Student
НАРОДНИ СТУДЕНТ ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
ДРУГИ КОНГРЕС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБНЈЕ
ГОД. XI. БРОЈ 14 Изпази јвданпут надељно БЕОГРАД, субота, 15 фебруара 1947 ЦЕНА 2 ДИН.
Пленум Главног одбор а Народне омпадннв Србијв, донео је одпуку о сазиаању другог конгреса Народне омладине Србије за 13 април 1947 године
Ради опровођења у жпвот закључака VI Пленума Централног Већа Народне омладине Јутославије, ваиреднн Пленум Главног одбора Нароцне омладине Србнје донео је ннз ваисних одлука. чијем су извршењу одмах приогупиле све омладинске организације. Међу тим одлукама једно од најважнијих заузнма сазиваље II Конгреса Народне омладине Србцје. Две године узпешног рада на стварању и развнјању наших омладинских организација, видни резултати које је омладина Србије постигла у раду на обнови и изградњи земље, деле нас од Првог Конгреса. Учешђе омладине Србије у изградњи Омладинске пруге Брчко —Бановићн, Посавокн канали, Рамски рит и ннз другпх већих и мањих акцпја, су наш допринос, део онога са чнм излазимо на свој И Коптрез. Нашн радни успјеси, успјех радничке омладине у фабрпци, сеоске омладине у селу, средњошколаца и нас студената у учењу, су у тесној завизности, тј. они показују колико су лашв организације јаке, колико ђемо донринети у новом. великом задатку, основу петогодцшњег плаиа пајглавннјег задатка у његовом извршењу ) зградњи Омладинске друге Шамац —Сарајево. Карактер и садржипа II Конгреса јасно су одређени новогодишњим говором друга Тита, и закњучпима VI Пленума Централног Већа Народне омладине Југосл.авије,; * • ->, • С једне стране, на Конгресу : ће бити донете конкретне одлуке о залацима омладинскнх организација Србије у општем радном напору нашег народа, о друге -стране ће се, прегледом досадашљег рада успјеха и недостатака у раду извући пова искуства, побољшати рад тако, да се великп задатак иидустријализације и електрификације наше домовине уо пешно и на време обави, да омладн-
на Србпје масовнпм упешћем да овој доггрипос у том раду. Низ копференцпја омладине СрОије, у Ваљеву, Чачку, Титовом Ужнцу, Крагујевцу, итд., прихватају позиве округа и срезона на такмЈгчење лред II Копгрес, То ове значи да је омладшта Орбије иврсто решепа да је Конгрес и задацп које он буде поставио не дочека неспремчгу. То све значи да ће омладина Србије до контреса решити велики број задатака, потпуно се прштремити за нове, велике задатке пзвршења петогодишњег плана. До II Конгреса ће већ група прве смепе омладинаца из Србпје изврпги, ти прве јурише на Омладннској прузи Шамад —Сарајево. До Копгреза ће се одржати фестивалн. До Конгреса ће -зе одржатиниз фискултурних такмичења, међу којима н нролећни крос. До Конгреса ови и остали задацл треба да буду и биће извршени. Наши студентски задацл су јасни: редовно похађање предавања, учење, семинари, што веђи број положених иопита, припреме и формираI п.© брпгада за рад на Омладннској прузи, одашиљање 110 студената за , иредаваче и руководиоце курсева у I оменн, рад у нашим организација; ма учвршћење група и актива. I То су задаци чијем смо решењу већ аристуиили, то су задаци које . морамо што брже и боље извршнти, . то су задади кроз чије извршење се . такмичимо. Решење тих задатака је . наша најбоља припрема за излазк . на II Конгрес. : Пленум Универзитетзког одбова 1 НСО-а, који ће се одржати 16 о. м., * најјаснДје ће и најпотпуније одредиI ти наше задатке и допринети њихо■ вом најбржем н пајпунијем изврша■ вању.
