Student

ПРОГЛАШЕН ЈЕ УСТАВ Народне Републике Србије

Уставотворна скупштина Народне Репубпике Србије, као претставник суверенитета народа Народне Република Србије и израз једнодушне воље целокупног народа Народне Републике Србије ОДЛУНУЈЕ Да се Устав Народне Републике Србије, усвојен од ове скупштине, прогласи и објави народу и грађанима Народне Републике Србије.

Уставотварlна окупштина Народне Републике Орбије, извршујући суверану вољу иарода, лрогласила је Устав. Први пут у овоуој истаријц, историји испуњеном борбама за уставНOIСТ, српоки народ има Устав, заиста демократски, заиста иародни, заиста слободољубив. Први пут у своЈОЈ истсхрији је орпски варод са<м одлучио о свом ооновном закону, Уставу, о СВIOЈOЈ садзшњости и будућности. Доношење иашег Устава пада у исто врме када и наше остале братске републике доносе своје Уставе. Ови Устави, баш као и наш Устаз, израз су и одраз тежњи и вековних Iстремљен>а Iнаших парода, изражених кроз Н ародно -ос лободи лачку борбу. У нашем Уставу, индивидуалност Србије долази до пуног изражаја, „Народиа Република Србија ®рши државну власт суверено', преносећи на Федеративпу Народну Републику Јупосла'виlЈу само о«а права ко'ја су рредвиђена Уставоlм ФНРЈ. Суверена права Народне Републике, њена безбедност, као и друштвено и Iггол;ити , чко уређење стоје под заштитом и одбраном Федеративие Народне Републике Југославије" (члан 10). То значи да су права народиих република IЈасно уоквирена Савезним и републнканскихМ уставом. С друге стране, као што се нарочито наглашава како у нашем републиканском, тако и у Савезном Уставу. ФНРЈ тарантује и обезбеђује основна правз Народне Републике Србије, њену безбедност, друштвено и политичко уређење. Тиме што Србија јвдан део своје суверености преноси на ФНРЈ, она заједно са осталим народким републикама (које су то исто учиниле), заједнички учествује у одлучивању о 'свим питањи<ма своЈе земље. Кзо рвзултат Народнонослободилачке борбе и суверене воље српског народа, који изнад свега воли и чува брагпство и Јединство народа ФНРЈ, Устав наглашава да Је |Противуставан сваки акт који је на територији Србије „уперен нротив суверености, равноправlности и националне слободе српског народа и Народне Рвнублике Србије, као и осташих нзрода и Народних републнка ФНРЈ (члан 11). 1 Наш Устав Је донесен баш у време

,- када се налазимо нвпосредно пред и доношењем петогодишњег плана еа лектрификзције и индустријализације наше земље. Планска производња, („држава даје правац при- вредном живloту и развитку путем .- општег привредног плана“ члан I, 16), а непосредни и наlјхитнијlи зау даци електрификације и :индустрии јализације наше земље, даће до саг, да неслућени замак развоју произ- водних снага, створиће услове за срећан и културни живот ових нау ших грађана. То је пут да наша - земља најсигурније и најбрже креI. не путем напретка, слободе и истин1, ске демократије раднот народа Раднн полет наших наррда је из- раз тежње да се изиђе из заостало- сти у којоЈ су бацали наше народе - ненарадни режими. Радни полет. г који се осећа свугде и на оваком - месту, у творкици, селу, граду, још <, више ће дати потстрека, још ви* ше појачати радни елан, Јер то га-1 рантује наш Устав, први Устав који 1 'је донео српски народ, Устав који - је одраз народних потреба и стремг љења. - За нас студенте, овај Је Устав оI накав Устав, за ко)ји оу се борили - наши другови пре и за време рата, 1 Устав за којн смо гласали у рату и > у обнови, на ирузи, Устав за којн ■ гласамо свакога дана долазећи на > предавања, полажући испите, радег ћи у нашим организацијама, приг премајућн се за Омладижжу пругу. [ Усгав нама 'студентима и свим о: ннма коди ће Једнога дана бити сту, денти даје и гарантује нзјшире могућности развојз. У там циљу је ; нарочито значајан члан 39 Устава: „држзва обезбеђује да школе и друге иросветне и културне установе буду доступlне овим слојевима народа". Данашња народна држава орпског народз у широкој југословенској заједници, створвној после дугогодишњих тешкнх борби, дал,е као и целом народу, нама отудентимац најшире здогућности нашег раавоја и уздизања. Једновремено, Устав Је врхунац једног историоког периода наше историје _и ООНО.В но!вог раздобља које води како српоки, тако и све нзроде Федератинне Репу. блике Југославије ка емономском и културном благостању.

