Student

ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА „БОРБЕ“ 19-II-1922 — 19-II-1947

Већ 1920 године београдски властсдршци отпочели су са низом напада против радничког покрета, против Партије, против радничких економских и политичких организација. Истовремено су били забрањени и распуштени сви синдикати радника у саставу Централног радничког већа Југославије. Полиција не само што је распусткла синдикате и забранила штамг.у КП него је опљачкала и затворила и све шатмпарше. Након »Обзнане« учињено је неколико покушаја који су углавном пропали. Ти покушаји често су били плаћани жиг вотом неких другова. Кад су били организовани независни синдикати Југославије »Организовани радник« : псстао је њихов орган. а нешто касније и »Радник«. Са законом о заштити државе у- слови за издавање радничке легалне штампе псстају још тежи. Ипак и у тим условима излази »Слободна реч« друга Моше Пијаде, коњ је био њен одговорни уредник. Међутим ни та »Слободна реч« није могла дуго да излази. У таквим условима 19 фебруара излази у Загребу »Борба« као легални орган Иомунистичке партије Југославије. Наравно она не носи назив органа КП. »Борба« излази са задатком да мобилише оадничке масе и да их окупи за борбу против економског израбљивања. Истовремено »Борг ба« је отварала перспективе радном нзролу Указујући му пут не слрло ка побољшању његово. живота, него и пут којим је тпебало ралничка класа да поће како би дошла до свог коначног ослобоћења до социјалистичког др^штва. Наравно да је »Борба« баш због такве своје улоге била прогањана и да су режими полициске версајске Југославије употребили све начине да угуше и овај раднички лист. Један доказ колико су радниц.. волели »Борбу« је случај (за време страшног покоља над Трбовљанским рударима), када је једна група разбила полициску руљу и одбранила своју редакцију. Колико год био реакционаран Закон о штампи, ипак с х/ орг«.ни тадање власти нашли начина да и тај закон прекораче и прекорачивали су га да би потлуно угушили радничку штампу. Тако је »Борба« у току свог излажења била безброј лута плењена, пет пута забрањивана. Њени уредници. сарадници па чак и разносачи били су стално прогањани. хапшени и ссућивани. »Борба« за своје излажење може да захвали јеДИНО и искључиво добровољним ппчлозима радника и сељака. Први и други број »Борбе« изашао ј*з Финансиран од радника и сељака Горског Котара ко!и су сакупили поилог и послали га »Еорби«. Оп тог првог бро!а. то !ест од 1922 па све по 1929 »Борба« се издржавала искључиво добровољним ппмлозима ралника и сељака. КасниЈе сч давали ~еће прилоге да би »Борба« и?ппзила три пута недељно. 1928 године папкици предпагали да постане лнерни лист, мећитим "ошла 'е ликтптура и »Борба« је била угушена, а да се та жеља радни-