ОВЕ НЕДЕЉЕ ВРШИ СЕ ПРЕТПЛАТА СТУДЕНАТА НА „БОРБУ"
У другој полшини фебруара на©ршава се 25 година од иојаве пр®ог броја »Борбе«. Као орган на.јнапредније и најборбени.јо политичке пар,тије Комунжшгчке паргије и радничке класе, »Борба« је била прихваћена од свих напрвдних слојева нашнх народа. За четврт века »Борба је прошла кроз неколнко фаза, различитих по условима и развоју борбе радничке класе н народних маса уопште, али је увек доследно остајала на лииији борбе за слободу и права радног народа, за боље друштвено и државно уређење, за културан живот човека, за орећу радннх људи. Данас, у нашој вародаој републнци, заједници слободних и разноправних народа, у условнма остварења срећнијет живота не само за радшгчку клазу него и за све здраве народне снаге, »Борба јв путоказ и мобилизатор на делу пуног изграђивања новог живота у свим његовим видовима. Нема места у нашој земљи у које не допнре »Борба« Она све вишв постаје саставип део свакодневних потреба и задатака оваког нашег шгоменог и ралног човека. »Борба« није само информатор и регистратор појава и дргађаја код иас и на странн; опа је и нештр више: израз и активнп учесник у животу и раду наших гароднпх маса. .Сваки њен број уствари је једна страница из жпво књиге коју, у стваралачком полету, из дана у дан. све брже и све потпуније, иописује наша народаа заједннда. У том пропесу, »Борба« позк»а на нове акпије, указује на недостатке и исправља их, учи, осветљава перспектпве. Ненаметиљиво и сигурно »Ворба« нас упућује у правилно разумевање свих наших друштвено-политичких, ©кономеких и културних поја!за. као и међународне
проблематике. Пратити „Борбу“ значи живети у корак с временом, осећати се јаче нвразрвојним делом народне ааједнице, пак и јаснизе оатледати своје место у тој заједнипи. Од 17 до 28 фебруара у целој нашој земљи врпшће се масовно претплаћпвање на »Борбу«, Тиме ће се најстварније обележити њена голишњица. Да Бо[>ба« доспе у руке сваког радног човека наше земље то ће бити и највећи уопех »Борбе« и највидније признање њој. Народна схудентока омладина показаће у овој културној манифестаЦији да стојн међу првима. Нека ни један члан Кародне студентскв омладине не остане непретплаћен на наш омнљени лист »Борбу«. М. Оимоновић * * * Месечна претплата на »Борбу« из. носи 45 динара. Ко нађе 10 претплатника примаће лнст бесплатно месец дана. Лист ће се слати на факултет или стан.
НАШИ НОВИ ФАКУЛТЕТИ
ЕКВШ постала Економски факултет Ових дзна потписана је од стране Владе Нароцне Републкке Србнја Уредба о преласку Економско-комерцијапне високе шкопе под Београдски универзитет о оснивању Економског факуптета. Поставља се питање да пи је то само једна административна мјера обично мјењање нздлежиости нпи, да тако кажемо, промјена фирме Екокомско-комерцијапне високе шкопе у Београду. Свакако да није и кад би тако бипо скоро да »е би вриједиго о томо писати. Економско-комерцијапнз висока школа, прелзском на факуптет, претрпјела је и битне промјене у самој својој суштини. Који јв основии разлог ради којега су наше народне впасти приступилз овој роорганизацији?
У доба вепиких заокрета у вкономици наше нове државе, у доба преласка на ппанску приореду у доба рађања социјализма у нггшој земљи показало се као очигледна чињеница да стручне кадрове, какви су потребни нашој привреди, нашем новом државном зпарату, није у стању да да Економско-комерцијапна висока школа са својим старим иаставним програмом и старом организациЈом. Другим ријечима, наставни прогрзм и организација Економско-комерцијалне високе школе нашпи су се у супротности с потребама за новим економским стручњацимз. Економско-комерцијзлна висока школа, наиме, давала је привреди текозваке „стручњаке-сваштаре 44 . Јасно је онда, да се караитер школе морао припагодити потребама за новим кздровима, што је и учињено доношењсм нове Уредбе која у ствари претстзвља, да тако кажемо, један револуционаран корак у оспособљавању стручних кадрова, Ми студенти, с своје стране, можемо ово само да поздравимо. Нови Економсни фзиуптет по свсјој суштини, по карактеру свога наставног програма, јесте један од факултета Београдског униоерзитвта, који је најнепосредније повезан с проучавањем револуционарне теорије марксизма-пењинизма, с проучавзњем оно теорије иоја је омогућипа да се од заосталв царсне Русијв створи на}напреднија земља