I>ИМИФМН>МЧIИИIИIИНИ>ИИ>НМНИМ>М>ИМ«ИИММИЖIИМ

НА П У Л>: Злочиначко убиство генералног конзула у Напуљу Вицка Глунчића изазвало је велико узбуђење и огорчење међу свима народима Југославије. Из саопштења југословенског Саветодавног већа за Италију јасно се види да су британске војне власти биле обавештене о припреми овога злочина над политичким претставником Југлславије, а да при томе нису предузели ништа како би спречили његово остварење. Тиме се само потврђује то, да су британске власти желеле да се убиство и оствари, не водећи рачуна ко ће извршити убиство и под каквим условима. Међутим, ово убиство није случајност; оно ниЈе извршено ни из користољубивих, криминалних намера. Ово убиство Је резултат неприЈатељске политике англо-америчких власти према новој ЈугославиЈи; то Је резултат покровитељства и наклоности према тзв. „расељеним лицима“ одбеглим ратним злочинцима, колаборационистима свих врста, припадницима разноврсних квинслишких организација. И док наше власти траже изручење ратних злочинаца коЈи се налазе по разним логорима ~расељених лица“ у англоамеричким окупационим зонама да би им се судило за крвава недела, коЈа су починили над нашим народима, дотле британске и америчке власти те исте ратне злочинце четнике, усташе, љотићевце и друге облаче у британске воl- униформе, постављаЈу их за стражаре, за руководиоце логора, постављају их за „помоћни апарат“ по канцеларијама и другим местима. Англо-америчке власти дозволиле су Дражиним, Недићевим и Љотићевим издаЈничким официрима, крволоцима Југослозенских народа, да формираЈу „краљевску Југословенску војску“, воЈску систематски припреманих терориста, убица, војску у коЈој се води бесомучна пропаганда за нови „трећи светски рат“, војску арсенал клевета и лажи, провокација и хушкања противу нове ЈугославиЈе и њених руководилаца Разне четничке „воЈводе“, генерали и квислиншке пер Јанице по логорима у ИталиЈи имаЈу своЈе ] команде и штабове, где се англоамеричким властима службено о- , браћаЈу као „савезничким“. Све то англо-америчким властима не смета ништа, шта више они их штите, помажу, дозвољаваЈу им < да организуЈу курсеве на коЈима се „расељена лица“ спремаЈу за ' разне диверзантске акциЈе противу безбедности народа Југослави-

ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДИХ ДОГАЂАЈА

Је. На таЈ су начин англо-америчке окупационе власти постале директни саучесници у формирању тих терористичких организација, и да би злочин био Још већи, англо-америчке власти су се повезале са Хитлеровим и Мусолинијевим слугама, са онима коЈи су уништавали амерички и енглески народ поред свог сопственог, и противу коЈих Је у току антифашистичког рата пало милионима жртава. Нота владе ФНРЈ преко амбасаде у Лондону британском Министарству спољних послова у коЈоЈ се, поред осталог, тражи и кажњавање и издавање ратних злочинаца из логора „расељених лица“, Је Још Један покушај наше владе, после овако очевидне њихове делатности, да се изврши један од основних Кримске и Техеранске конференциЈе уништење остатака фашизма и кажњавање ратних злочинаца коЈе су принципе англоамериканци заборавили или се праве да су их заборавили. ГРЧКА: Анкетна комисија Савета безбедности отпочела је са заседањем 30 јануара у Атини, ал(и је мало учинила у постављеним задацима од стране Савета безбедности. Делегације Албаинје и Југославије стигле су врло касно услед намерног одуговлачења грчке владе да им изда визе. Претставник владе Федеративне Народне Републике Југославије поднео је д-екларацију у петак 31 јануара у којој је наглашено следеће: да би Комисија могла извршити задатак неопходно је да се испитивање ситуације изврши темељито и најозбиљније; да се сав рад анкете врши јавно у присуств!у штампе и пред очима светске јавносри, и да је за успешан рад Комиснје неопходно потребно да претставник југословенске владе буде стварни и активни сараднкк Комисије и да учешће у раду буде стално, то јест за све време рада. Међутим, све се јасније ислољава намера грчких монархо-фашистичких К(ругова и њиховик помагача из иностранства да се сакрије истина од Комиоије и светске јавности, да се што пре скрати боравак Комиоије у Грчкој и Атини, како ве би били очевици терора моцархо-фашистичког режима, да се сузи круг тужилаца

