Student

0 РАДУ НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА ОД ОСНИВАЊА ДО ДАНАС И БУДУЋИ ЗАДАЦИ

Народна студентска омладинг на својој првој оснивачкој скуп штини 20 јануара ове године узе ла је на себе као део Народне о младине Југославије, важне и од говорне задатке. Она је имала з< цил. да окупи сву напредну, родо л.убиву и конструктивну омлади ну нашег Универзитета, да је по веде и активизира на пут остваре н.а великих задатака које је узе« наш народ и наша омладина н; себе, за обнову и изградњу своЈ< земље. Народна студентска омла дина на својој првој скупштин! изјаснила се да ће учинити све зг јачање, учвршћење и развијањ« великих тековина Ослободилачко! рата, за стварање нове народн« интелигенције каква је потребнг кшој земљи, по карактеру онакв« какав је карактер наше Народне власти, по духу и елану онаквс какви су били безбројни примери хероја из рата и данас из периода изградње наше земље. Студенти нашег Универзитета обавезали су се у својој организацији, послали су обећање своме Титу, а преко њега нгшим народима, да ће бити упорни у извршавању свих ових задатака, да ће дати све од себе за што боље стручно оспособљавање, за подизање свог културног нивса, за своје физичко и борбено јачање, кроз све то за обнову, јачање и независност наше земље, помажући јачање нашег унутрашњег јединства, учвршћујући везе и пријатељства са свим н»шим пријатељима и савезницима, у првом реду са великим братским Совјетским Савезом. Да би остварили ове велике задатке, да би испунили своје обавезе, још онда, ми смо схватили да за све то морамо имати у првом реду јаку организацију која ће бити кадра да руководи свим нашим активностима, која ће бити довољно широка да обухвати све конструктивне снаге нашег Универзитета и да усклади њихове стваралачке снаге, да их распореди на места где ће највише допринети у свему овоме. Отуда долази да је првих дана после стварања наше организације поведена борба за њену чистину и јачину, отуда долази то да су студенти на првим својим конференцијама почели да уклањају из својих редова све оно што се упрљало својим животсм и радом за време окупације, радећи и борећи се против свог народа и његове слободе. Из редова Народне студент-

ске омладине предложено Је за искључење са факултета око 200 ’ студената, а из НСО-а нешто више. Ова ствар псказала је високу политичку свест наших студената. Народна студентска омладина активно је учествовала по свим питањима политичког живота наше земље. Хиљаде студената нашег Универзитета дигли су свој протестни глас против терора коЈи се спроводио у ЈулиЈскоЈ Крајини, за прикључење ЈугославиЈи наше браће, која су се са нама борила и хоће са нама дЈ живе У заједници. Студенти нашег Универзитета изразили су солидарност са борбом шпанског народа и поздравили склапање уговора са Пољском и Чехословачком, устали против одлука Мировне конференције у односу на нашу земљу, активно учествовали у предизборној кампањи за Уставотворну скупштину СрбиЈе, кроз све то изразили пуно поверење и љубав према новоЈ ЈугославиЈи. Наши студенти кроз све то одавали су велико признање, \чоказали огромну љубав и захвалност према Совјетском Савезу коЈи Је у рату сто Јао на челу борбених снага против фашизма даЈући огромне

Реферат другарице Вјере Ковачевић

жртве, који данас у миру стоји на челу демократских и слободољубивих снага света, брани и штити интересе и права свих демократских народа, преставља огромну снагу за изградњу и стварање праведног мира. Наша студентска омладина дала је пуну подршку и помоћ демократској омладини света, понаособ студентској. Кроз све то изражавало се братство и јединство студентске омладине на нашем Универзитету која је састављена из разних наших република, кроз све то учвршћивало се и јачало братство и јединство Народне студентске омладине сва три наша универзитета у земљи, као дела Народне омладине Југославијг. Кроз ове акције наша организација је израсла, очврсла, по-казала своју јединственост. У политичком животу земље показала се дораслом и заузела је место које одговара нашоЈ интелигенциЈи. Иако првих дана несрганизовани, идући озим путем ми смо се уЈединили и доказали да смо достоЈни следбеници светлих традиција нашег Универзитета. Народна студентска омладина успела Је да постане руководећа

