Student

Реферат друга Милована Ђиласа

(Наставак са тарве стране) изазвати дубоке промјене ие само у н>иховоЈ свијести, него и у начину живота. Он Је неизбЈежно морао стварати и избациват# на површину напредне организбване снаге народа. И он их је и стварао, а у читавом низу земаља те снаге су дошле на чело народа. Словенски народи како због опсега свог удЈела у рату, због снаге демократских покрета у н>има, а благодарећи Совјетском Савезу, који им помаже да спријече

насртај и свако пресудније мијешање империјалиста у њихове унутаршње ствари спадаЈу у ред оних народ, који могу да се скоро у пуној мЈери користе побЈедом слободољубивог човЈечанства над силама фашизма, над њемачким империЈализмом и његовим савезницима. (Аплауз). Из свега тога потиче и суштина бсрбе словенских народа за узаЈамну сарадњу, суштина борбе словенских народа за мир и демократију. дра и Бориса у Југославији и БугарскоЈ, људи типа Берана у Чехословачкој. Носиоци ових режима водили су непријатељску политику према СовЈетском Савезу, они су мрзели велике тековине руског народа и били су спремни да се удруже с црним ђаволом само да би онемогућили побЈеду и развитак истинске демократиЈе у својим земљама. Наши словенски народи морали су скупо да плате овакву политику. У току рата и непосредно иза њега, словенски народи су извлачећи искуство из прошлости, а нарочито из овог рата уклонили у својим домовима многе сметње те сарадше, отстранили режиме коЈи су сво Јом политиком доводили у питање њихову независност и тргс-зали с националним и народним интересима. Неко Је то успио приЈе, неко послије, неко мање, неко више, већ према томе какви су објективни и субјективни услови били код њега. Али сваки словенски народ успио Је да снаге демокрагије, снаге сарадње међу словенским народима, превагну над снагама реакције, над снагама разбијања сарадње словенских народч. тпговања с националном независношћу и интересима народа. Иако процес те борбе ниЈе завршен ни у Једној словенскоЈ земљи, иако је та борба добила донекле различите форме и налази се на разним ступњевима у поЈединцм словенским земљама, ипак су, данас се то може мирне душе рећи, у свима њима углавном уклоњене основне сметње пуне међусобне сарадње. Према томе, као карактеристичну црту данашње сарадље словенских народа треба сматрати да је то сарадња слободних демократских држава, сарадња коЈа нема за циљ подређивање овог или оког словенског наоода другом словенском народу, него узајамну помоћ у случаЈу опасности и свестрано узајамно зближавање нарсда који имаЈу много заједничкмх црта у Језику и обичајима и коЈима Је историЈа задавала сличне тешкоће и поставила пред њих сличне задатке. У прошлости су се сарадње словенских држава и народа боЈали други народи. Такозвани панславизам други народи су осјећали

бично мисли на словенске земље када се говори о „гвозденоЈ завјеси“ у ИсточноЈ Европи. Међутим, ниЈесу Словени поставили и неће да поставе ту завјесу. И то из простог разлога што то не би одговарало њиховим основним интересима. Словенски народи знају да борбе за демократиЈу и мир има и на Западу, да и на Западу такође постоЈе озбиљни демократски покрети и искренн демократи. (Аплауз). Каквог рачуна би они имали да се одвајају од тих демократа, од народа који се као и

они боре против ратних хушкача, а за демократију, за пријатељство међу народима и поштовање независности других држава? Очевидно, гвоздену завјесу нијесу поставили словенски народи, нити им је она потребна, него би хтио да је постави Черчил и ратни хушкачи типа Черчила (Аплауз). Они 6и хтјели да изолују Запад од Истока, да окрену Запад против Истока, да спасу на Западу своје пољуљане империјалистичке позиције и повратг оне које су изгубили на Истоку.