ка није остварила. »Борба« је сем ових задатака које смо споменули, раскрин. кавала и објашњавала народу спортунистичку и споразумашку политику Хрватске сељачке странкс. која се 1924 године одрекла свог републиканског програма водећи политику супротну интересима хрватског народа, да би доцниЈе, после смрти Стјепана Радића под воћствсм Мачека отишла у потпуну издају интере:а радних маса целог хрватског народа. Насупрот ненормалној спољној политици београдских властодржаца »Борба« је од почетка истицала же. љу народа Југославије за пријатељством и савезом са СССРсм. Та жеља наших народа била је најјасније изражена у анкети коју је »Борба« спровела одмах у почетку свог излажења међу својим читаоцима о чему от. желе да им »Борба« пише и какве су њихове примедбе. Скоро сви радни људи тражил,. су да »Борба« пише о Совјетском Савезу, о првој земљи социјализма. »Сорба« је први лист у Југославији који је већ 1923 и 1924 руковоћен једним од наших најбољих људи и најбољих члакова наше партије, Августа Цесареца ко!и је писао стално о Ссвјетском писао живо и топло, јер је Август Цесарец осетио Совјетски Савсз, а о својим утисцима писао на један пламен и топао начин. »Борба« је имала неколико сталних рубрика. Јодна од тих пубрика била је »Жртве реакције« у којо! је »Борба« доносила злочине који су вршени над нашим народом од стране реакционарних режима, бележила како су људи хапшени, уби!ани, прогањани и организгвала помоћ жртвама реакпије. породицама оних ко(и су б’*ли V затворима. Она !е истовремено м г билисала масе на борбу против тог терора. Тада су на свакој страници »Иорбе« били откривани нај. зверскији злочиии у Југослави!и. Осим споменутих покоља У Трбовљу када је »Борба« изашла на словеначком језику »Борба« је доносила приказе о поксљу српских радника у Смедереву, приказе о убијању људи у затвору, о крвопролићима у Хрватскс! и Далмацији и износила један од најзначајнијих процеса у том периоду. процес друга Тита у 1928. је о тбмс исцрпан извештај, истичући непсколебљиви морал, високу свест и бескрајну оданост која С1 јасно изражавала из читавог држања друга Тита пред ненародним судом тадање старе Југсславије. Тито на питањс да ли се осећа кривим одговара овако: »Ја се не ћутим кривим и ако признајем оно за што ме тужи државни одв»етник. Јер ке сматрам овај суд ксмпетентним већ само суд ПзртиЈе. Ја Закон о заштити државе нис:м читао али сам био свестан да својим чи. ном грешим против тсга закона. Ја држим. да су природни закони виши оп оних које ствсри једна класа да притисне народ. Ја сам 'а своје идеале спреман жртвовати и свој живот.« Истсрија »Борбе« је великим својим делом заправо истооија Комунистичке г.аптије Југославије, а историја Комуни-

стичке партије је савремена историја нашег народа. Уредници »Борбе« организатори Савеза комунистичке омладине Југославије. Оснивачи комунистичке омладине Златко Шнајдер и Јанко Мишић су оснивачи »Омладинске борбе« која је излазила од 1922—1924 године. Један од њих, био је студент. Јанко Мишић био је сељачки син, рано је осетио терор. први пут је хапшен одмах после »oбзн~не. Доцније је стално прогањан, истериван и хапшен. Био је члан Савеза комунистичке омладине од 1920 то јест од његовог оснивања. Ушао је у руководство СКОЈ-а Хрватске 1922, а већ следеће године постао је члан ЦК. Осим тога што је уређивао омладинску рубрику у »Борби«, радио је у омладинским листовима »Искри« и »Омладинској борби«. Када !е дошла пкктатура у јулу 1929. Јанко Мишић и секретар ЦК Мишко Орашки, били су спкољени у једној кући близу Загреба од стстину полицајаца и после луге борбе са њима погинули. Златко Шнајдер, студент, секретар СКОЈ-а, био је један од најнепоколебљивијих комунистичких омладинаца. Почео !е да ради врло млад у радничком покрету, а касније и у студентском. Већ 1921 осуђен је као малолетник на 5 година робије условно,l922 године постаје јелан од уредника »Борбе«. 1926 године осуђен је поново на 5 година робије, што значи да је мора? да одлежи 1- година. Тај омладинац је прошао скоро све затворе. Најпре је био на Циганлији у Бгсграду, па у Митровици 1930, и у Зеници, где се тешко оазбслео услед животних услсва. Та болест је у?ела катастрсфалне размере. Када је управа казнионе видела да му иема спаса, послала га је на Загребачку клинику, али га већ пссле 8 лана поново баиа у затвор у Лепоглаодакле су га морзли ппслати на кућно лечење, |ео је рећ био твшко болестан. 14 октобпа 1931 умро је у 28 години жи«>ота, Сем те омладинске рубрике »Борба« је велику пажњу посвећивала рубрици »Шта пишу радници и сељаци«. Народни херој Јосип Краш је био технички руковсдилац»Борбе« од 1926—1928 године. Под његгвим руководством је тираж »Борбе« много порастао. Ова рубрика се нарочито развила доцније 1928 и 1929 године, када је главни уредник »Бор. бе« био један од наших најбољ доугова, храбри борац Огњан Прица. Јосип Краш био је од режима осуђен на пет година робије. Он |е издржао робију и доцни!е 1941 заклан је од стране усташа на удици у Карловцу, као |едан од организатора устанка на Ксрдуну. Пред диктатуру »Борба« је упозоравала радне масе на опасност од војФашистичке пиктатуре. 1928 гсдине 9 јануара изашао је број »Борбе« са уводним поднасловом »Диктатура«. Полиција је забранила скоро читав тај чланак, осим цитата из Закона о јавно! безбедности. Наравно, па сала режим диктатуре ни!е дозвољавао да се иштз више пиш~. »Борбу« су потпуно забранили. Њене уреднике и са-