снага на Универзитету, Она је за кратко време окупила у своје редове 95% студената који су посећивали предавања по факултетима. Високо признање и оцену нашег рада дао је маршал Тито говорећи: „Код нас студентска омладина пре рата, за време рата и сада заузима у сваком погледу једно од првих места међу нашом напредном омладином и то је утешна ствар. Ми се заиста поносимо нашом студентском омладином, она је напредна, схвата нови живст и даје све што може. Студентска омладина иде на пругу да ради, она ради на разним другим местима, помаже у лечењу рана наше разорене земље, где год Је потребно наша студентска омла-

дина је у првим редовима, као и остала омладина. То је онО) зашто ми много ценимо нашу омладину. Наша студентска омладина биће увек у првим редовима и можете рачунати на н»у исто као на читаву омладину ЈугославиЈе“, рекао је друг Тито страним студентским делегатима који су посетили нашу земљу. Овако зисока оцена нашег рада поставља пред нас нове обавезе, позиза студенте нашег Универзитета на још веће акције и резултате у раду. Не смемо дозволити да се успавамо на досадашњим нашим резултатима, него је потребно да до детаља анализирамо наше недсстатке и пропусте како би на основу тога поставили нове задатке и кроз њихово остварење повећали и наше успехе у раду и тиме убудуће потврдили признање друга Тита и оправдали поверење које нам указује он и наша народна власт.

Вјера Ковачевић, претседник Народне студентске омладине Београдског Универзитета

Народне власти пружиле су нам огромне помоћи за студирање

У току године десиле су се огромне промене унутар наше земље. Све стваралачке снаге наше земље, окупљене у Народном фронту ЈугославиЈе, под руководством херојске Комунистичке партије, направиле су огромне успехе на свим пољима унутрашњег живста наше земље. Наша земља у овој години, иако послератноЈ, успела Је да подигне и обнови све гране производње, да многе пребаце предратну норму у производњи, кроз све то она је стала на Јаке и чврсте ноге, тако да данас иде даље ЈачаЈући Још више економску базу земље, коЈу је омогућило јединство народа. Економска независност земље створила је њену пуну независност у међународном погледу. Успеси, коЈи су остварени у овом погледу данас омогућуЈу да ми идемо даље. Данас се код нас прилази национализацији приватних и привредних предузећа, кроз све то се припрема планска привреда и индустриЈализациЈа земље, што ће Још више да појача и учврсти наше унутрашње позиције, што ће још више да појача нашу независност и самосталност у сваком погледу. У вези са овим наше народне власти п|Гужале су нам огрсмне помоћи за студирање. Док

је на Београдском универзитету, високим школама и академијама пре рата студирало највише до 10.000 данас број уписаних износи 21.632. Народна власт у овој години, иако најтежој пружила је огромне помоћи студентима, очекујући од нас велику помоћ и пуно оправдање за указано поверење. У прошлој години долазило је на предавања око 6.200, јер је Један број запослен, у овој години тај се број дупло повећао. У прошлој школској години имали смо 6.000 и нешто више у НСО-у, ове школске године тај број износи 12.702. У такмичењу које је било организовано на Универзитету мали постотак није био обухваћен. Недостатак у раду наше организације још увек је тај што ми нисмо успели да активизирамо све чланство Народне студентске омладине и да у том погледу у потпуности применимо статут Народне омладине Југославије. У прошлој школскоЈ години била - Је редовна поЈава на свим факултетима да Један део наЈсвесниЈих студената свршава све послове, а да други стоје по страни и задовољавају се тиме што с времена на време присуствуЈу некоЈ кон„ференциЈи или акциЈи. Такав рад довео Је до тога да приличан број наших чланова ниЈе могао, колико Је то било потребно, да се посвети своЈим студи Јама. Слаба расподела посла коЈа Је била у организацији доводи до секташења према многим студентима, не даЈе им могућност да би се разви Јали и одговорили свом послу данас на Универзитету, а сутра у друштву. Такав посао ствара организациЈу недовољно чврстом, учи људе да се неодговорно односе према своЈим задацима. У овоЈ школскоЈ години потребно Је н.аЈстриктниЈе придржавати се онога што стоЈи у статуту Народне омладине ЈугославиЈе у вези обавеза чланства у нашоЈ организациЈи: „Да активно учествуЈу у раду своЈе организације, да редовно посећуЈу I;астанке, да брзо и тачно испуњаваЈу све обавезе коЈе су примили у организациЈи“. Спровођењем овога у живот оствариће се пуно активизирање свих чланова наше организациЈе, извршиће се растерећење у послу многих ДРУгова, повећаће се наши успеси у раду. Ових дана у нашоЈ организациЈи спровела се евиденциЈа чланства са свим потребним што Је предвидело Централно веће Народне омладине ЈугославиЈе. Преко овога Још више ћемо помоћи учвршћењу и Јачању наше организације. Наша организациЈа мора да води пуну бригу о своме чланству, о њиховом испуњавању обавеза, о њиховом животу и раду, и да им помаже у свему томе. У почетку рада наша организациЈа Је имала огромних тешкоћа и несналажења приликом организсвања поЈединих сектора рада и постављања организационих форми. Ту се много лутало док се нису нашле форме коЈе одговараЈу постојећем стању на Универзитету, док се нису нашле такве форме кроз које може да се пружи пуна садржина свега оног што Је постављено пред нас да научимо и савладамо као народна интелигенциЈа. Нарочито Је било тешко ограничити рад стручних I УДРУ)" жења на чисто стручни. обзиром (Настава к на петој страни)