у свијету Совјетски Савез и захваљујући којој је створена и наша нова држзва Федеративна Народна Репубпика Југославија. Већ из самог укидања нззива Економсио-комерцијална висока школа и његове промјене у Економски факуптет, може се изоући закључак да ће оп сада настава бити претежно усмјерена на изучавање економских наука, што, међутим, не значи да ће рецимо књиговодство, примјеПОДЕЛА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА НА ПРИРОДЊАЧКО-МАТЕМАТИЧКИ И ФИЛO3OФСКИ Одлуком Претседништва владе ФНРЈ на Филозофском факултету су извршене извесне тгркзмене. Према природи група факултет је подељон на нриродљанко-математнчки и филозоф-жи. Природњачко-математички факултет обухвата следеће групе: математичку, астрономску, физчгчтсо-хемиску, хемиску, минералошко-петрографску, геолоигко-лалеонтолошку, групу за метеорологију и климатологију и биолошку групу. Десет хуманистичких група: филозофска, педагошка, историска, гвупа историје уметиости, славистика, орпски језик и књижевиост, романска, германска, етиолошка и класичиа филологија сачињаваЈу филозоф-
њена математика и остали, да тако иажемо, предмвти вишв твхничке природв неотати из настаеног програма нашег факултета, апи је чињеница да ће економскв науке бити од еада у првом плану, јер је сасвим разумљиво и потпуно правилно да иико од студената иећв уписивати семестре на Економском факуптвту да би се оспособио за књиговођу у једном предузећу, тнм више што за такво оспособљасање постоји средња школа трговачка академија. Но, да пи је наша школа доношењем Уредбе заиста постала, тако рећи, преконоћ Економски факуптет да пи је другим ријечима доношењвм Уредбе то питањв потпуно исцрпљено и рјешено? Није и не може бити, јор је јасно да св само административиим мјерамз не чине овакви заокрети. Па и сам наставни програм, може се рећи, нијв дефимитиван, него је привремен и у њему ђе се вјероватно по потреби вршити коректуре, свакако не у смиелу промјена у суштини, апм ђе извјесне исправке бити неопходне. у Да би Економсчи ф»куптет пос~ао заиета економски фанултет, биће потребни крајњи напори и крајње залагање кано универзитетских впасти и другова професора, тако и самих студената. Отуда, дакле, нова Урвдба стапља и нове задатне прод шкопске влаф сти, другове прсфесоро и студентв Економсног факуптета. Подјола факуптвта на четири отсјека и наставним програмом предвиђене опецијапизације, а самим тим и повеђање броја предмета, заоштрипе су још више пробпем наставног кадра и просторија нашег факултета. С тим проблемима борила св и Економско-комерцијална висока шкопа. Преласком под Униворзитет, на> стзју свакако и шире могуђности да се ова два горуђа питања ријеше, ако не у потпуности, а оно бзр у толикој мјери да би се омогућила копино топико редовиа настава. Од другова професора наше народне власти, наши иароди и ми студенти очекујемо да ђе се још више заложити да њихова предавања буду на завидној висини, да њихови табаци и уџбеници претстављају максимум онога што се под данашњим усповима може да да. Студонти су свјесни свих објективних тешкоћа с којима се наши другови професори борв око издавања уџбеникз, али смо исто тако чврсто увјерени да ђе другови професори спиједити мнпионе свакодневних примјера синова радничке класе Југоспавије, који се данас пожртвовано запажу и дају максимум св-ојих снага у обиови наше земље и остварењу петогодишњег ппана. Шта се, међутим, оченује од студената Економског факултета? Очекује се да ђе са своје стране студенти учинити ове да овладају материјом која је предвиђена наставним програмом. То значи да ће студенти Еиономског факуптета редовно посјсђивати предавања, одржавати потпуни ред и дисциппину на предавањима, оснивати новв кружокв и у њима изучавати поједннв предметв, редовно попагати испитв и у што тјешњој сападњи с друговима професорнма и шкопским впастима, у међусобном разумјевању, остварити оно за чнм се тежипо донооиењем нове Уредбе створнтн истински Економски факултвт, да бисмо таио зајвдничким радом оправдапи повјерење наших народних власти и наших народа. Нека оснивање Економског факултета да студентима економије још више полета у савлађивању наука. Љубомир Бакиђ, студент економије,
Имају ла наше конференцпје радпп каракШер