раднике бацили су на робију. Тиме је завршен први период излажења »Борбе«. Од 1929 »Борба« наставља илегалну партиску штампу. Један од оснивача илегалне партиске штгмпе био је опет друг Моша Пијаде. Већ 1924 ггдине штампа први број »Комуниста«. Прсваљен од провокатора Миткћа ссуђен је на 20 година робије. Наставља се излажење »Комунисте«. Од 1929 године до рата излази низ партиског материјала. На прво! сслобсђеној територији Србије, у Ужицу, као први политички лист народног ослпбсђења излази опет »Борба« 19 октобра 1941. »Борба« је из Ужице. ишла у Санџак и Србију, а поједини примерци излазили су у Словенији и Хрватској где су их наши другсзи прештампавали. Ужичко издање »Борбе« било |е под непосредним руководством друга Тита и Едварда Кгрдеља, а зриничко и београдско под непосредним руксводством друга Милована Ђиласа. Задатке »Борбе« означио је друг Тито јасно у првом броју ужичког издања »Борбе« у свом уводнику »Зато излази »Борба«. »Борба« је углавном у рату те своје задатке и извршила. Када је ослобоћен Београд »Борба« је почела да излази као велики дневни лист у самом Београду. У овом послератном периоду пред »Борбу« су се поставили далеко тежи и сложенији задаци. Следећи упутствима ЦК партије и друга Тита, »Борба« је и даље развијала братство и јединство наших народа, с.ајала увек на принципу очувања тековина народноослободилачке борбе и уопште водила кампању за све оне раволу. ционарне промене које су се у нашем послератном животу одигрзвале, као аграрна реформа, кампања за сетву и жетву. за национализацију наше ин-

дустри|е и стално истицала недостатке, стално помагала изградњу народне власти. Данас »Борба« има и својих недостатака. Један од тих недсстатака свакако је и недовсљно изграђен кадар новинара који би бњ.л наоружани научном теоријом марксизмалењинизма. Наравно да се такав кадар не може преКо ноћи створити. Али пред нашим друговима, а нарочито пред вама студентима. од којих ће неки можда изабрати публи. цистику. сто|и истовремено и задатак да помогнете свом листу, да сарађујете у њему, да срганизујете сарадњу за свој лист, да на та| начин »Борба« постане кроз вашу сарадњу као и кроз сарадњу радника и сељака заиста огледало живота у нашој земљи. Ја не знам да ли су и читаоци одговорили својим задацима у односу на »Борбу«. Њу врло често наши људи не читају онако како треба читати »Борбу«. »Борба« није информативни лист. Она говори људима како треба да живе сваки дан, она им каже шта треба да раде сваки дан, јер ако, рецимо. »Борба« открива неке недостатке, то не значи да то открива ради Петра или Павла, него зато да би сваки поштен човек у нашој земљи, а у првом реду сваки комуниста, за кога је то и ди. ректива, размислио дубље да ли тај недостатак постоји и око њега, да га отклони и да помогне нашим на п одним властима у отклањању тих недостатака. Пред нама данас сто1и огроман задатак електрификације и индустријализације наше земље. У вези с тим пред »Борбом« стоји задатак да помогне на том великом делу и стваралачком животу. Тај задатак »Борбе«. који је истовремено задатак свих нас, треба помоћи, јер »Борба« као масовни лист може у огромној мери да помогне гешавању свих оних прсблема које данас решавају наши народи. (Из предаваља другарице Р. Њвгуш, члана редакдије ~Бор6е“).

БРОЈ 15

нпроднн стапЕнт

СТРАНА 3