Student

„НАША НОВА РЕПУБЛИКА БИћЕ ОНАКВА КАКВИ БУДЕТЕ ВИ. ОМЛАДИНЦИ"

У сали „Дома културе“ Глдвне војне 'болнице, у присуству професора и две хиљаде студената одржана је прва предизборна конференција. Пре почетка конферендије у сали је владала живост. Одјекивала је пеома, скандиране су шароле , Народном фронту, народпој власти, братству и јединству и вољеhioim Мдршалу. Конференцију је отворио друг Вранко Милетић, (претседаик НСО-а Медици»ско.г факултета и дао реч г. шроф. др. Ђорђевићу, цродека- ј ну Медицинског факултета, који се у cb'Oim говору осврну на дво-

годишње напоре на/родних власти, П|рофесоlра и студената на обнови Медицинског факултета. У току свог излагања рекао је: , ..Захваљујући заједничким напорима оспособљен је потребан број иlНlСтитуча и лабораторија и омогућено Је да буде примљено и ове као и прошле године нреко хиљаду г студената.“ Затим је наставио: ~Но и поред ових тешкоћа које треба да пребродимо можемо да будемо оптимисти »а основу оно-

га што je у нама, што је у вама, на остЕОву новог духа којим сте запојени. на оанову новог односа студената и наставника, на о<снlову напора лрофесора да земљи даду што аише тако потребних стручн>ака. На крају хоћу да вам кажем: наша нова млада |републиlка биће онаква какви будете ви, драги моји омладинци!“ После прочитаног телеграма др. Благоју Вешковићу, секретару Народног фронта Србије, дгбио је реч друг Душан Ђурић-„Зинаја“, дретседник Акционог одбора Београдског 'универзитета. Пошто се осврну иа жртве и напоре који су IПo:везани са нашорима народне, радничке и сељачке омладине и помекуо студенте и прсфесоре који су били први у борби противу ненародних режима> касније у борби против окупатора, а данас у обнови и изтрадњи земље. друг Ђурић Је рекао: „Од иас <су се тражиле жртве, а ми те жртве нисмо лсалили. Захваљујући напорима народвих власти, гг. нрофесорз и нас самих, не само да је омогућено школовање нама, који смо изашли из рата, већ и друговнма и другарицама који су сада изашли из гимназије.“ Завршујући свој говор друг „Зинаја“ Је рекао: „Једиии и ираек пут Је гласати 10 иовембра за Народни фронт, јер гласајући за Наро|Дни фронт, гласамо за нашу народну власт, за вољеног друта Тита гласамо за слобo|ду Трста, Исгре, тласомо да се у за(грља‘ј маЈке Југославије врате сва браћа која се налазе ван наших граница.“ Говор друга „Зи»аје“ био је често прекидан буром аплауза и овација. МИ СТУДЕНТИ СМО СВЕСНИ ДА БЕЗ НАРОДНОГ ФРОНТА НЕ БИСМО ИМАЛИ МОГУЋНОСТИ НАШЕ ИЗГРАДЊЕ, УЧЕЊА И СЛОБОДЕ

Учествујући у предизборној кампањи Народног фронта Србије, студенти Правног факултета и ЕКВШ одржали су своју прву предизборну конференцију 17. о. м на Правно.м факултету. Пред 1500 студената конференикју је отворно друг Илија Радоњић, секретар НСО-а Правног факултета, и том приликом позвао све студенте да ce до крајњих граница заложе у изборној агитацији, јер је задатак студената не само да изиђу на изборе и гласају за Народни фронт, већ да сваки студент објашњавајући значај избпра за Уставотворну скупштину, успехе и политичку линију Народног фронта, буде агитатор и ван шкблске клупе. Затим је добио реч професор Правног факултета, др. Бора Благојевић, који је у току свога излагања нодвукао спремност свих нас да до краја остваримо све идеале народко-ослободилачке бор-sе. Студенти, нагласио је др. Благојевић, треба да се истакну У учењу. Док су на факултету да пскористе све могућности које им Cr пружају ради уздизања њихових сгручних способности, а да по завршеним студијама, добро оспособљени, нештедимице ставе све своје способности на расположење својој народној држави. Говорећи даље, професор r. 'др. Бора Благојевић је подвукао јединство које постоји између професора и студената на Правном факултету. То јединство је резултат или одраз општег јединства на свим пољима делатности у изградњи и обнови наше земље. Ово јединство је само делић у јединству народа и власти. Сада је власт народна, а ми нећемо никада служити ономе ко би покушао да одузме власт из руку народа. Захваљујући том јединству Народни фронт Србије је могао да изврши тако огромне задатке у току једногодишњег рада. Напори народне власти за обнову Београдског ункверзитета, посебно нашег факултета су огромни. Ови напори су још већи, ако се сетимо у каквом је стању остала наша цела земља после напуштања и бекства пљачкашких фашистичких хорди. У току једне године наш факултет је потпуно оспособљен за нормалан рад, ма да су «а нстом факултету у току целе окупације седели нацистички крвници, који нису само уништавали наш народ, него су и систематски у«ишта.вали све његове културне споменике или их одвлачили за Немачку, како би, фалсификујући документа, покушали фалсифнковати историју. Ми, професори и сгуденти, својим радом морамо оправдати поверење народне власти. Од нас се морају<

