободу своје земље. Наши студенти ,и послије свршетка рата, на обнови наше земље, такође дају колико могу. Но, разумије се, ми тражимо од наше студентске омладине да у првом реду добро и марљиво учи и да се наоружа оним знањем, које ће Јој бити потребио у животу, јер наша земља треба много интелектуалних радника. Ми полажемо велике наде у наше студенте. Да Је наша студентска омладина у рату заузела заиста достоЈно мјесто показује и то да Је остао велики броЈ студената у воЈсци, као официри. Један велики део студената био је демобилисан и данас наставља студи Је. Једном риЈечи, наставио Је маршал Тито, код нас студентска омладина приЈе рата, за вријеме рата и сада заузима у сваком погледу једно од првих мЈеста међу кашом напредном омладином и то Је утЈешна ствар. Ми се заис г а поносимо нашом студентском омладином, она Је напредна, схвата нови живот и даЈе све што може. Ви сте видлеји, студентска омладина иде на пругу да ради, она ради на разним другим мјестима, помаже лиЈечењу рана наше разорене земље, гдЈе год Је потребно наша студентска омладина Је у првим редовима као и остала омладина. То Је оно зашто ми много циЈенимо нашу омладину. Наша студентска омладина биће уви Јек у првим редовима и можемо рачунати на њу исто као и на читаву омладину Југославије. Омладина других земаља, напредна студентска омладина, може врло много учинити у погледу учвршћења мира, у погледу уклањања опасности будућих ратоза, у погледу оних коЈи покушаваЈу хушкати на рат. Ви ћете то моћи да учините, не само док сте повезани са међународном омладином ,него и онда када свршите студиЈе и пођете на своЈа мЈеста, а вјеруЈем да ће многи од зас бити на одговорним мЈестима. Разумије се да ћете само онда остати консеквентни иде Јама из времена студентског живота, када те идеЈе будете досљедно спроводили у животу као досљедни поборници мира и демократиЈе у свијегу. Један енглески студент указао је затим Маршалу на чињеницу да је на претставнике студентске омладине, који су учествовали на конгресу у Прагу, оставила нарочито дубок утисак улога коју је југословенска студентска делвгација одиграла на Конгресу. Док смо путовали по Југославији, рекао је он, ми смо хтели да се упознамо са радовима на прузи, и то зато да бисмо се изблиза <са перспективама обнове Југославије. На нас је нарочито дубок утисак оставио значај који се придаЈе студентима у склопу других снага које учествују <у обнови земље. Да л и бнсте нам моги рећи у вези с тим које су тлавне снате у обновв земље.

ПО СВОМ РАДНОМ ЕЛАНУ, ПОЖРТВОВАЊУ И СПРЕМНОСТИ ДА СЕ ЖРТВУЈЕ СТУДЕНТСКА ОМЛАДИНА У НАШОЈ ЗЕМЉИ ЗАУЗИМА ПРВО МЕСТО

Тешко је одговорити на ово питање рекао је Маршал јср је код нас огромна већина народа прионула на ту изградњу. Несумњиво, једну од првих улога игра наша омладина, било омладина у граду, било омладина на селу, било интелектуална омладина, било радна омладина на пол»у или фабрикама. Ја сам већ подвукао да се наша студентска омладиаа налази у првим редовима, колико јој је то могуће. Основне снаге на које се ми упиремо ако узмемо ствар уопће то су радништво и сељаштво као најјачи фактор, а као најјачи помоћни фактори јесу омладина и женске организације. Све то скупа оформљено је у једној опћој народној организациЈи која се зове Народни фронт. Према томе тај Народни фронт претставља Један савез радника, сељака, народне интелигенције. омладине и жена, то је савез свих радних грађана коЈи су пошли путем нове Јутославије. То Је Један широки савез. Према томе тешко Је казати коЈе су наЈглавниЈе снаге, Јер наЈглавниЈа снага Је Народни фронт.

Ако ми говорнмо о улози наше омладине у изградњи, у обнови, то ниЈе због неких пропагандних сврха према иностранству или у земљи. То Је чињеница, да наша омладина заиста заузима по свом елану, по своЈоЈ пожртвованости, по својоЈ спремности да се жртвуЈе, прво мјесто у нашој земљи, и то није никаква пропаганда. То је оно што разликуЈе нашу садашњу омладину од омладине старе ЈугославиЈе, јер Је омладина схватила дух времена .схватила је то ново и даЈе све од себе да чим прије изградимо то дјело, што претставља наЈбољу гарантију за свестрани развитак наших младих генерациЈа у будућности.

