Student

Народно омладина Београда примила је нову радну обавезу

Народна омладњна Београда лримила је на себе велнљо радне обавезе; да пошаље па изгрдљу омлдинске нруге Шамац —Оарајево 10-000 бригаднра, да учествује у радовнма на градшн фабркке машина алатљпка у Железнкку, да изгради „Пношгрску пругу“ од Бановог Брда до Кнјеша, а поред ових обавеза примила јо сада још једпу да изградн пругу нормалног колосека од Беотрада до Железнихса, која ће везати велнку творшшу машина алатљкка са главном пругом. Привредни значај ове пруге је велики. Радови па обележаваљу пруге већ су ночелп- Траса пруте у главном кретаће се поред досадашље пруто уског колосека, с том разликом, што ће се заобићи тупел код Чукарппе. Прута ће бити дугачка око 13 километара- У раду ће учествоватн три студентске брпгаде и једна реонска. Првн радови ночиљу већ 25 јупа. На градљн „Бионирске пруге“, на којој већ радо студенти старнјих година грађевнноке технкке Београдошг унишерзитета као и самп љени пројектанти, учествоваће и Прва бригада студената грађевппоког отоека Техшгашг факултета. Поред ових велпких радова, у Бсограду ће остати једаш[ део бтжгада ко]н ће радити на грађевипским радовима. Народна омладина Београда овим својиат новтгм радним обавезама доказује да јо нравилно схватила својо задатко у великој борби за извршењс првог Петогодиппвег плана.

КРОЗ АМБУЛАНТУ ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТЕ ДЕОНИЦЕ

Једна од главних тријажних станина V организацији санитета на Омладинскот прузи је дежурна амбуланта. Н>у по формацији води стаои.ји студент медицине. У њен састав улази један млађи мгдицинао и две болничарке она је снабдевена амбулантом за преглел, : добоо уређеном апотеком и болесничким собама са 15 кревета. Ево ледне такве амбуланте... ... Тих дана 1е падала киша. Поред старе пруге узаног колосека сто?е 5 дрвених барака. То је деоница. то Је мали радни штаб, који води рачуна о свим пословима на једном сектору градње. На 50 ме. тара даље хуш Босна чији је ток на том месту боз само прошлогона том месту брз, само дрошлогодишња зима је могла да заустави обале. На ледној бараци црвени крст. Његова је боја нешто попустила од кише то је амбуланта. Сасвим чиста, орибаиа, охскаче од блата које Је око бараке. У узаном ходнику два реда ципела поређаних оне су путоказ у болесничку собу. Пред вратима амбуланте неколико другова градитеља пруге. То су бригадири из Прве београдске и Шесте црногорске бригаде. У амбуланти медицинар са белим мантилом. У њо.| се не говори гласно: чује се само »диши«, »кашљи«, »диши дубоко«. Често се догађа да градитељи не желе да остану у амбуланти иако имају разлога за то. >Дај ти мени докторе, да ла попијем нешто, па да идем на теоен. Боримо се за пазив ударника треба сви да будемо на терену«. нли ледна другарица плаче она је из Прве травничке бригаде има повезано око. »Да ли те боли кад плачеш?« пита л'е референт санитета бригаде. »Не. али друг десетар не да ми да идем на терен а ја бих могла мене око не боли толико... ја ћу ипак нешто да радим макар у логору« а сутра јој Је било боље воља и елан лече боље него сви локтори и све лекарије. Тако је на Прузи. На поеглед Је дошао мали Алија, Он не припада бригади али ради са њоме. Стану.је у оној високој кући што гледа на Босну колУ су Немци два пута палкли и нису Је могли потпуно Да униште. Још поошле године он 1е чуо ла се у његовол' Босни гради пруга и да мећу градитељима има тако млздих као што је он. Јуче 1е први пут био на радилишту. Везао л’е свог јарца поред трасе и тражио колица. Дали су му их. Радио је као одрастао цело време и није се уморио. Увек је насмејан. Гура колица, смеје се. гура не суста.је. Дани су му постали пунили V очима радост он оади на прузи своје Босне. он ће се њом возити У Сара.јево, у Шамац, и V Брчко. А данас је заплакао. Стао је на оштао камен и довели су га у амбуланту. Ту се не смеје. Лекаоа У свом животу ниле видео. Пажљиво гледа око себе сзе је чисто, не личи на терен где се о~ већ сна. шао. где осећа, бригадиром. По-

ДОПИС СА ОМЛАДИНСКЕ ПРУГЕ

Б. Марков.

што су му превили рану. излазећи узвикнуо је насмејано: Могу опет на рад! * * * Пруга расте, обавезе се испуњавају и пребацуд'у, а мале са црвеним крстовима бараке, врше. сво.ју функциlУ. испуњава.ју обавезе; помоћн бригадирима, водити рачуна о њиховом здрављу. И. С. Станковић, канд. мед.

