Student

Народни студент

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА БЕОГРАД, 23 априла 1947 I ГОДИНА XI Број 24 ЦЕНА 3 ДИН.

ВЕЛИКА ЈЕ ЧАСТ БИТИ У РАДНОЈ БРИГАДИ, ГРАДИТИ ОМЛАДИНСКУ ПРУГУ, ГРАДИТИ ТВОРНИЦЕ

Рано ујутру почеле су стизати на Бањицу из разних крајева Београда радне бригаде које ће учествовати на изградљи нове Омладинзке пруге, велике творнице машина-алатљика у близинл Београда и других радова у Београду. Већ око 10 часова 53 бригаде биле су постројене иопред трибине. Маса од 13.500 постројених младих трудбеника убедљиво .је говорила о снази новог младог покољзња, покољења које .је прошле године израдило пругу Брчко —Бановићи и ове године је већ почело са изградњом нове Омладинске пруге и велике творнипе машина-алатљика. које ће омогућити и у многом појачати развој наше индустрије у првој години петогодишњег плана. На почасној трибинн, поред великог броја гозтију, налазили су се Претседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ д-р Иван Рираб, Министри Народне владе Србије на челу са потпретседником Петром Стамбо. лнћем. претставник Армије генералмајор Милоје Милојевић, претседник Јединствених синдиката 'Бура Салај, и претседник Народне омладние Југославије друг Рато Дугоњић. Претседник Градзког Одбора Народне Омладине Београда, Данило Пурић са командантом београдских омладинских радних бригада Ратком Пстровићем и Чланом секоетаријата Универзитетске Народие студентске омладином Владом Мирковићем обишао је бригаде и предао рапорт другу Рату Дугоњићу, Сретену Стојановићу* и Добривоју Радосављевићу који су извршили смотру омладинских бригада. По:ле говора Добривоја Радосављевића. секретара Народног фронта Београда и Милана Поповићи, Мини. стра грађевина Србије, којн је у сво-

јим говорима поздравили младе градитеље и указали им на важност и значај њиховог учешћа у градњи ова два највећа објекта нашег првог пепогодишњег плана, добио је реч друг Рато Дугоњић, претседник Централног већа Народне омладине Југославије, који Је између осталог рекао: „Другови и другарице, Ова наша смотра разликује се од свих досадашњих смотри радних бригада које су одржане у Београду. Она се не разликује само по томе што у нашим радним бригадама има много већи број учесника, што је знат но организованија него друге. Наронити значај ове смотре радних бригада Народне омпадине Београда, једног од најбољих одреда наше омпадине, лежи у томе што се она одржава непосредно пред почетак петогодишњег ппана, на прагу планске стваралачке офанзиве наших народа за изградњу бољег жи^тга. Ова смотра укратко приказује Народну омпадину Југославије спремљену и идејно и организационо за нове историске битке које ће се водити у нашој земљи за промјене њене економске, политичке и друштвене структуре. Она показује да у тој битци за нови живот, за нове односе међу људима, у битци против свега старог, заостапог, неваљалог, прљавог, омпадина неће да буде само посматрач него хоће да буде борац нао и досада. Говорећи о задацима Народне омладине у овој години рекао Је: Другови, ево ми градимо Омладинску пругу Шамац —Сарајево дугачку 237 км., са 14 мостова, десетак тунепа и безброј других разних објеката, необично тежак посао коме по обиму радова који се врше у исто вриЈеме

нвма равног прнмјера нод нас. Апи у исто вријеме, ево оамо у данашњем дану, почињу радови на изградњи творнице тешних машмн,, алатљика у Београду, гдје ће омладина понова показати своје ионструктивне способности. На другом нрају наше земље у Црној Гори отварају се радови на п{>узи Титоград —Ник шић, иоју ће градити црногорско омладина. То је само један дио онога што ће наша омладина учинити поред свога рада у творницама. школама, по селима. Како је то могуће? Како су могући такви подухвати, тако огромних димензија. Могуће је у првом реду из тог разлога што се наша омпадина научмла да гледа широко на ствари, да мисли и о изградњи читаве н.аше земље и сваког појединог објекта. Члаиови Народне омпадине постали су топико свјесни а организација толико способна да може д а испољава своју активност на свим пољима и свим установама и предузећима, по свим шкопама, на подручју културног и умјетничког живота, у селима и радним задругама, овуда и на сваком мјесту. Чињеница да данас Народна омпадина има снаге, за побољшање квалитета посла, за пребацивање норми, саставни је дио рада сваке наше бригаде. Наоружане пањским искуством бригаде на Омладинској прузи Шамац —Сарајево већ су подигпе продуктивност рада и већ двадесет дана послије почетка радова не еамо да сс оцртава траса на читавој дужини него су готови већ и први кипометри доњега строја. 15-1У на тунепу Врандук игинери су на упазу и изпазу пробипи 11 м. и 30 см. што претставља резуптате коЈи стоје далеко изнад цртз норме. (Наставак на страни 2)

