Student

Из говора Лоле Рибара на конгресу у Женеви 31 августа 6 септембра 1936.

Пре свега, ја бих хтео да говорим о примедби коју је наш друг фламанац учинио регионалним пактовима, оптужујући их да су система старих савеза, у противности са колективном оугурношћу. Саглашујем се са њим да регионални пактови нису идеална решења проблема сигурности. Али ми, као млади, и као људи који xofce да уклоне опаскост новога рата, ми треба да будемо реалисти и да имамо у виду стварно стање ствари. Није довољно само хтети мир, потребно је исто тако хтети средства која у конкретној ситуацији могу да га осигурају. Данас у атмосфери лудога наоружања, узајамног неповерења, гажење уговора, колективне несигурности јер cs може тако реЂи мале су државе више него икада угрожене: и оне треба да испитују конкретна средства, да осигурају да се узајамно помогну. У садашњој ситуацији у којој колективна сигурност још није остварена, регионални пактови се појављују као средство које може да учини да се нападач повуче и да осигура мир и независност малих држава. Југославија је ангажована у два оваква пакта: као члан Мале антанre и Балканског споразума, и она је везана са Француском једним традиционалним пактом пријатељства. И, овде, ја могу да јасно изразим одлучну вољу омладине свих земаља Југославије, да појачају ове пактове више нзго икада, да се одлучно и ‘ свом својом енергијом боре против сваког покушаја, долазио он изнутра или споља, који би имао за циљ да нас раздвоји у корист припремаоца рата, припремаоца ратова које ми и сувише добоо познајемо“.

„Спажемо се са констатацијом да су мировни уговори којима је завршен последњи рат оставили у свету још доста неправди: неправди којих је у том, међународно-политичком погледу, било више пре тих уговора. Те се неправде једном морају исправити, ако се хоће уклонити једна опасност више за светски мир. То је јасно. Али је исто толико јасно и то да је покушај за њиховим уклањањем у данашњој ситуацији значио

сигурно нови рат, јер би свако донео оправдан отпор од стране „задовољених“ земаља, које су свесне тога да би нови рат донео још више неправди и да 6и уништно човечанство. Према томе, једини пут који остаје за оне који заиста хо-ће да нашој генерацији уштеде најстрашнији рат у историји је: у првомс реду, данас, рад на организовању мира, рад на остварењу једне потпуно колективне сигурности праћене разоружањем. Таква организација мира не значи, као што је добро назначио наш британски друг, једноставно одржање статус квоа у корист држава победница: она значи могућност рад на истрављању свих направди онда када народи добију гарантије да ће се то извршити заиста праведно и мирним путем. Јер, само у једноме свету у коме ће мир бити организован и осигуран, у коме ће свима народима бити омогућен слободни културни и национални развитак, биће омогућено уклањање неправди и то братским споразумом народа. У таквом раду ми видимо историски задатак наше генерације, reнерације коју су ратне опасности и њен положај далеко више но наше старије, генерације која мора, ако хоће да очува свој живот, мир и културу, да одбаци све предрасуде, да се ујгдини и да заједнички, без обзира да ли долази из „задовољених“ или незадовољених“ земаља, без разлике на своја посебна убеђења и веровања, ради за мир и за своју будућност. Дакле, као као млади, каји стварно хоћемо да се боримо против рата, данас, ми се морамо борити за јединство наших снага, за организацију мира. То js прва етапа. Сутра, када будемо довршили то дело, поћи ћемо путем заједничког отклањања свих неправди, заједничког организовања једног живота у коме ће људи живети у достојанству и слободи. То је једини пут који је за нас могућ, то је данас једина права политика мира. Сваки други став а међу њима и „ревизнја“ како је пропагирају не народи већ извесни кругови води право у рат“.