i створити нови стручњаци ми морамо доказати да смо права на! родна интелигенција. Свој говор је професор др. Боi ра Благојевић завршио позивајући 1 све студенте да приђу гласању и на тај начин да захваде својој народној власти за све оно што је она учинила за свој народ. Потом је узео реч претседник НСО-а Правног факултета, друг Лазар Живуљ. - Српски народ се увек Зорио за слободу и демократију, али је у тоЈ борби био вара« од унутрашњих или спољних непријатеља. Међутим, у тој својој борби, српски народ се није уморио. Народни дух је остао слободољубив и борбек Широке масе радног народа Србије брЗо су прозреле намере ненародних воћа, управо сарадника или помагача окупатора, те су с пушком у руци пошле да бране своју слободу или да помажу оне, који се боре за слободу. Тако је настала НОВ.Ј, тако је постао Народни фронт. Резултати ове борбе су нам познати. На резултатима ове борбе, после ослобођења нашс земље, надовезује се борба широких народних маса Србије и целе ЛугославиЈе за изградњу народне власти, за обнову ратом опустошене земље. Успехе у обнови Србије у току једне године, који су огромни, могао је дати српски народ зато што је био чврсто збијен и уједињен у Народном фронту. Народна власт дала је нашем Универзитету обилну помоћ; данас нема студената млекара, данас немг гладних студената, данас су већина факултета и лабораториума обновљенњ То је резултат Једногодишњице рада народне власти, резултат рада Народног фронта Србије у помоћи факултетима. У току једне године студентима је од народне власти додељена' толика помоћ, издано је толико уџбеника, што се у десет година у старој Јутославији није постигло. Зато, ми народни студенти прарл.лно схватамо значај избора за Уставотворну скупштину СрбиЈе, и не само да ћемо гласати за Народни фронт, него и изићи ва« школских клупа тумачећи широким народним масама резултате и линију политике Народног фронта Србије. Ми се морамо увек сећати да смо студенти београдског Правно!факултета, факултетц који је дао велики број народних хероја. Не смемо заборавити да смо следбенидк оних који су дали све од себе, многи и своје животе за слободу и остварење бољих животних услова радног народа. С друге стране, ми студенти смо свесни да без Народног фронта немамо могућности наше изградње, учења и