О УЧЕШЋУ СВЕШТЕНИКА У ПОКОЉИМА ИЗВРШЕНИМ НАД НАРОДОМ

Ја бих желео да воставим једно иитање, које донеклс излази из оквира студентског покрета рекао је француски делегат. Али, пошто омо јуче били у Загребу, где смо детаљније сазнали ства/ри у 'вези са процесом који се тамо води, био бих срећан да сазнам нешто подробније о питању религије у напредној Југославији. Право је да ово питање интересује омладину и других земаља, рекао је Маршал. У Југославији Је загарантована потпуна слобода вЈероисповиЈедања. Уставом Је то загарантовано. Кад нас нијг било ни у вриЈеме наЈжешћих сукоба са реакционарним елементима, никада ниЈе био ни Један случаЈ гдЈе би се испољила тенденциЈа као што је обично случај у тешким временима, када се сукобљаваЈу двије струЈе борба против религи Је. Религија је код нас погпуно дозвољена, потпуно Је осигурана, али има Једна друга ствар у вези са религијом, а то је да су извЈесни руководиоци свећеници заузели углавном реак-

ционарни став ирема тежњама народа, како прије рата, тако за вријеме рата, па и сада. Католичка црква у Југославији показала је у пуном опсегу тај свој непријатељски став према духу нове Југославије, према народноослободилачком нокрету, и у садашњој фази напора, које народ улаже за и обнову. За вријеме рата велики дио католичког свећенства активно Је учествовао на страни непријатеља у борби против народноослободилачког покрета. Таквих случајева било је и код других религија православне и муслиманске, али највише је то било код католичке цркве. У католичкој цркви извјесни свећеници, добар дио њих, одиграли су врло рђаву улогу у погледу риспиривања националне мржње. Свећеници су у Хрватској великим дијелом скривили не само у току рата, него и до рата да је дошло до истребљења српског народа од усташа. И сами свећеници су учествовали у том истребљиван»у не само у његовом припремању и проповиједању да Је то дозвољено, него и директно у покољима. О СВЕШТЕНИЦИМА У ХРВАТСКОЈ КОЈИ СУ У ТОКУ РАТА ОДИГРАЛИ ПРОТИВНАРОДНУ УЛОГУ И О ЊИХОВОЈ ОДГОВОРНОСТИ Дакле, свећеници у ХрватскоЈ одиграли су у току рата противнародну улогу, они су радили потпуно у супротности са оним што проповиЈедаЈу, то Јест љубав према ближњем. међусобно оазумиЈевање и поштовање. Ми смо, разумиЈе се, и за вриЈеме рата позваки на сдговорност те свећенике, који су били директно. умиЈешани у тим разним злочинима према народу. Бил и су неки и кажњени. Они коЈи су криминално згриЈешили, коЈи су имали непо-

средног удјела у убиствима, стријељани су. Њих ниЈе било много, али су стриЈељани и то су били најгори злочинци. Оне свећенике коЈи нису активно учествовали у тим покољима, него су идеолошки припремали те покоље, ми нисмо стриЈељали, јер их Је било много и —* ако бисмо их све позвали на одговорност онда би требало 50% свећеника да хапсимо. Али, послије рата, ми смо тражили од њих лојалност према новом поректу и новоЈ држави, тражили смо да то схвате као готсву чињеницу, тражили смо од њих такав став коЈи неће доћи у противности са новим стањем. Они су своЈим поступцима отклонили овај позив и продужили ту своју рабогу. Они су створили мале банде, такозване крижаре. То су просто терористичке бандитске групице, коЈе су се састоЈале из оних елемената, коЈе ми нисмо уопјели ухватити кад Је усташка воЈска уништена. Свећеници су им давали и Још данас данас даЈу пуну потпору, скриваЈу тако даље. Сама глава цркве, Стегшнац, био је уми Јешан. То показује процес и Ја .лично то врло добро знам. Ја сам лично казао папском нунциЈу ХарлеЈу да код нас сматрамо све грађане Једнаке пред законима, без обзира да ли се ради о свеђенику или о ма ком другом, и да ће свећеници бити позвани на одговорност као и остали који се огријеше. Они нису хтЈели прихватити постоЈеће стање, него су се ббрили на своЈ начин и Још се данас боре. И, разумиЈе се, поступили смо како морамо поступити, Јер народ би то иначе схватио криво. Ми смо ухапсили и Степинца и ухапсићемо сваког оног ко се одупре садашњем стању, без обзира да ли ће некоме бити право или не. Ми ћемо оприЈечити у нашој земљи сваки покушаЈ изазивања међусобне мржње и међусобних размирица.