И. С. Станковић,

СТВОРЕНА ЈЕ РАДНА БРИГАДА НА СКОПСКОМ ФАКУЛТЕТУ Приликом нзбора секретаријата НСО_а на факултету у Скопљу једна од на.јважнијих прнмљеннх обавеза састолала се у томе да Скопски Факултет створи радну бригаду од двеста чланова за изградњу Пруге. Свесни значала изградње наше нове Омладинске пруге. скопски студенти су са одушевљењем пришли извршењу ове обавезе: уместо двеста за одлазак на Пругу пријавило се 230 другова. Обраћајући се бригадирима, декан факултета, д-р Михаил Пегрушески !е измећу осталог рекао: »Слободољубиви народи света диве се елану којим се обнавља и изгоаћује наша земља. Наши наро. ди крупно корачају напред, они освајају победу за победом. Ваш удео у изградњи Омладинске пруге у многоме доприноси оствапсњу Петогодишшег плана. Ово је Ј е ' дан удар реакцији. чији те циљ дз ослаби јединство наших народа II да лажно ппикаже стање V нашо.ј земљи. Ваше учешће на Омладинско.ј прузи доказује да македонском народу лежи на срцу изградња Југоглавије у свим њеним крајевима. Ефекат вашег одзива је тим већи што на Пругу полази читава чета ваших другова из Пиринске Македониле. Б. Марков, ст. славистике

СА РАДОВА У ЖЕЛЕЗНИКУ

Недостаци у снабдевању наших радних бригада

Опабдоваље на.ших радпих бригада уш.то јо у завршпу фазу- Сумирајућп досадаппБе резултате, впдп се да пеки штабови паших бригада н окршмасе секције факултета нпсу том питању поклопили довољпо пажње. Било Је постављено још марта месеца ове године да ое отпочне са сигобдевањем бригада... Интендаптп бригада су добпли списак стварп којо су потребпе брнгадп. Како њима, тако и екопомсктам секцијама факултета. којо су морале да коордп■пнрају рад са шггсидалгтима н да их помогпу, објаипвено је да со већппа покрстшгх стварп мора позајмпти, а пс куппти, јер поваца пома довољпоостављеаго им је да у бргггади развнју широку агитацију за прикупљање потребппх ствари од сампх бригадира. Ствари су се могле добавпти и код разних усгалшва и предузећа (којкма опе проко лета пеће бптп потрсбне). Нажллост пп свп пптелдапти, а пи свп штабовн бригада, пису па своме лослу показалта довољпо одговорпостњ Штабови неких брпгада, а посебпо шгтондалгтп, очекнвалп су да ће та.ј пооао пеко други свршитл или су сматрали да има Још довољпо времспа до поласка па Пруту. Тагсо су брпгадо Екошмоког факул_ тета. Правпог,ХХlУ техпичарска (рудари), II филозофска, н, иарочпго примср пемарпог одпошеава прсма постављептам задацима, бригаде Медицшижог факултета (све сом X брпгаде) овоме таитању до сада прилазе псодговорно. У тнм бригадама до сада со шгтањом сиабдевања, изглсда, пшсо ашјо бавио. Интвндалгти горњих бригада су чосто бирократски ирсд четама објаотгили друговтама лотрсбу да бригади позајме потребпс стварн и опда чсасали да оо сами бригадирп јављају и допосе ствашг. Ишсо шгје контролисао тај рад. Пнасо се пијо појединачаго распиттавао асако код брпгадпра тако и у граду. Вшномска комисија Медиципског факултета 12 маја подпооп извештај како су покушали прско бригаде, по асагсо љима изглсда „казапп се пећо моћи набавнти“. Остале ствари можда „упеколшсо “ • Осталс, горо наведепе брпгаде, су кратко пзвостнле да пису иишта пабавило од потфебшг шгвонтшра, нокс молсда по Једап казап пли нож. Чудна Је ствар да другови ко]и су о.оговорпlИ за оргаптазацпју спабдевања бригада могу мсссп дапа пре поласгса да шаљу овакве резултате свога рада. То свс говори о кра Јљој пеодговориости иптопданата тпх бригада, бирократолсом прилалсењу стварима и слабо помоћн и контроло штабова тих бригада п екопомоких сокција. Л указиваава Је бпло стално, Говорсаго им је асагго треба да раде, па да ово питањо уснелпно реше. Да се питаље може решити па папред наведешг пачкн сведочп што су брпгаде Лгроиомског, Техшгчког, (сем рударске, 24.), 15. и 16. ветерипарока 13. В.П-Ш.-е, 10. бригада медиципског I брпгада Филозофског (лсенска) скоро, потпуно снабдевспе- Штабови ових брнгада а парочито иптондапти су показали мпого озбиљпости и самоиницијативе. Колшго су се пеки друговп шгтепдапти бригада мало иптвреоовали за целу ову ствар, сведочи што па састаналс 27- млја шгсу лошлп иптеп-