Разлика између садашњих веза словенских народа и оних у прошлости

Словенски народи су нарочито видно почели да се зближаваЈу на новој основи у току овог рата и непооредно приЈе н>ега. СвоЈе истинско братство они су остварили тек у овоме рату, иако су н>ихове узајамне везе старе стољећима, Поставља се питање: какза Је разлика између данашњих веза словенских народа и оних у прошлости? И шта је то што данас гони словенске народе на приЈатељску сарадњу, ка братству и Јединству? У чему је оно ново, она нова основа у сарадњи словенских народа? Између данашњих веза словенских народа и оних у прошлости постоје огромне разлике. О трајној истинској сарадњи словенских народа у прошдости тешко се може говорити. Прво, због тога што сви ти нароци ниЈесу били међу ссбом" равноправни, и, друго, што су у поЈединим словенским државама, народима, посто Јале влада Јуће групе, коЈе су претежно и скоро уви Јек водиле рачуна о својим ускокласним интересима, а запостављале народне и националне интересе. Сарадња словенских народа у прошлости, када је до ње долазило, имала Је повремен карактер: она Је остваривана само онда, када су се поклапали интереси владајућих група у поЈединим словенским државама, или тренутни интереси владајуће групе у појединој држави с борбом неког угњетеног словенског народа, или када су се интереси владајућих група у поЈединим словенским државама, у риЈетким историјским околностима, поклапали и са итересима народа, или, најзад, када је до те сарадње дслазило између самих народа, то јест прогресивних претставника народа. Али упркос томе, код словенских народа Је одавно постојала дубока тежња за братством и сарадњом, тежња чији се кори Јен у првом реду налази у угњетености и подређености словенских народа. То их је вукло ка узаЈамној сарадњи, коЈа се у прошлости стално и приЈе свега испољавала преко разви Јања духовних и културних веза. Ове везе су се често остваривале и мимо воље владајућих врхова. Њих су остваривали напредни, далековидни људи и напредни покретн. И најзад, сарадња словенских народа у прошлости одвијала се често у сЈенци руског царизма, у сјенци реакционарног самодржавља. Уви Јек је, у прошлости, посто Јала опасност да ће плодове те сарадње убрати руски царизам, а не сами ти народи. Сасвим друкчије стоЈи ствар с данашњом сарадњом словенских народа. Ако је у прошлости, нарочито од 19 виЈека, руски царизам био једна од главних сметњи да до истински братске сарадње дође, у наше вриЈеме је Октобарска револуција уклонила не само ту смет. њу, него остварила и све пре тпоставке те сарадње. У наше вриЈеме Октобарска револуциЈа направила је од РусиЈе тврђаву и наду напредних тежњи читавог човЈечанства. Послије побЈеде Октобарске револуције словенским народима пружена Је могућност да у своЈоЈ борби за независност и слободни унутрашњи развитак до краЈа нађу реалну и несебичну потпору код великог боатског руског народа, код владе Савеза СовЈетских СоциЈалистичкиих Република. Сарадња словенских народа одвија се у наше дане у свјетлости ослободилачких идеЈа Лењина и Стаљина, идеЈа коЈе су се родиле на тлу Русије, али које су своЈина читавог човјечанства. У томе Је солидност и величина те сарадње, у томе Је гаранциЈа да ће та сарања уродити под Једнако плодом за све словенске народе, да ће би. ти корисна свим народима. Савремени развитак има неке о-

собености које потстичу словенске народе на узаЈамну сарадњу и коЈе их, упоредо с тим, потстичу ка остварењу потпуне демократије у своЈим земљама, ка досљедној борби за мир у свијету. Поменућу неке од тих ссобености, онако како се оне испољаваЈу у вези са словенским народима и словенским дркавама. Словенски народи су били, стицајем историских околности, наЈугњетенији, наЈзапостављенији народи у Европи. Они су дуго робовали под Њемцима, Монгодима, Турцима. У новијем периоду развитка, од осамнаестог виЈека, они често служе као монета за поткусуривање међу великим силама. Велике државе Енглеска, Француска, а касниЈе и Америка, често су окончавале међусобне спорове, а нарочитс спорове с Турцима. с АустриЈом, ИталиЈом и Њемачком на рачун словенских држава и словенских народа. У наше вриЈеме, реакционарни владајући кругови великих западних држава отворено су се старали да управе њемачки империјализам ка Истоку, ка СССР-у, ка словенским државама и народима. Ко може заборавити политику Енглеске и Француске у доба Минхенског споразума, ко може заборавити како Је срамно издана Чехословачка? У наше дане реакционарки политичари западних ДР-