Југославија је федерална иародна република новог типа деиократије, са пгароком демократмјом која има чврсту подлогу у ријешењу социјалног питања. Ко се успротиви томе, разумије се, мораће одговарати пред судовима.

СВЕТСКИ СТУДЕНТСКИ КОНГРЕС • У ПРАГУ 1946

У тешком рату, у борбама које је омладина читавог севта водила за уништење фашизма, исовалакккккккк уништење фашизма, исковала се чврста солидарност демократске омладине, исковала се воља и одлучност да се и по завршетку рата заједнички боре противу свих остатака разбијеног фашизма, за победу демократских прикципа за које је проливено толико крви, за учвригћење праведног и трајног мира. У редовима демократске омладине видну улогу је играла, па и сада игра, студентска омладина. И Светски студентски конгрес иоји се одржавао у Прагу од 18 до 31 августа 1946 год. је још једна велика манифестација снаге и солидарности демократске студентске омладине света. Одлуна о одржавању оваквог Конгреса је донета у току рата и већ тада је предвиђено да главни задатак овог Конгреса буде стварање једне широке и моћне међуна- . родне организације демократске студентске омладине, као и доношење правила за рад те организације. Припремама за Конгрес руководио је Припремни комитет изабран на Светској студентској конференцији одржаној 17-Хl-45 г, у Прагу, док је Савез студената Чехословачие организовао и извршио све техничке припреме. Све студентске организације које су биле позване на Конгрес добиле су разрађен програм рада Конгреса како 6и имале времена да се припреме за учешће на Конгресу, а исто тако су добиле нацрт устава који је израђен у Припремном комитету и који је предложен Конгресу. Студенти, народ, као и влада Чехословачке Републике уложили су много труда и пажње да Конгрес што боље успе, и да се делегати што боље осећају. Уочи свечаног отварања Конгреса 17-VIII претседник владе ЧСР друг Клемент Готвалд примио је све делегате Конгреса и провео вече у пријатељском и срдачном разговору са разним делегацијама. Срдачност пријема, интересовање које је показао за Конгрес као и за рад појединих студентских организација у свету, показују колику важност придаје друг Клемент Готвалд успеху Конгреса и раду демократске студентске омладине. За све делегате овај пријем је још јздан израз демократије, то је за многе од делегата гест који се према речима једног делегата САД „код њих не може ни замислити.“ Конгрес је, као што је и било предвиђено, имао изразито радни карактер. Са малим изменама је усвојен програм рада предложен од

Припремког комитета, према коме се рад одвија на пленарним се-дницама и по комисијама. Теме које су расматране на Конгресу већ саме по себи говоре о озбиљности с којом се раду морало прићи, а када се узме у обзир шароликост Конгреса по саставу, тј. да су учесници Кокгреса били претставници разних нација, боја, раса економског положаја, социјалног порекла и разних политичких убеђења, може се схватити да су дискусије биле врло опширне, свестране а често и бурне. Међутим, потребно је одмах нагласити да се Конгрес одликовао сво-

јом једнодушношћу по свим битним питањима која су на Конгресу решавана, и да сем покушаја неколицине реакционарних делегата да разбију јединство студената света, није било озбиљних сукоба и размимоилажења међу појединим делегацијама. Дискусије у комисијама по питањима улоге студената у уклањању остатака фашизма, у обнови ратом разрушених и оштећених, као и подизању неразвијених земаља, у послератном животу, обухватиле су принципијелна питања и оцртале карактер међународне студентске организације која се на томе Конгресу ствара. Студенти света су се једнодушно сложили да се треба и да(Наставак на седмој страни)