Величанствена смотра бригада Београда које Ђе учествовати у изградњи Омладинске руге и фабрике машинаалатљика ТРЕБА ПРУЖИТИ ВИШЕ ПОМОЋИ СТУДЕНТИМА ПРВЕ ГОДИНЕ

Нвпуиа два мјесеца нас дијсли од јуноког иогштжхг рока. У вези оа тим питање унвња и спромања за испцте студвната I године посгавл»а се у своЈој најоштри.Јој фс'рм;и поед ова наша УДРУжења. На прошлом плшарном са стаику Акционог Одбора поред осталих зажључака о раду и учењу студе_ ната уопште, донешен јо зажључак посе!бlНо о раду студенага I године: највећу помоћ наше от>ганизаци,Је греба да пруже студентима I године, како 6н ликвидирали што већи број ис_ пита у Јуноком року и иопунили даге обавезе. Ову потребу за помоћ студентима I године удвостручава чињепица; што су ти другови због ратних прклшјј, дошли на Угаиверзитет оа нед<. IВОљним срвдњопгколоким образоваљем. Акциоии одбор Је у почетку пшхлоке године указао на ову чињеницу, и иногастирао на сталгаој и системат-ско.ј помоћн коју треба стдриј'И друтови студенти да пруже млаћима. а посебно на помоћ стручнlих у_ дружења. Нека ната удружења важност овога питања схватила су озбиљит и у том правцу поотитла лијепе резултате, гааравко кад се узму потепгкоће на ко је су наилазшш а гае_ ка пак удружења том питању ки.Јесу дали оштру формм о«д почетка рада. змимо случај стмдсната прве године Техгагачког факултета. од коЈих у по_ четку школске године лобар дгао ни.је знао пи наЈооновније ства.ри газ математигке па ћемо видјети ла су удружења студеlгаата техп.гаке гамала гприличио напотт п ла су друте стране урадгале доста. ПриЈе нето што изнесем податке о учењу и резултатима учења студвната техигаке по овгам отсјецима, напомпњем да оцЈена коју износим гаије званична оцјена.да испита, него оцјена дата на оонову мишљења демонстратора и наставких секциЈа- У по_ дацгама ће бити ри!ечи са.мо о математгаци. јер је то наЈтежи и најважниш предмет на техвици. Ево како изгледа стање по отсјецима. Рудароки отсјек Од 149 студената, по мишљењу демонстратора и неставнв секције, зна.Ју математику 72 студента. На пробном иопиту учсствовало Је 110 студената а израдило задатке 80. Кад се узме у обзир да дз јуноког рожа нма скоро два мје_ сеца. ко,Јв треба планоки иокористихи. за коЈе вриЈеме треба не удвострхчити но утростручити напоре у учењу. резултат Је гарилично добар. Технолошки отсЈек На пробигам иопитима из математике учествовало Је 71% од свих стулоната од коЈих Је газралгило задатке 57% илтг према читавом броју студената 41%. Грађевииони ос!ек: Рад домонстратора на овом отсЈоку иде добро. на.рочито у овом оеместру. На овом отсеку у току згамског свмеотра студенти су врло слабо и неоистематски учили, протгустгали многе партије гато им ое сад приотично овети и пород тога пгро сада уче добро; са друге стране то онемотућа.ва демонстеаторе да гам пру_ же огау помоћ би мог.ти. На пробни гаопит Је изиш.то 262 студонта. а положило 193 што несумњиво показуЈе извјестан УопЈех. Од 370 стулгттата зна математитку 161. На от три отсјека стање Је, можемо слободгао рећи при.тичиго. Но не тпеба се задовоља вати са овгам. Удружења по отсЈопима треба и даље да фороирају рад на повоЈ годганга. У том пиљу антажовати чит.гв жпарат удружења. А стуленти са своје стране треба да, схвате да и тол и усп!ех у кру_ жоку, на курсу. на тгро6ноlМ исттиту и на конпу иотпгта у туну завис.и ол тога и цолико. ће учити самостално На оста.тгам т / ' 'ецттма. • Техгаггткот л г\-,ттета, резу.тт г- - -пво исти. Ево узмимо машиноки отсЈеж: Према тој истој контро.ти знаЈу математику од 351 с®ега 110 студената.