противу монархо-фашистичког режима, при чему настоје да 'нађу кривце за грађански рат у Грчкој У мирољубивим суседкма Г рчке. Да би сакрили истину од јавности и тиме спречили Комисију од извршења постављеног јој задатка, монархо-фашистичка клика у Грчкој наилази на подршку међународне реакције. Забрањено је присуство штампе седницама и при томе се настоји да Комисија ради по методама тајне дипломатије. Реакционарни чланови енглеске и америчке делеције отворено говоре: „Грешка учињема на Париској конференциј-и, када је дозвољен приступ штампи свима седницама, овде ие сме дозволити“. Упркос ваи<ности рада Анкетне комисије примећен је мали број претставника крупнв америчке енглеоке и француске штампе, чиме се испољава тенденција да се бд гов о рн ост монарх о - ф ашист/ичке тираније за немире у Грчкој затаји и прикрије од јавности. Прогресивни народи света прате са великим интересовањем рад ове Комисије и тешко је да ће се ишта сакрити од очију народа. Злочини, убиства и паљевине се не могу никада затајити па ма колико уживали подршку међународне реакције народн-и устанак, борба слободољубнвог народа Грчке најбоље показује „исправност“ политике монархо-фашистичких бандита многобројних марионетских влада Цалдариса и њему сличних „политичара“. КАЛКУТА: Према одлуци Свеиндиског студентског конгреса, студенти Калкуте су 21 јануара 1947 године прославили „виетнамски дан“ у знак солидарности са храбром борбом виетнамског народа противу поробљивачке политике империјалистичких кругова Француске. Приликом прославе полиција је напала поворку студената. Полиција је у сукобу употребила три пута бомбе са сузавцем, као и ватрено оружје, којом је приликом рањено 12 студената, а ухапшено их је 60. У манифестацији „виетнамског дана“ у Калкути, узели су учешћа и ученици средњих школа од коЈих је већина било између 12 и 14 година старосги. Како извештава агенција Франс-прес, на овим манифестазијама рањено је од стране полиције 22 ученика.

О КОРУШКОЈ

Закључење мировног уговара сг Аустријом је од великог значаја зг наше народе, Јер, поред решењг многих питања (репарације итд.) треба правилно да реши и питањ* Корушке. Питање Словеначке Корушке, оправдани захтев њени> становника за уједињење са сународницима у Јутославији, бно је на дневном реду Још на Мировној конференциЈи 1919 године. Али, онда то питање није решено принципијелно, није се водило рачуна о вољи народа, већ се из опортунистичких разлога попустило аустриским германизаторским тенденцијама против оправданих захтева наших народа. Плебисцит и услов« под којима је одржан, су једна од многих немачких лажи, које су ондашњи међународни фактори санкционисали. Том приликом су гласали многи људи који нису имали никаквих докумената или уопште нису били становници Корушке, већ су специјално због гласања били доведени из друтих области. Гласали су многи мртви, док многи Словенци нису могли гласати, јер су под њиховим именом већ пре тога гласалги Немци. Вршене су нреваре и најобичнији криминалнн фалсификати, почев од цедуља за гласање, па до кутија које су биле тако израђене да су се могле отварати без повреде печата. Кад се погледа развојна линија аустриске политике, види се да је она увек била пангерманска, експанзионистичка и агресивна. Сама Аустрија је историски настала као последица немачких освајача и надирања према истоку и, то пре свега, на освојеним јутословенским територијама. И после 1866 године, када се нашла изван склопа немачке држаlве, због своје борбе и ривалитета са Пруском око хегемоније над Немачком. она Је стално била саставни део пангерманског империјалистичког блока. Њене нападачке, германизаторске тендеиције одразиле су 1914 године, када је изазвала Први свет-

1 'Ски рат. Ни после уништења мо-1 нархије, као република, није отстуI пила од те своје линије, није на, пустила своје агресорске традиције. Напротив, била је спремна да уђе V сваки блок који је имао за циљ угрожавање народа Југоисто-