Свечано отварање Конгреса: сви делегати устајањем поздрављају делегата совјетских студената

НЕ ПОСТОЈИ НИКАКВА ОПАСНОСТ ДА ЋЕ ЗБОГ ТОГА ШТО ЈЕ СТЕПИНАЦ УХАПШЕН НАСТАТИ НЕКИ ПРОГОН ЦРКВЕ

Сва вика из иностранства а то је вика коју је организовала међународна реакција без темеља је и нема основа. Она је постала једна клевета против аове Југославије, тврдњом да ма прогањамо цркву. Не, то није тачно. Ви сте видјели како су све цркве отворене. Код нас постоји прогањање антинародиих елемената. Да ли су ти елементи свећеничког или ма ког другог звања, они ће бити позвани на одговорност. Ова мјера против извјеших натоличких свећеника није -ишшта друго него задовољење закона. За њих је доказано да су сарађивалм с окупатором, да су узели удјела и послије ослобођења наше земље, да су помагали разне диверзантске елементе, да имаЈу пуно тих дјела за коЈа они морају пред народним судовима да одговарају. Ви сте вид Јели ,да се у цркви закопало злато оних, коЈе су уста- . ше уби Јали; ви сте видјели златне вилице и зубе, коЈе су скидали од своЈих жртава, ви сте вид Јели да Је цијело оно велико благо нашло склониште у оЈедишту каголичке црсве, и то баш у манастиру. То показуЈе менталитет, морал те господе. Не постоЈи никаква опасност да ће због тога разлога што Је Степинац ухапшен, да ће због тога настати неки прогон цркве. Не, никаквог прогона цркве неће бити, но ће сваки индивидуално, сваки поЈединачно одогварати за своЈа дЈела, Јер ми знамо да се код људи религија не може ни декретима ни насилно ишчупати из њихових срца, то Је ствар сваког поЈединца. То Је ствар сваког поЈединца да ли ће вЈеровати или не и нама то ништа не смета. Тражили смо да свећеници обављају само вЈерску дужност и ништа више. Аlко смо ми спровели аграрну реформу, наставио Је Маршал. нисмо Је спровели ради цркве. Ми смо спровели аграрну реформу због тога што народ ниЈе имао земље, а узели смо Је тамо где Је S ИЛО код велепосЈедника, код цркве коЈа не треба земље и дали смо онима коЈима Је требала земља. То ниЈе било прогањање цркве, него Једна мјера социјалног карактера. То Је учињено У складу са нашим новим унутрашњим поретком. са нашим законима. ЗАХВАЛНОСТ СТУДЕНАТА НА ПРИЈЕМУ

На зав'ршетку, потпретседник француске студентскс уније обратио се 'маршалу Титу са неколико срдачних и топлих речи. Он је изразио дубоку благодарност ка тo_ плом пријему, на који су У уго славији наишли претставници стране студентске омладине. Као своју другу дужност, рскао Је он, сматрам обавезу да вам изразим захвалност у име свих студената за оно што сте учинили за омладину Југославије. Из Југославије ми носимо наддубље утиске. Носимо те утиске из земље у којоЈ се не само говори о Iиту, него и земље оних грађана у чијим се срцима налази име Тито. Ја Гсли« да је то највашниЈа ствар Одлазимо из једне земље у којој се може огледати поверење и братство међу људима. Одлазимо из једне земље, где се с уд уче да раде за читаву нацију и читаво човечанство. То су циљев« које жели Да иостигне Међуна РОДНИ студентски ии налазимо праву слику свега онога што треба да учинимо. Ми нема мо ништа да вам поклонимо господкне Маршале, вама који има те за собом благо ко,е претставЉ а читав народ. Затим је потпретседник француске студентске уније поклонио маршалу Титу значку Светског студентског конгреса у Прагу. О-праштајући се срдачно са страним студентима, Маршал их је замолио да по повратку у своје зем-ве буду верни тумачи утисака које носе из наше земље, имајући при том разумевања и за недостатке које су евентуално могли опазити и који су последица тренутних тешкоћа. Преко присутних делегата Маршал је упутио свој срдачни 1 поздрав студентскоЈ омладини земаља које они претстављају.

СТРАНA 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 1