На вјежбе дола-з.и врло мали брсм свега Iбб. Ту, по том питању. стручно удружење уопште није оддучно посту пило, .нити је в}ежби поставило у оштрој форми пред студонте. Сваки студент без изузетка мо_ ра долазити на вјежбс! У противном тражити од школоких влаоти да се таквтима, ко.јlИ их не посјећују. не овјемтАрмеетар- По том питњу су сва на Сsз?ДРТжен>а па и Акциони одбор нмали сувише колебљив став, али јв крајње вријеме да се том питању поовети потрсбна пажња и да се ријепги онако кдко треба. Вјежбе су обавезке! На пробном ие.питу реаултат није био добар.. Од 350 студената учествовало- 1е свега 180 од ко ; пх 1е и-з_ радило задатке оамо 87. Интерееантан је случај девете груне тога отсјска, јер од 30 сгудеиата колико она бро-Ј.и, било је овега на испиту 9, а 2 оамо тгрелало задатак. од кошх су била. оба слаби. ИТта би човјек рвкао о читаво! овој гохпи. него да слабо оп.ровг,до| залатке НСО-а. да тгинчус ло_ брл НСХ)-овпи и посебно руковолилап групе да неодговорно руководи групом. Електротехнички отсек* Од 324 студента по мишљењу демонстратора и иаставне секпије знају математику 130. И на ожчм отсјеку посто.lи №дла група на коју треба гказати. То је шеста прупа. Од 36 студе!ната те гру_ по зна.ју матвматику света 8. На г.робиом »сп.иту од 324 студента гчествовало је 189 а 68 свега полшсило- Гледајућ-и ове цифре не може ое ника.ко доћи до закл>учка да *в са.мо стручно удружење криво што је успех у учењу овако слаб. Напротив зато су криви студепти који неће да уче. Сдручио удрл'жење такве немарњиве ћаке треба не само да критикује. него да их истиче свуда као лош пример, пример какав не треба да буде «ароднlИ отудвнт. Парола је да члан НСО-а не сме бити слаб ђак, а у пер_ спективи она ће оигурно бити: члан НСО-а не може бити ко није добар ђак. Архитектонсии отсек: Ово >е најгори отсеж Техничког факултета- Од у_ купног броја стл-дената на пробном испиту 'Из математике учествоЕало 1е 60% а 14% од укупног броја студе. ната положило. На ово.м отсјвку вјеи крл-жоци не оамо да слабо 'раде него би гграви.тнlКЈе било ре_ ћи да и не посто.је. Овде је кривица бош до стручнот удртжења- Ча.к се није знало када и воји кружок треба да обиђе појвдшги лемонстратор. Лемонстратора нвма у довољном броју. Да не би понавл>ао став Акпионог од_ бот>а ,по питању вежби Удружење архитектоиапа треба и питању П|робних посвете већу и бољу пажњг. Узм.имо Фармацеутоки фажултет- Удружење фармацвута V току знмског и летњег семестра, показа.то је веома лепе резултате у ружовоћењу стручкнм радом. Питању рада студепата I године су исто та.ко пооветили озбиљну пажњу, Од ових стмдената I године 90% се оба.везало ла ће положlити ова три иопита (хемију, физику и прву помоћ). Резултат са пробних испита показује да оу студенти. оа сво.Је стра_ не, ообиљно схватили лкење. На коло.квиlум из хемтпе изишло 1е од 238 студеиата 199 око 83%. На ко_ локвијуму је пало свега десетак студелгота, срвдња опеиа је 6. Студенти фармаци!е као пгто се вили изашди .су на исггит масовио. Ништа ие смета пгтп >е спелња оиена ре.лативко мала. њу ће. ако упорно на. ставе ла, т*аде, стл г ленти фармаци:? ггчт-лко иовећатиУчење на I години. Медишгновч факултета ,је за све втжјеме ове школске го.дине интерегова ло стручио Vдиужење и њему су шловећивали пажњу не са.мо удружење медицинара (Наставак на страни 2)