Током последњв нодељо одржан Зе велнки броо конференцнја по нашим факултетнма. И готово све су показале да нмају нсти изглед као и оне које смо одржавали током 1946 пдп-пе, да смо досада мало користили стечена искузтва. Коиференције су дуге, гломазне, материјал обнман, држе се по два или више сата, редовно почињу са закашњељем. Ротко да је на нежој било мање од четири тачке дневног реда. Шта више на славистичкој групи Филооофског факултета и шест! Последње конференције група иа Правном факултету траЈу готово четиои часа. На њима 'зе не распраиља о конкретним случајевима, не нступа се самокритички. Ирема нешотпуним нодацима на иопитима у јануару нного смо подбацили. Но на многим конфереицијама то иије у довољној мерн подвучено, нису тражени узроци нашем неусиеху. Откуда то да св IV годнна медицинара обавеже на 120, а положи само 60 иопита; да ће се бавити физкултуром 79%, а такмичи се стварно s—б другова; да студентн слабо посећују котаференције на неким факултетима (на математичкој групи Филозофског факултета 21; на енглеској 15, на франдуској 60). То долази отуда, што конферевције нису добро припремљене, што не постоји план рада, што актнви нвмају план рада за цео месец, што радв на парче, не глвдају унапред, чекају да се материјал нагомила. То долази отуда што реферат о нрузи држи другарица која пијв била на нрузи (исторнчжа група Филозофског факултета); што се на конференнији одједном гопори о учвњу и о такмичењу, о Омладинској нрузи и о сво* чапом примању чланова у НСО. На тај начшг ми се само овлатп, површно, без довољно тако потребне ► анализе дотичемо разlних питања нв размотривши ниједно честито, темељито. Такве конфереиције не дозвољавају да подробно расмотримо, у овом тренутку, наш нацважнији задатак учење, За претрпани дпевшг ред, аа неотравилни ток многнх конференциза криви су секретаријати актива и група. Често,, ма да је зато било мотућности, виоу били довољно еластични, низу се држали упутства секретарнјата У ниверзитетског одбора НОО-а, који им је у том потледу на гремв пружао помоћ. Тако су I, II н IV група Правног факултета, и поред напомепа члана секретаријата Унчверзитетског одбора, одржали копференшгје, које су, с обзиром на дневни ред, трајале око четири сата. Активи Техничкот факултета иду још даљв. Они сутра, поред тота што им је рекао секретаријат, поред тога пгто је одржап састаиак секретаријата Унцверзитетзког одбора НОО-а еа нретседницина група и актива, где је скренута пажња на изглед, ток паших конференциЈа држе кошференцијз са другим дневним редом. И зато дапас, када обавезе треба да буду израз нашег рада у току овог семестра, када такмиче!г.е пскчиње да ож»вл.ава на нашим факултетима морамо да изменимо карактер папгах конференција, да схватимо какву велику улогу оне могу да одиграју, какву већ оне играју кад имзду радни карактер, у решавању основних проблема рада наше ортанггзације. Но то је немогуће постићи ако наше основпе јединицб,* групе и активи, не буду створили нлан, мезечни план, ако тај план не буде потпуно раорађеп од странв рукоизодства група и актива. То ће учинити да се конференције не спремају на брзшгу, Д а буду на време објављене, иеће се сазивати по неважним питањима, одржаваће се у вт>еме које је студелтима најпогодније, избећи ћс се нагомилавање послова. Друти Конгроз омла.тние Орбије тражи да до његовог одржавања кроз такмичоње решимо читав ииз питаља. А остварељем тот детаљно разрађеног месечног плана ми уствари прилазимо такмичењу, ми га остварујемо. И такав план мора да иокључи конфефенције које трају по четири сата, конференције које на дневном реду имају по шесг тачк*.
НАГРАДЕ КОМИТЕТА ЗА КУЛТУРУ И уМЕТНОСТ ВЛАДЕ ФНРЈ
Додељиваље награда Комитета за културу и уметнозт владе ФНРЈ за најбоља кљлжсвна и уметничка дела и уметннчка рехгродуковаља од почетка народно-ослободилачке борбе до краја 1946 године, које је извршено пре неколико дана, претставља досада невиђен догађај у културном животу наших народа. Награђено је 50 напгнх прозннх пиеаца, песника, вајара, композитора, редитеља и глумаца. Ово впсоко признање наше народне државо н умстннчком позиву радосно је узбудило не само награђене п не само уже кљижевно->метнЈгчке крутове већ и широке народпе масе, оне које данас оуверено траже, оцењују и награђују ове вредности, па и књижевно-уметннчке, и чије културне потребе све више расту с економским и полигичким развојем.
ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