Са предизборне конференције на правном факултету

Омладинска пруга и Посавски канали најбоље показују какав смо ми део Фронта

У препуној сали Филозофскот факултета о м. одржана је предизборна конференција. Сем студената Филозофског факултета конференцији су присуствовали и студенти Академије ликовних уметности, г. r. професори Душан Недељковић и продекан Шљивић. Другарица Милена Крајновић, секретар НСО-а Филозофског факултета, отворила је конференциJV истичући значај избора и нзших задатака у вези са њима и дала реч r. проф. Душану Недељковићу, који је бурно поздрављен од стране студената, говорио о дугој борби српског народа за Устав и Републику, остварене тек народно-ослободилачком борбом. У наставку је професор Недељковић рекао: „Све народне снаге су у Народном фронту. То се видело прошлих кзбора, то ће се још боље видети на изборима пред којима стојимо. За годину дана у изградњу земље укључиле су се широке народне масе. НФ омасозљује и обухвата све што је радно, а самим тим ц што је напредко. Оно што је против ове велике политичке скаге, јесте противнародно, непријатељско. Обухватајући све класе. све професије, све нсроде, НФ претставља уједињену снагу народа.“ Заткм је професор Недељковић указао на огромну штету коју је окупатор нанео нашем Универзитету и напоре народних власти да га обнове. „Обезбеђени су огромни кредити. Наш Универзитет добио је кре> дит од 142.000.000 динара за обнову, док цео Београд има 200.000.000 дин. Истакавши да је дужност народwe интелигенције да гаји и чува чистоту науке проф. Душан Недељковић је на завршетку рекао. ~Као што смо фронтовски радили прошле године и професори и студенти, тано исто верујемо да ће наша народна студентска омладина својом свешћу и радиношћу аасветлити где светлости треба и мобилисати за изборе сву омладину са покличем: „Живео Народни фронт“. Затим је говорио друг Драгиша Рончевић. претседник НСО-а Филозофског факултета, који је изкео тешку борбу Берградског уииверзитета за слободу и демократију и његов рад i'a обнови земље. Омладинска пруга и Посавски канали најбоље показују какав смо ми део Фронта завршио је друг Рончевић. Ј. С., ст. фил.

Из наше мензе

Пред „Општом студентском мензом“ бука од брзих, неповезаних студентских разговора, бучних ноздрава и здравог, снажног младалачког смеха', По ходницима струјање. Једни иду на ручак, журно се пењу уз степенице, а други, сити лагано се спуштају и смешка Ју. Пред благајном група ћових претплатника мирно и у реду чека. И ето, ово се понавља свакога дана. Студенти се журе пролазећи кроз мензу, једу и одлазе. А ретко се ко сети да један организовани апарат од 35 чланова, свакога дана, од јутра до мрака', ради и залаже се да би студентима била обезбеђена здрава и добра храна. Ретко се ко сети да се распита о проблемима који се постављају пред нашу мензу, а још мање се ко удубљује у њих. Често се и крнтикује рад мензе, межда и престрого. Критикује вероватно са добрим намерама, али без познавања, без удубљавања. А наша менза, свакога се дана све више поправља, организација је све боља, а храна јача и разноврснија'. * Потражили смо у канцеларији друга управника. Међутим, он није у њој, за време издавања руч ка вазда обилази кујну и трпезариЈе, контролише рад, уочава недостатке и на лицу места поправља. Али неколико студената, који добровољно раде у мензи, спремни су да нам дају потребна обавештења. У току прошле године, тј. за девет месеци рада, менза je издала укупно 678.108 оброка, а од тога 14.400 оброка бесплатно, као помоћ сиромашним студентима и на таЈ начин знатно допринела по бољшању материјалних услова студентског живота уопште. Оспособљавање опште студентске мензе, која Је упропашћена током окупације, учињено Је уз номоћ народних власти, Команде Београдског гарнизона ЈА, фронговских организација. Радници рудника * Какањ спремили су и послали „Општој студентској мензи“ деведесет тона у* гља. Ова велика акција какањски\ рудара, омогућила је нашој мензи да у току читаве прошле године буде снабдевена горивом и на тај начин приштеди знатне издатке. Ова Је акциЈа уједно доказ њихове високе свести и велике љубави према народним студентима Београдског универзитета. Успеху је умнсгоме допринео и пожртвовани рад Управног од« бора. У раду су се нарочито истакли г. проф. Чедомир Симић, управник, друг Сима Цукућан и студенти Милун Јеленковић и Јусуф ВоЈниковић. * Скндикална подружница Опште студентске мензе броји 35 чланов — радника и намештеника. Сви су они удружени и чврсто повезани у заједничким напорима за побољшање и процват наше мензе. Углавном се ради без одређеног радног времена онолико колнко посао и потребе захтевају. У првомајском такмичењу Је синднкална подружница наше мензе била колективно похваљена због одржавања примерне чистоће, радне дисциплине и уштеде горива, осветљења и воде. Тешко би било према залагању и активности чланова синдикалне подружнице, одредити најбољега јер су се углавном сви чланови подједнако, са много воље и труда залагали у раду. Значајно је. међутим, напоменути да се управник мензе друг Сима Цукућан добровољно одрекао права на плаће-