чне Европе, посебно Југославије. Присаједињешем Немачкој, Аучггрија је још у већој мери развила своје империјалгЈСТичке тежње према Јутославији. У о®OlМ рату Аустрија је одиграла бедиу улогу, која је била наставак њене целокупне дотадање политике. Она је била нааоданији, најзктивнији и уједно најсрамнији спроводник фашистичке политике немачке агресије. Њена злочиначка активност је нарочито била велика у нашој земљи. У бомбардовању Београда, у крагујевачком покољу, у разарању и убијању за време офанзива против народноослободилачке војске, у исељењу 80.000 Словенаца, у масовном германизирању осталог становништва, у економској пљачки и многобројним другим злочинима, свуда су учествовали и руководили првенствено Аустријанци. У данашњој Аустрији нацизам се уопште не прогони, о чему сведо-

чи попустљивост садашњег аlустриског режима|, који свим силама спречава демократизацијV Аусгријс. Терористичке акције нико не омета, (масовно терорисање словеначког народа од стране профашиста иооматра се са снмпатијама, владајући кругови акгивно помажу нацистичку пропаганду. У Аустрији су нашли уточишта многи ратии

злочинци из Југоисточне Европе. Кроз целу историју Аустрије, кроз њен целокупни живот, провејава мржња према Словенима, свуда долази до изражаја злочиначка, 'гермаиизаторска политика империјалистичких кругова. Чнтав политички ашарат и све власти, јавне установе и спецнјалне германизаторске организације, које су имале на расположењу огромна финансиока средства!, плански су сузбијале словеначкн јсзик и уништавали словеначку националНу свест. Школски систем ишао је за тим, да деци немачким језиком улије и немачки дух. Школе оу биле потпуно немачке, али да се не би л.еца до школе васпитавала у националном дујсу, власти су приморавале годитеље да дају децу још пре шест година у немачка обданишта. пе се учи само немачки језик. После напада Немаца на нашу земљу, фашистичка политика германизациЈе покз. зала се V свом најодвратнијем об-

лику/ Укинуте су последње новине које су биле на словеначком језику, ови словеначки свештеницц, једини интелектуалци које су Словенци још ималн, премештени су у немачке крајеве. Многи јавни радници су поубијани, стотине словеначких породица је интернирано, а на њихова имања су иасељени немачки колонисти. Употреба слове-

начког језика била је забрањена не само у јавном него и у приват•ном животу. Иако вођена свим средствима дугогодкшња германизаторска политика није успела, национлана овест Словенаца иије ослабила. Словенци су се утпорно борнли тгротив германског притиска, стварали су овоје но.титичке, просветне и економоке организације, нмали св*оју шталту, издаваш ово[е листове и «ису поггуштали у свошј борби, која |је у овк>м рату дошла до тготнунот »иеражаја, 1 птретворивши се у оружани устанак. Словеначка Корушка била је једина област у оквиру тзв. 111 Рајха, која се дигла на уставак. Словеначки партизани су уз нотпору читавог с.товеначког народа, водили неравну херофску борбу и одожали се неггрекидно до крајње побједе. У својнм акција<ма оии Iсу избацили из строја преко 10.000 непријатељскнх војиика, уииштили 40 Iмостова, 53 локомотиве, 219 жељезничких вагона, десетнне километара жељезничке пруге и

друго. Народ Славеначке Корушке, ово}ам ос лобо дил ачком борбом раIВIН)Ој борби 'осталlИlх иаших народа, ноказао је да је нераздlвој|ни део народа Југославије. Ова борба Корушких Словенаца за слободу, била је уједно >и борба за опште прннцнпе демократске слободе. У толијко је чудније стање које данас влада у Корушкој. Масовнн

терор, тсретња да ће бити исељени из земље овојих итредака коју су крвљу бранили, отпушта-ње Словеиаота из службе, редоине су лојаве, док се на другој страни окорели нацистички ратни злочинцји шета-ју слободно и заузимају руководећа места у државном и нривредиом апарату. Ми сугагграмо да данас нвма « не може бити разлога који би спречили давање правде Словен-ачкој Коруигкој, ттравде за -коју је ве«а крв иаших иарода. Када захтевамо да нам се врати -Кор.зтпка, не тражимо .ништа туђе, него само своје. ТериториlЈа коју тражимо етнички 'је словвначка, на њо.ј живи 120—130.000 Словвнаца и око 60.000 Аустријанаца. Наш аахтев је оправдан и са географског и ©кономског гледишта. Словеначка Корушка је са суседним словеначким земљама ве,зана јаким и даиним екоиомским везама, које су прекинуте вештачким повлачењем границе цосле Првог светског рата.

СТРАНА 2

нироднн стадЕнт