Новоизабрано руководство Универзитетског одбора Народне студентске омладине

Последња тачка д'не®|нага реда конференције било |е иодаошење предлога кандидациоlнlог одбора и бирање 'новога ругководства. Подносећи извештај у име кандидациоиог одборц, друг Душан Ђурнћ-Зинаја дао је следеће обравложење подлете листе: У свом раду имали смо извесних тешкоћа, јер је требало удовољити вишеструким захтевима. Приликом предлога за избор у руководство појединих другова и другарица, узели смо у обзир учешће у Народно-ослободилачком покрету, као и залагање на обнови и изградњи наше земље. Велики број предложених другова је активно учествовао још пре рата у напредном омладинском покре*ту на нашем Универзитету. У предлагању другова за руководство, руководили смо се и учествовањем другова у разним радним .акцијама, у првом реду на Омладинској прузи и Посавском каналу. Будући да на нашем Универзитету студирају другови из свих крајева наше земље, мишљења смо да у наше ново руководство треба да уђу обавезно и претставници свих наших народа. Исто тако узели смо 'у обзир бројност појединих факултетских организација. У ново руководство предвиђени су и претставници свих наших сектора као што су; стручни, економски, фискултурнн, културно-просветни итд. Водили смо рачуна и о томе како се ко од другова залагао у раду на факултету као и резултатима на стручном уздизању, Имајући у виду упутство Централног већа, кандидациони одбор мисли да ће предложени другови у току свог рада одговорити свдм оиим задацима који се постављају пред нашу организацнју. Сходно упутствима Ш Конгреса Народне омладине Југославије, ми данас треба да изаберемо универ-

зитетски одбор од близу 70 другова и другарица. Међутим, како је тај број велики, предлажемо у име кандидационог одбора да се не приступи тајном гласању, него да се изабере руководство у целини. Кандидациони одбор је расматрао и дошао до закључка да вам предложи да се за претседника Универзитетског одбора НСО-а поново изабере акламацијом другарица Вјера Ковачевић, студент филозофије. Предлог да се за претседника Народне студентске омладине нашег Универзитета -поново изабере другарица Вјера Ковачевић, изазвао је дуготрајно, спантано :и (скдушевљено одобравање. Сложним и унорним пљескањем делегати су манифестовали своје поверење нрема досадањем румоводству наше организације. Свако 'прочитано име изазивало је поклике и буран аплауз студената, који су тим одушевље»нм нрихватањем нодношених нред лога нотврђивали њнхову пуну оправданост. У нови одбор ушло је 62 студента. За чланове Универзитетског одбора предлажемо следеће другове, делегате на овој конференцији, који су пртходно изабрани на факултетским конференцијама: Ратко Крунић, ст. технике; Пелицон Иво, ст. ЕКВШ-а; Милетић Бранко, ст. медицине; Кресо Мухибија, ст. ЕКВШ-а; Смодлака Олга, ст. фармације; Душан Ђурић„Зннаја“, ст. медицине; Казимир Барила, ст. медицине; Богдановић Богдан, ст. технике; Зора Миндеровић, ст. филозофије; Тешић Драгутин, ст. ветерине; Јовановић Жика, ст. технике; Божовић Десанка, ст. права; Мара Крижна, ст. технике; Тома Димитровски, ст. агрономије; Богдан Плећаш, ст. медицине; Козић ЈБубомир, ст. ветерине; Нијаз Софтић, ст. медици-