29 НОВЕМБАР

(Наставак са прве стране) ло на основу уговора, трампе, компромиса и сличног. Са овог изложеног, како су се развијале наша народна политика и наша народно-ослободилачка борба у току 1943 год. види се јасно, да АВНОЈ како је у Бихаћу 1942 год. основан и састављен као највише опште политичко међустраначко тело, заостао је много за догађајима, који су се збили у истој години. АВНОЈ пред друго заседање у Јајцу није више одговарао не само тадањим захтевима и тежњама наших народа, већ ни извојеваном и стеченом праву. АВНОЈ мора изменити свој карактер у правцу свог претварања у највиши извршни орган државне власти наше земље, у њену владу, био је општи захтев широких народних маса у целој Југоспавији свих њених народа, који су с правом настојали, да обезбеде плодове своје тешке и крваве ослободилачке борбе. Следи дакле, да историјске одлуке које је АВНОЈ 29. XI. 1943 године донео на свом заседању у су носиле неки конститутивни, већ само декларативни карактер. Следи даље, да народе Југославије у земљи и ван земље а нарочито пред савезницима, може да претставља једино АВНОЈ и који из њега произилазе. Он је произишао из крваве борбе наших народа за национално ослобођење и уништење фашизма, па је зато и најпозванији био, да буде носилац суверенитета и истинске народне власти, како је то нагласио Централни комитет Комунистичке партије у својој посланици од новембра 1943 год. народима Југославије поводом наcrynajyfier празника Велике октобарске социјалистичке револуције. И при отварању Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу знали су сви наши борци и активисти, да како год је сигурна наша победа, исто тако је сигурно, да наши народи Hefce више бити изненађени као 1918 године, када су му други одређивали његову судбину. Народи ЈугославЈјје свесни су eeti тада били, да својом непрекидном борбом и својим жртвама удружени са својим савезниЦима у антифашистичком братству и јединству, дали су све од себе за

своју слободу. А били су свесни таДа и још једне истине: да се нова демократска и федеративна Југославија може да изгради само и искључиво вољом и споразумом својих слободних и независних народа, подразумевајуЂи лри томе равноправност слободних и независних федералних народних држава које се добровољно укључују у заједницу, као и пуну једнакост њихових грађана са зајамченим грађанским и политичким слободама. Након капитулације старе Југославије, те након остварења Народноослободилачке војске и доношења резолуција и одлука Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, дефинитивно је запечаЂена судбина указног александровског устава старе Југославије, као и читавог њеног старог политичког поретка и државног апарата. Одлукама Другог заседања створено је односно декларисано ново уставно стање, нови политички поредак и нова народна власт. Одлука Другог заседања о изградњи Југославије на федеративном и демократском принципу, који fce обезбедити пуну равноправност Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца, односно народа Србије, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Војводине, као и одлука о утврђивању воље и тежње свих народа, да је Антифашистичко eefce, врховко законодавно и извршно претставничко тело народа Југославије и врховни претставник суверенитзта народа и државе Југославије као целине, а формирани Национални комитет ослобођења Југославије, да је не само на ослобођеној, eefc и на неослобођеној територији не само у границама старе Југославије, sefc и на целом нашем непрекинутом етнографском подручју снагом наше народно-ослободилачке' борбе и поверењем народа, стекао ауторитет и сва обележја народне власти, уништиле су у потпуности уставно стање старе Југославије. Од -дана донесених одлука са Другог заседања у Јајцу, устав старе Југославије и сви закони којн су с њиме били у органској вези престалн су да постоје и не важе не само „ДЕ ЈУРЕ“ sefc и „ДЕ ФАКТО“. Право народа Југославије, да они

сами изграђују и организују своју државност и народну власт остварило је у току времена иза другог заседања па до коначног ослобођења целе каше земље, једно уставно и законско стање, дакле пуно правно стање. У складу са поменутим историским одлукама, федеративне су јединице изграђивале своју посебну уставност н државност, организирале народну власт, разумије се све то у оквиру уставности и државности Федеративне Југославије. Одлуке Другог заседања дале су широке оснве и смернице као и пуну подршку за изграђивање главних линија нашег новог уставног права, које у потпуности одговарају линији Народно-оспободилачке брбе. И уређење питања обпика владавине наше државе предвиђено је одлукама Другог заседања. Питање ово решиЂе сами народи својом властитом вољом после ослобођења земље, каже се у одлуци о забрани повратка у земљу бившем Краљу Петру 11. Како fce се решити, АВНОЈ fce донети на време своју одлуку. И заиста, одмах после ослобођења целе земље Привремен а Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије, донела је изборни закон, као и све остале законе, који су потребни за извршење правилних демократских избора за Уставотворну скупштину. Избори, који су лањске године у новембру извршени за Уставотворну скупштину демократске Федеративне Југославије, омогућили су у потпуности, да j’e суверена воља народа дошла до пуног изражаја. Дана 29. XI. 1945 године народи Југославије једногласно и јединство преко изабране Уставотворне скупштине донели су и прогласили одлуку: Федеративне Народне Републике Југославије. Са овом одлуксм. Уставотворна сиупштина Федеративне Народне Републике Југославнје као врховни претставник народног суверенитета и извор једнодушне воље свих народа Југославије, добила је своје право име и значење, која су се подударала са стварношћу, односно са нашим правом самоопредељења извојеваним и стеченим у нашој Народно-ослободилачкој борби.