но годишње осуство, какђ би за време летњег распуста руководио и стално био у току великих радова и оправки које су извршене у мензи. * Дошао је упра)вник. Води нас кроз све просторије мензе, објашњава шта је све учињено, како се радило и колико је издато за реновирање. Пролазимо кроз мензу и чудимо се. Сва обновљена, обојена светлим бојама, чиста и уредна, блиста. У току лета на грађевинским радовима је извршена оправка зграде и понова уређена фасада. У току је градња велике модерне пекаре. Магацини су понова озидани, свеже обојени. Сада стсје пуни зимнице, уредни и чисти. Чика Милош, економ мензе, са задовсљством нам се обрађа: „Сада је овде милина, али раније то је sио прави рат. Једном сам само за један дан, молим вас, убио тридесет пацова!“ Од машинских радова извршене су поправке парних котлова, оправљени и доведени у ред велики хладњаци, завршене оправке и инсталације водовода и елвктрике. У машинском одељењу у великим пеђима букти снажно калоричнн угаљ, добивен од какањских рудара. Прошле године купатило није редовно радило због водоводних инсталација које нису биле све у реду. Ове године, међутим, купатило ђе бити стално на расположењу студентима. Осим овога поручено је у Чехословачкој око 2000 тањира и осталог прибора за јело, чаша, бокала итд. Такође су поручене модерне машине за сецкање меса, псврђа и томе сл. Заиста, учињено је много. У чуду се питамо, зар је менза имала толико привређеног новua да је са њима могла да обави овакве радове? Смешкајуђи се управник објашњава: „Није ствар толико у новцу, посреди је добра срганизација рада. Видите, ми смо све ово, углавном, извршили сопственим снагама. Тим начином смо мензи уштедили око 200.000 динара. Али ово није све наставља управник. „Ми имамо 50 утовљених свиња, свака око 170 кг. Имамо у плану да утовимо још 70 комада.“ У трпезаријама жагор. Брзо се празне столози, поново пуне и та« ко стално. Храна се издаје брзо, студенти немају времена на одмет, а још мање имају воље да гладни дуго чекају храну. Студенти сами дежурају поред келнера и тиме се знатно уштеђују режиски расходи. „Дешава се, да неки студенти избегавају дежурства иако то није велики посао. Ти другови не поимају колико то нама користи. а њима верујем није тешко једном У два месеца посвегити неколико часова својој мензи. „Уопште, треоало би да се уредније одазивају“ примеђује управник. На столовима пуне корпице хлеба. Управник рбјашњава 1 : „Хлеба дајемо неограничено. Само постоји доста нехата код студената. Начну парче хлеба и не поједу, а .ми то морамо да бацамо у отлатке. И ако У почетку рада, док сви студенти још нису дошли на факултете, наша менза веђ има 1700 претплатника. За првих двадесет дана рада издато је 34.592 оброка. При растанку управник мензе нг»глашава: „Не заборавите, чим број претплатника пређе 2000 снизићемо месечну претплату на 520 дин.” Одлазимо са снажним утиском о напретку наше мензе и о великој утози коју она игра у животу студената. Да, неки критикују, можда и добронамерно, али без познавања, без удубљивања. Т. Козма, ст. права

Да ли сте запамтили...?

Да је у току 1945 и 1946 године у Србију научило да чита и пише 2331.588 неписмених... Да је наша Народна власт разделила сиромашним породицама 268.0000 хектара земље, која је некада припадала народним експлоататорима. Да је 125.000 сиромашних породица добило земљу од државе. Да је у старој Југославији за збрињаваше старих и немоћних у таку 1930/31 годаие одобрено свеra 45.000 динара. Да су наше народне власти од ( ослобођења до данас дале за

збрињавање социјално угроженс деце 165.000.000 динара. Да је из Фонда за обнову попаљених сеоских кућа издато 154.000.750 дииара на име помоћи сељацима чије су куће изгореле. Да се на територији Народнс Републике Србије вредност произведене робе у металној индустрији У року од новембра 1945 до јуна 1946 године повећала за 10(Р/*. Да су наши омладинци доброгољним радом изградилн Посавски канат за 103 радна дана и том приликом избацили 164.000 кубика земље.

БРОЈ 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3