Предлог кандидационог одбора примљен је једногласно

не; Радмила Милетић, ст. агрономије; Бошко Карановић, ст. Лик. академије; Жарко Цветковић, ст. медицине; Ризнић Милан, ст. ЕКВШ; Ђорђе Ковачевић, ст. технике; Бранко Павићевић, ст. права; Мијовић Милорад, ст. ЕКВШ; Већеслав Вукман, ст. медицине; Нада Лазаревић, ст. филозсфије; Алија Крпо, ст. медицине; Лазар Живуљ, ст. права; Рончевић Драгиша, ст. филозофије; Владо Микулић, ст. медицине; Драган Никшић, ст. технике; Милун Јеленковић, ст. медицине; Поповић Петар, ст, медицине; Фазлија Пирић, ст. ЕКВШ; Палић Стеван, ст. фнлозофије; Брана Јанковић, ст. медицине; Влада Митровић, ст. права; Владо Мирковић, ст. технике; Милорад Павловић-Мика, ст. медицине; Владан Пантић, ст. права; Баља Редзеп, ст. права; Арсић Милија, ст. ЕКВШ; Реа Алмузлино, ст. фармације; Светислав Србинац, ст. хмедицине; Бранислав Крунић,

ст. права; Бојана Дунђерски, ст. Муз. академије; Барјактаревић Миленко, ст. филозофије; Миле Стокић, ст. технике; Вера Петрић, ст. права; Васиљко Пантовић, ст. технике; Рајко Стокић, ст. ветерине; Милинко Шћепановић, ст. ЕКВШ; Јосимовић Милан, ст. технике; Лучић Олга, ст. технике; Ђуро Томашевић, ст. агрономије; Миодраг Витас, ст. Инст. за фискултуру; Бошко Радовић, ст. технике; Бранко Булатовић, ст. агрономије; Јован Милићевић, ст. Драмског студ.; Светозар БогосављевиФ, ВПШ; Георги Бан“о, ст. агрономије; Булајић Жарко, ст. права. За Надзорни одбор предлажем: Вјеру Кушец, ст. мед.; Јусуфа Војниковића, ст. ђКВШ; Кову Ђорђевића, ст. фил.; Лзубишу Станкова, ст. права; Дивну Сурчински, ст. технике; Арсу Стефановића, ст. права.

Телеграм упућен другу маршалу ЈОСИПУ БРОЗУТИТУ, претседнику министарског савета и министру Народне одбране ФНРЈ

Са конференције су упутћени телеграми маршалу Титу, Словенском Конгресу у Београду, (студентима ОовЈетског Савеза, ЦентралlНloм већу Народае омладине Југославије, Глатаном одбору Народае омладине Србије, Народасиј студентској омладини универзитета у Загребу, Народаој студентској 10младин'и у Љубљани,, Међ.ународаој кггудентској У|нији у Прагу, СветокоЈ Федерацијн демократске омладине у Паризу и Демократским студентима Египта. Делегати народне студентске омладине Београдског универзнтета, окупљени на својој годишњој

скулштини, шаљу Вама, наш вољени вођо и учитељу, своје пламене поздраве заветујуђи се да ће Народна студентска омладина, радећи заједно са радничком и сељачко!М омладином, уложити све напоре у свом стручном оспособљавању кзко би дали што пре и што боље младе стручне и научне кадрове који су данас толико пот.ребни нашим народима, за остварење нових државвих планова на пољу Јиндустријализације и 'Јачању ЈлгУ ше земље. Народна студентска омладина Београдског универзитета

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 10