даптп треће фидоеофсасе, четврте. пете. шесте, седме н једапаесто меднцггнске, четрнассте. летнаосте ветершгароке бртггаде. Интендапти досете, тршгассте, ссдмнаосте, двадесет друге без разлога су задоцншш двадесет мшгута. Друг АлталаЈ Исвдор, шгтсагдалт пете (мсдтацшкже) брпгаде не само пгто шгје дошао па састазгак, ни послао тражетан извештај, већ Је послао брптадира из неке друге брпгаде, коЈ.и ]е, наравтао, бтао апоолугио неупућен. Извештајп о потреби наптих бритадтара били су непотпупи или нереални. Итгтендапт двадесетпрве (техагичке) бригаде досташго јс да му је потребно чсткри стотитае двадеоет једап пар циптсла а V бгжгади има 383 брггтадтара. да му треба 207 ћебота, ггалго зага да ћобади у магаципу пема довољпо, што зпачл да брпгадтарима таиЈе објасшго ситуацтпу или Је пак цифру дао таатаамст. Иптендаагт се-

дамнаегге брнгаде (Екопомскп факултет) пдншио је бесплатно ствари сшро за долсвиму бригадира, иако је сигурно да V бригади нема толико окромаппгих и ноонабдеlвених друтова. Ово су само карадотеристични случајевн. Но и поред оваквог пемарног рада ПС.КИХ нангих другова наше ћо бригадо отићи нотпуно снабдевене. Народно власти су нам обећалр свострапу помоћ; ваше омладинско оргапизације псто тако; Универзитетски одбор за радне акцијо ће такоћо нопунити инвентар оних бритада који им педостаје- Али штабови б.ригада ко)и литањо снабдевања нису (репшлн као и економске комисије факултета, мо.рају да га реше што нре користећи искуство оних бритада којс су се онабделе не чекајући да то друти за њих учизги. . , Бранко Веселиновић, ст. арх.

Боанко Веселиноемћ,

ДОБАР АЛАТ - ПОЛА УСПЕХА

Пошавшп од остаовне прстпоставке да сважа врста тереага тражи и огосебпу врсту лопате, пабавио сам дво врсте- Једпу за чпсту (сл. 1.) а другу за мешошгт тереп (сл. 2.). Катго је држал-а врло важпа ствар, љој сам посветтао највоћу пажњу- Нашао сам да следеће дшмепзије пајбољо одговараЈ.у човеку срсдгвег узра-

ста: дулсииа 125 см.; дебљина 38—40 мм.; а размишљајући о врстп дрвста пашао сам да је пајбоље јасеагово дрво, Учвршћпвање доњег краја држаљс извео оам на јсдиој лопати помоћу три шгтне, а на другој помоћу питпе и завртња. Лопата за земљу има и па горњем крају ручпцу какву често срећеио код рудара (сл. 3.). Опа омогућава бољи трзај агод избациваља зсмље- На другој лопати, тажође на горњем крају. ттсовођеп жел>ом да турпиЈу имам увек прп руди и да ее

На прошлогодшш&им радов лма у Пооавшш, друг Твл>а Томов је поасазао добро резултате. Он јв Јгстовремеаго размишљао о неким исдостацима лолате и шсошх делова п предлаже начип па који ћо оо онп опслонита. |

следеће; дрпгку оам дуж ( и_ ни од 22 ом. и на тај начин стнорио јсдшн реоврвоар за смсштај тургги.јв и талка (сл. 4.). Врх дршке јв заобљсаг тако да ]е једна половина главе на држаљи, а друга прстставља затварач за розс]>воар«дршку за турпи.ју (сл. 5.). Дно розервоара је иопуњепо талком који на две рушвдо на

руке по бн супптле земљом твсо оам прсдшој страгои, при замаху. или јачем трзају залрашује руке и држаљу, а истовремепо и \ттиlа зпој. Водио сам рачуиа и о углу који заклапа правац држаље са металниlм делом лопате (130 —140). Тај угао допушта паЈмаље могуће сашљање, ада се ипак лопата добро пуни. Такође сам истесао од дрвета и обложио плехом Један чистач за блато са којим у једпом потезу скидам залепљеиу земљу са лопато (сл. 7.). Мислим да би ови иредлози могли да нађу корисну примену“. I Реља Томов студент медиципе 111 годинс код последњих пзбора за Извршпи одбор фропта у овсхм краЈу добио је највећи број гласова од свих двадесет и пеколико каилилата- Као (ђискултуртпгк пријавио ое за бропзану зшичку и са успехом полаже норме, ОсвоЈио Је првенство треће годпие медиципара у пипг-понгу. Дапас специјалпа лопата Реље Томова већ постоји и њсна предност очигледпа је већ код првог обЈашљеља, а Реља те спрсмап да тај свој модел уступп свакоме ко се за то интересује. Тражи се

Мопе се другови који нешто знају о МИОДРАГУ А. ЗДРАВКОВИЋУ звансм „мали Мића" да известе уредништво „Народног студента“. Вио је уписан 1939 годиме на машински отсек Техничког факултета. Ухапшен је 26-П 1944 године и одведен у погор Бухеивапд, затим у Матхаузен, Бергенбелзен.

Број 28

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНД 3