Student

Народни Студент

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

„ђратство словенских народа је тековина која неће бити забележена у нашем Уставу али је она за вечита времена утврђена у срцима милионаљуди наше земље.“

ОРГАН НАРОДћЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА —^^— l^—

ГОД. XI БРОЈ 4

Излази једанпут недељно БЕОГРАД, петак, 1 новембра 1946

ЦЕНА 2 дин.

ВИ СЕ МОРАТЕ ТРУДИТИ ДА ПРОНИКНЕТЕ У САМУ СУШТИНУ ОНИХ ВЕЛИКИХ ИСТОРИСКИХ ЗБИВАЊА, ЧИЈИ ЈЕ ВЕЛИКИ РЕЗУЛТАТ НАША НОВА НАРОДНА ДРЖАВА

рекао је друг Моша Пијаде Народној студентској омладини на првом слободном студентском збору

Уз одушевљене поклике Југославији, маршалу Титу и братсгву и јединству свих наших народа, митинг је отворно студент Душан Ђурић, који је у свом кратком говору истакао да је прошло више од десет година од како је одржан последњи збор студентске омладнне и да се данас после Крвавог ослободилачког рата у коме су студенти Београдског унидали видне жртве одржава први политички збор студената у Београду. После тога добила је реч Вјера Ковачевић, претседница Народне студентске омладине Београдског укиверзитета, која је У свом дужем говору истакла значај избора за Уставотворну скупштину Народне Републике Србије и затим се осврнула на велике победе Народног * фронта на свим пољима обове и изградње наше земље. У наставку свога говора она је приказала некадашњи и садашњи полсжај наших студената. „У овој години нагласила је Вјера Ковачевић народне власти дале су 142 милиона динара за обнову и изградњу Универзитета. 1о »ам најбоље говори о томе каква се брига и пажња посвећује науци код нас, а поготову кад се та сума упореди са цифром од 200 милиона динара, колико је дато за обнову разрушеног Београда у овој години. То Је доказ да науци кикад у нашој земљи није посвећивана толика пажња као данас; то говори да ће једино данас, у условима постојања народне власти, она добити свој пуни расцвет и постати истински народна.“ Завршавајући свој говор, Вјера Ковачевић је указала на то да се у новој држави и економски положај студената из основа 'изменио. Док су студенти пре рата морали да се боре за стварање сваког студентског дома и мензе, дакас народна власт даје пуну подршку и помоћ у том погледу. У прошлој школској години, поред 800 стипендиста који су били на Универзитету, Потпорно удружење студената дало је 2,133.748 динара за храну студентима у мснзИ, текстил и личне позајмице. По 500 студената месечно се хранило у меизи, а у студентским домовима становало је 960 студената У току прошле годнне. Затим је добио реч ректор Београдског универзитета др. Стеван Јаковљевић, који је, бурно поздрављен од присутних студената, у кратким потезима изложио развој студентског покрета од 1931 до 1941 годнне и затим рекао између осталог: „Универзитет је у овом периоду зрачио својим радом и борбом не сгмо у нашој земљи већ и ван ње. Кроз револуционарну борбу студената и њихове херојске иступе кзражавао ое протест целе једне генерације, која није могла, а наЈзад кије ни хтела да подноси даљу тиранију. Они су били једини у том времену који су се одлучно супротставили једном режиму, у коме је највећи закон био пенлрек, а најглавнија институција главцЈача. Много и много студената и студенткиња прошло Је кроз гнусне и одвратне просторије ове установе где су се помоћу справа за мучење и зверским поступцима изнуђавале изјаве. Знају се тако- | ђе и имена многих студената ко- I јИ су насилно уведени под мрачне сводове свога мучилишта и никада се више нису појавили. Велики број омладинаца и данас носи те-