„СТУДЕНТ" ПОД РУКОВОДСТВОМ ЛОЛЕ РИБАРА

Од демоистрација иа Уииверзитету и борби са Iполиlцијом и агентмма Петра Живковића, које су пробудиле свест студентске омладине на Београдском универзитету прешло се током 1936 године на организован политички рад. Утврђ'Иван>у 'ПОлитичкО|Г јединства студентоке омладине приступило ееј стварањем нових студентских оргаHH3a.piHja, које су обухватиле стручне, економске и културне организације студеиата, које су (Имаше своје јединствено руководство. Од општих парола борбе против диктатуре Живковића и Јевтића, прешло се на свакодневни политички рад путем учвршћивања студент-( ских' ор!ганиlзација, учвршћивања јединства студентске омладине у борби за одбрану аутономије Универзитета. Радничка и средњошколска омладива као и напредна демократска јавност била је у пуној мери заинтеаеоована за херојску борбу беогЈЛдских студената, која је претстављала знатан

допринос борби прогресивних снага против покушаја диктаторских режмма да у нотпуности фашизирају земљу и униште демократске снаге у њој. Потреба за покретањем једног листа, који би с једне стране постављао пред студентску омладину проблеме и допринео њиховом решавању и с друге стране обавештавао правилно ширу јавност о ставу студентске омладине и на тај начин донринео повезивању омладине уопште, постала jie горућа. Прилике за иадавање једног таквог листа, међутим, нису биле ни најмање повољне. Било је људи који су изражавали сумњу и наводили много разлога, који су чак били и убедљиви, да такав лист неће угледати свет. На једном састанку иницијативног одбора за покретање листа. на такве приlговоре одговорио је Лола Рибар: „Јасно је, другови, да режим неће одобрити појаву таквог листа, јасно је да ће цензура тај лист

забрањивати, јасно ј-е да ће гаолиција хаиоити редакторе тога листа и учинити све да га онемогући. Јаоно је, Iмеђути(м. и то да режим не одобрава ни постојање студантаоог nioiKpera, да полиција хатгси студенте и чиии све могуће да нам покрет угуши. Јасио је (исто тако да наш покрет постоји, да се бори и развија!" Овако постављен проблем решавао је све. Све је постало могуће и ИЗВIOДЉИВO. У приземној кућици у Симиној улици, у Kojioj су се налазиле просторије редакције „Студента“, проводио је Лола Рибар свакодневно добар део свог интезивног дпевног рада. У ообу, yißieK пуну сарадника 'или студената који су дошли да помогиу листу или просто да виде како живи и ради њихов лист, долазио је Лола, као и увек, насмејан, ведар, пун здрав-ог оптимизма и оне енергије која