жава спремни су да све тешкоће на коЈе наилази њихов поредак и њихова држава рјевашаЈу у првом реду на рачун Словена. Дубоку кризу, која је захватила капитализам у цјелини и коЈа та пероидично слаби и разара, реакционарни кругови тих земаља мисле да у Европи рЈешаваЈу, сем осталог и на рачун словенских земаља, земаља које су одлучниЈе него друге пошле путем унутарње демократизације, путем борбе за праведни мир у свиЈету. Зато ниЈе случаЈно што они, на прим Јер, спрјечаваЈу искорјењивање нацизма у ЊемачкоЈ, што постављају питање западних пољских граница и што онемогућуЈу припајање ЈулиЈске КраЈине маЈци ЈугославиЈи. (Аплауз). Али могу ли словенски народи имајући за собом дуготрајно историјско искуство, имаЈући за собом страшно искуство овог рата мирно и послушно гледати на све то? РазумиЈе се не могу. Отуда је њихова свестрана међусобна сарадња данас постала жчвотна потреба, историЈска нужност, а остварење и даље развијање те сарадње има све потребне реалне претпогтавке. (Аплауз). ПослиЈе Октобарске револуциЈе у РусиЈи, главна сметња сарадње словенских народа, били су реакционарни режими у осталим словенским земљама, режими повеза-Iни с иностраним и зависни од њих као Пилсудског и Бека у Пољској, Алексан-

као опасност за своЈ слободни развитак. Они су у том потледу имали право. Сасвим др>кчије стоЈи ствар са данашњом солидарношћу и сарадњом словенских држава, словенских народа. Садашња сарадња словенских народа остварила се у рату коЈи је био рат читавог напредног човјечанства против фашизма, ту сарадњу остваруЈу земље коЈе имаЈу такав демократски поредак, који Је по своЈоЈ суштипи супротан сваком угњетавашу, па и угњетавању других народа, та сарадња се одвија под воћством велике социјалистичке земље ОССР-а и надахнута Је општечовЈечанским иде Јама Лењина и Стаљина. Сви они коЈи покушаваЈу да прикажу сарадњу Словена као опасност за који било други народ обичне су варалице и том клеветом желе, уствари, да сакриЈу своЈе империјалистичке нам Јере. (Буран аплауз). У своЈоЈ данашњоЈ сарадњи, своЈом данашњом борбом за мир и демократиЈу, словенски народи хоће само да очуваЈу своЈу независност, да обезбиЈеде за себе онакав унутрашњи развитак какав одговара њиховим интересима, да помогну борбу против ратних хушкача. Строго гледаЈући, данашња сарадња словенских држава и словенских народа ,уствари одгочара живстним интересима коЈег било другог народа, одговара _ борби народа за мир и демократи Ју. (Буран и дуготрајан аплауз). И даље, данас се на Западу о-

Радно претседништво Словенског конгреса

Сарадња Словена најчвршћи ослонац мира и независности народа

Према томе, као карактеристичну црту данашње сарадње словенских држава и народа, каракгеристичну црту борбе словенских народа за мир и демократиЈу, треба сматрати да та сарадња, га борба помаже и Јача борбу за демократиЈу и независност других народа и држава. Сарадња словенских народа не иде за тим да утопи у „словенско море“ неки народ, или неку државу, него, сем осталог, да помогне борбу других народа за националну и државну независност. (Аплауз) Ако не би било тако та сарадња се не би могла назвати ни напредном ни демократском. Према томе, борба словенских народа за узаЈамну сарадшу, за мир и демократи Ју. уствари Је један од наЈснажнијих стубова свјетске борбе за мир и демократију. Чување мира у Европи, а и у свиЈету, не да се данас замислити без активне улоге словенских држава. (Аплауз) Штавише, словенски народи, њихова сарадња, њихово Јединство, слога, напредак претстављаЈу данас најчвршћи ослонац мира и независно*сти народа. (Буран аплауз). Да би нам данашња борба словенских народа за међусобну сарадњу, неодвоЈива од борбе за мир и демократиЈу уопште, а словенских народа напосе, била до краја јасна, треба и посебно истаћи да она нема никакве расне основе. Словенски народи се боое за демократиЈу у своЈим земљама Јер хоће да иду наприЈед, да жчве слободни у сваком погледу. Без чврсте и досљедње унутарње демократиЈе они би постали, као у задњем рату, плиЈен империЈалиста или монета за њихово међусобно поткусуривање. ОстваруЈући унутра демократију, а споља водећи политику мира према другим народима и истовремено политику наЈуже сарадње са словенским државама, свака словенска држава у ствари остваруЈе услове свог слободног и несметаног унутарњег развитка. Словенски народи улазе у такву фазу историЈског развитка када неће да буду ни туђински робови ни монета за поткусуривање међу империЈалистима, када сваки од њих постаЈе довољно свЈестан и Јак да очисти своЈу кућу од изрода коЈи би покушали да их поново поведу путем робовања и служења империЈализму. (Буран арлауз) Они у СССР-у, у РусиЈи, руском народу, виде државу спремну да им помогне одбрану њихове државне независности, виде ону снагу коЈа Је у рату и створила све услове да словенски народи остваре слободне и независне државе. Нама, сло-