шке ожиљке на своме телу као отисак једнога ненародног и корумптивног поретка. Па и поред свих тих зверских пос.тупака студенти су иступали с а још жешћим еланом и са универзитетских зграда проламали су се громки повици протнв тирана, . који се нису устручавали да и ово жариште науке залкју крвљу студената. Онда је настао рат. Опустели су институти и лабораторије. Догађаји тих првих дана рата могли би се сажети свега у четири речи: издаја, дезорганизација, расуло и слом. Све се то збило ван воље оних који су били приправни да жртвују своје животе у борби против фашизма' а за одбрану своје домовине. Сви су они издати, и земља је издата, и уручени у руке издајницима и непријатељима. И тада је отпочел а зверска хЗјка на све оне на које је пала и најмања сумња да су противии’ режиму издајника и окупатора. Истичући да су данас извршене дубоке, корените рефррме на свима пољима људске делатности, које мењају целокупан социјални поредак, који је деценијама постојао, и да у потсвести појединих људи тињају клице прошлости, ректор Јаковљевић је рекао: „Али они заборављају једно. Од памтивека до данас није било случаја да Је ма која река потекла супротним правцем. То треба најзад да се схвати и зна и одбаци она заблуда, д а се истсриЈа понавља. Историја Је учнтељица живота, али се историја у њеном ширем економско-друштвеном за- ј маху никада не пснавља. Све Је подложно промени и покрету од простиЈег ка савршениЈем, од ни-1 жег ка вишем. Стога старо изумире, | ново боље и напредније рађа се. На вама, омладинцнма остаЈу све ове тековине извојеване

животима ваших другова и крвљу вашом. Ваши погледи треба да су стално управљени напред ка срећној и бољоЈ будућности. Ви сте ти коЈи треба да оЈачате снаге фрснта, да обЈасните важност и значај Народног фронта у овоЈ изградњи и обнови земље, а з а срећнију и бољу будућност свих народа Југославије, њених радника, сељака и радне интелитенције.“ Крај говора ректора др. Стевана Јаковљевића дочекало Је десет хиљада студената и студенткиња бурним овацијама и скандирањем; „Народни ректор! Народни ректор!“. Затим је потпретседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ Мсша Пијаде, одржао следећи говрр: „Ваше стручно образовање мора стално ићи*' напред и са вашим активним учешћем на свим пољима народног живота“

»»Другови и другарице, био сам шћен сам и као Један од претврло почашћен псзивом да говорим ставника данашњег нашег државнг« вашем збору. Почашћен сам ног и друштвеног поретка, поретлично, као чсвек који се никад у к а који тако много дугује дивживоту није одвајао од омладине, ном пожртвовању напредне омлакоЈи Је увек знао ценити улогу о- дине свих наших народа и коЈи младине у животу нације, коЈи Је данас у периоду изградње има у увек гледао у омладини Један од омладини тако снажан ослонац. важних чинилацЈ. напретка. Поча- (Наставак на другој страни)

*♦ Друт Моша Пијаде

10.000 студената манифестује своју приврженост Народном фронту

200,000 грађана на великом збору Народног фронта Србије у Крагујевцу

Величанствени збор Народног фронта Србије у Крагујевцу, огворио је пред 200.000 учесника друг Немања Марковић, секретар Окружног одбора округа Крагујевачког. После избора почасног и радног претседништва, добио је реч друг др. Благоје Нешковић, претседник владе НР Србије. Братство словенских народа је гековина која неће бити забележена у нашем Уетаву али је она за вечита времена утврђена у срцима милиона људи наше земље. Новија историја Србије уско јс повезана са Шумадијом. Шумааија је била колевка славних устанака за ослобођење Срба испод гурског ронства, Шумадија је предњачила' у борби српског народа против шестојануарске дикгзтуре. Град Крагујевац, срце Шуамдије, у нашој земљи ј е највећи мученик фашистичких зверстава за време последње окупације. Затим говори о значају избора за Уставотворну скупштину, првих потпуно слободних избора у Србији, о значају Устава који ће донети скупштина.