Је карактерисала београдског студента. Приступао је раду једноставно, савегујући се са сарадницима, постављајући питања и одговарајући сам на њих, пун здравог хумора. Поправљао је чланке које смо му поднооили и улазио брзо у суштину проблема, решавајући их Једноставно и свима схватљиво. Никад се није упуштао у ситничавост; из њега је увек говорио добар органнзатор и руководилац. Постављао је проблем, давао га на решавање и контролисао извршење. радуЈући се свамом напретку сарадника: „Треба научити сараднике да самостално раде, не давите их вашиим сталним присуством у њиховом раду, враћајте им рукописе да их сами поправљају по вашим примедбама“, говорио је Лола Рибар. Писао 'је чланке-|уводниlке брзо, ту, у редакцији пуној сарадкика и другова, куцајући на машини хитро, застајкивао само с времена на време, траисећи зтодну формулацију већ готовој мисли. Одлазио је изненада као што Је и дошао и тледао увек на оат, јер Је требало да распореди св*ој замашни .радни дан на многе задатке. Проводио Је добар део времена заједно са нама у штампарији на Дунаву, контролисао лнст и поклањао велику пажњу његовом техничком изгледу. Волео је техничку страну уређивања листа и са интересовањвм, својим живим очима, посматрао је рад, у заглушној буци машнна и слагачких стројева. „Бнће то све једног дана наше, имаћемо и велике ротације, штампаћемо и дневнике а онога тамо неће бити“, говорно Је Лола показујући на полициског агента који је надзирао штампање „Студента“ и чекао да га заплени. Саветовао се са нама како да изнесемо, да „украдемо“ лист, како се то говорило, ако буде забрањен. Бринуо се да иам не пропадне сав труд. нредвиђао све могућности и ништа није остављао случајности. Увек нам је полазило за руком да лист „украдемо". Све бројеве, сем два, цензура је забранила, али ни Један није био потпуно' запле! њен. Полиција је увек са своје страве предузимала све да лист још у штампарији заплени, али смо МIИ исто тако, са пуно' лукавства, састављали план, увек мењајућ)и начин да лист опасемо и дотуримо читаоцима. И увек смо успевали. Одлааили смо онда у аулу Универзитета да ту нашу радост, наш уопех прославимо са друговима. Срећни и поносни примали смо осмехе и тапшања по рамену и делили их заједно са Лолом, који се гласно смејао, жмlиркајући својим ситним очима. Чекали смо да нам штогод кажу „они“ Мојсије, Мијат, Рифат, Данило, Прннцип руководиоци студентске омладине тада, а у току рата храбри борци и хероји ослободилачке бор(бе нашlих »арода. I Сутра, на мермерној плочи у аули 'обновљевог Београдског увиверзитета, блистаће уклесана њихова имена, заједно са именом Лоле Рибара, организатора и прI воборца студентске омладине. Богдан Пешић

Лола Рибар са Богданом Пешићем и члановима редакције „Студента" приликом посете Пастора Жезскела

Нова влада Народне Републике Србије

У условима обнове и изградње влада Народне Републике Србије, изражавајући тежње читавог народа, усмерава|ј'ући свој рад према принцинима Народног фронтај, постигла је у своме раду велике успехе. У свим областима иашег привредвог живота осетио се велики полет који је допринео да у овим првим послератним годинама читавом народу буде омогућено снабдеваше предметима свакодневне потрошње. У многим гранама индустрије производња је премашила 'ону од пре рата. На поднзању културног нивоа нашег народа, влада рвпублике Србије са д-р Благојем Нешковићем на челу, учинила је да се многе школе и друге просветне установе обнове, овабдевају потребним инвентаром и отпочну са радом. Схватајући огромну потребу за стру9ним кадровима, влада је нарочиту пажњу обратила на њихово оопоообљавање и у ту сврху OTBioipein ije током 1945 и 1946 године велики број средњих стручних школа. На свим пољима нашег новог живота влада је успела, користећи огромне онаге нашег народа, да постигне уопехе који се сваким даном новећавају и који допрнносе угледу и снази наше народне власти. Због оваквог рада и успеха вла-

де, којој је био иа челу д-р Благоје Нешковић, Уставотворна скупштина Народне Републике СрбиЈе је, 'по нитању оставке владе, једногласно је поново поверила мандат за састав иове владе досадашњем претседнику д-р Блатоју Нешковићу, . На трећрј седници Уставотворне скупштине д-р Блатоје Нешковић изложио је састав нове владе; Претоедник владе д-р Благоје Нешковић, први потпретседник Пеуар Стамболић, други потпретседиик Живота Ђермановић, претседник Планске комисије Мелентије Поповић, претседиик Контролне комисије Момчило Марковић, министар финансија Радош Јовановић, 'министар унутрашњих послова пуковник Слободан Пенезић, миlнистар правосуђа д-р Душан Братић, миннстар индустр(ије Јован Веселинов, мииистар рударства Мехмед Хоџа, министар трговине и снабдевања Риста Антуновић, министар поlЛ>опривреде Радисав Недел>ковић, министар шумзрства Милош Царевић, мииистар грађевина Милан Ст. Поповић, министар рада Спасенија Бабовић, министар просвете Митра Митровић - Ђилас, министар »ародно|Г здравља д-р Урош Јекић, министар социјалне иолитике Алекса Томић и министар без портфеља Лајчо Јарамазовић.

БРОЈ 8 -t НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3