венским народима, доста је било мрачне прошлости, ми хоћемо да живимо срећни и слободни. У томе се у првом реду крије смисао и суштина данашње сарадње словенских народа, а не у неким расним особинама или расној сродности словенских народа. Развитак демократије у поЈединим словенским земљама (изузев СССР-а коЈи Је у том погледу одмакао далеко наприЈед), ишао Је и Још иде различитим путевима. ТаЈ развитак Је различит у првом реду због разлика у унутрашњим условима борбе, због разлика коЈе су посто Јале и Још уви Јек постоЈе у субЈективним факторима борбе. Али су тенденциЈе развитка у свим словенским земљама скоро истовЈетне и оне показуЈу да словенски народи иду ка пуноЈ, народноЈ демократиЈи упркос тешкоћама коЈе им споља, храбрећи остатке домаће реакциЈе, убацуЈу или на међународноЈ арени чине реакционарни кругови Америке и Енглеске. (Аплауз). Сваки словенски народ стекао Је огромне заслуге сво Јом борбом за демократиЈу, како за међусобну сарадњу словенских држава, тако и за сарадњу словенских држава с другим мирољубивим државама. Зар би народи могли бити сигурни да се њемачки империЈализам неће обновити, када не би нова демократска Пољска била намЈесто старе Пољске? Пољско совЈетска сарадња, коЈа Је постала могућна због унутрашњих пром Јена у Пољској, гарантиЈа Је мира на истоку Европе, па према томе и гарантиЈа против разноразних комбинациЈа коЈе би ишле за обновом њемачког империЈализма и за управљањем његове завоЈевачке политике према Истоку. (Аплауз) Чехословачка Република, коЈа данас на нову основу поставља своЈе привредне односе и учвршћуЈе односе са словенским државама, претставља озбиљну сметњу обнове агресиЈе у СредњоЈ Европи. Шта би било од сарадње Јужних Словена с осталим словенским народима да народи Јутославије ниЈесу под Титовим воћством остварили братство и Јединство и срушили стару ЈугославиЈУ? (Буран алпауз) А братство Јужних Словена, како међу њима, тако и братство њих и других Словена, не би могло бити потпуно да мЈесто кобуршке ниЈе остварена Отечествено-фронтовска Бугарска. (Бурно пљескање) А шта би било од словенског народа, шта би било од човЈечанства да није било СовЈетског Савеза, да Је мЈесто социЈалистичке РусиЈе била царска РусиЈа? (Аплауз).

Ствар Словена данас је ствар читавог напредног човјечанства

Словенски народи, на челу са СССР-ом, данас предњаче у борби за мир и демократи Ју. Ову чињеницу не треба сматрати нити случаЈном, нити посљедицом некаквих пссебних националних или расних одлика словенских народа. Та чињеница потиче из нарочитих услова развитка, који су у разним периодима дЈеловали, на разне начине у поЈединим словенским ДРжавама. Ови услови су довели до остварења демократских поредака у словенским земљама. Ови поретци су различити по облицима и ступњевима. У том погледу Је далеко испред свих измакао СовЈетски Савез, с наЈсавршениЈим, совЈетским типом демократи Је. Али, гледано споља и у односу према спољњем свиЈету, све ове демократије имаЈу Једку заЈедничку особину; ниједна од њих не угрожава друге народе. Напротив, о-

не су, по својој суштини, такве да само псмажу ослободилачку борбу других народа. Отуда је борба словенских земаља на челу са СССР-ом, за демократију и мир, то јест за слободни унутрашњи развитак, истовремено и ствар сваког искреног демократе, искреног пријатеља мира међу народима. Словенски народи су, уз помоћ СССР-а, раскинули ланце империјализма. како туђинског, тако и свог сопственсг. Њихова борба, која је довела до кидања ланаца империјализма, има и мора да има огромни међународни значај. Она слаби многе препреке које су стајале на путу слободног развитка народа, она битно мијења односе снага између демократије и империјализма у свијету. Какви су изгледи словенских на-

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕН7

БРОЈ 10