__ Устав Народне Републике Србије неће садржавати ништа више од онога што наш парод већ и;ма као тековину «ародно-ослободилачке борбе, која се остваРУЈе: да ће Устав Народне Републике Србије само утврдити оно што већ наш народ има као тековину народно-ослоббдилачке борбг. И даље: Неки непријатељи српског парода кажу да то није кикаква Уставотворна скупштина када се зпа унапред какав ће она Устав донети. По њиховом мишљењу добрз 5и била она устаеотворна скупштина која би донела такав устав чији садржај народ унапред не би познавао. Говорећи о братству и јединству наших народа и нашој народној власти друг др. Благоје Нешковић вели: Ја питам све оне који се брику за своју будућност, као и све вас, хоћете ли увек да живите и радите у слободи и Да уживате сва стечена демократска права? (~Хоћемо“). Ако хоћете, онда чувајте и даље увек као нешто што вам је најдраже, федеративно урсђење наше државе, братство и јединство међу нашим народима, (~Живело братство и јединство!“) учвршћујте нашу народну власт, бирајте своје најбоље претставнике и располажите народном имовином. У даљем излагању др. Благоје Нешковић наглашава да нема ни најмање сумње којим ће путем ићи српски народ десетог новембра, јер народ зна колико је трпео од „старог“ и колико је скупо стајала слобода и извојевана демократска права. И, живећи у слободи и уживајући демократска права, народне масе су искуснле сву благодет која из њих проистиче. Устав ће одражавати јединство нашег народа, велику тековину

народно-ослободилачке борбе. Пре рата политички шпекуланти су разбијали јединство нашег народ», уношењем раздора између града и села, окупљањем себске и градске реакције против радних маса села и града. И после ослобођења су разни полнтиканти покушали тај свој стари занат, али их је народ одбацио, како у селу, тако у граду. Устав Нр Србије ће морати да се нешто разликује од устава других република, због постојања аутономне Косовско-Метохиске области и аутономне покрајнне Војводине. Али ни по тим питањима неће имати тешкоћа ни нових момената. Пракса Народне скупштине и владе НР Србије правилно је остварила принципе аутбномног уређења тих делова наше земље у интересу народа. Тенденције неких реакциоиарнкх елемената у Војводини, Косову и Метохији, било да се ради о крутом централизму или сувише великим „аутономним“ правима, је народ одбацио. Тако можемо рећи да ће на-

род Војводине, Косова и Мето'хије сада први пут с поверењем гледати на изборе за Уставотворну скупштиlну НР Србије, на највише органе државне власти, државне управе НР Србије. Наша народна република је највећа република у нашој земљи. Али није ствар у величини републике. У Србији има реакционара, шовиниста који нису задовољни са оеолико великом републиком Србијом. Јесу ли у праву ти шовинисти? Нису у праву! Србија јб данас већа него икада! Сваки Србин, сваки грађанин Нгродне Републике Србије данас може слободно да се креће, да живи, да ради и да се осећа као У Србији широм Федеративне Народне Републике Југославије: у Македонији, у Далмацији, у Истри. у ЈБубљани, у Загребу, и тако даље. Даље друг др. Благоје Нешковић говори о великом угледу коЈи је Србија стекла у свету, као саставни део ФНР ЈугославиЈе. Србија је данас већа него икада, онолика је колик а треба да буде, не само по територији, већ и по својој части, по свом поносу, по својим племенитим осећањима према другим братским народима, по поштовању које јој указују наши други братск и нароДИ; по својој оданости нашој заједничкој домовини Федеративној Народној Републици Југославији, чкји је стваралац и вођа Маршал Југославије друг Тито. („Живео маршал Тито!“>. Све је то ново за српски народ, што он никада ниј е имао, и Устав треба да га утврди за вечита времена. У томе је значај избора. Зато, другови и другарице морамо волети нашу Народну Републику Србију, али оно м љубављу која је нераздвојно повезана са љубављу према нашој заЈедничкоЈ отаџбини ФНРЈ. (Наставак на другој страни)

Млади бирачи, ;И У •*** нзборнмл ви кормстите гтраво коЈе Је омп»дмна задобмла под руководством Народног фронта. Будите свесни тога да су сва права омладине, могућности њеног развнтка и срећна будућност нераздвојно повезани за руководство и програм Народног фронта. Гласајући за победу Народног фронта 10 новембра ове године ви гласате за брзу изградњу наше земље и срећну будућност омладине у њој. Из ттроглвса Главног одбора Н. О. Србије