Student

ПРОПАГАНДА О КОМУНИСТИЧКОЈ ОПАСНОСТИ - МАСКА ТЕЖЊЕ ЗА СБЕТСКИМ ГОСПОДСТБОМ

»У међународној сит> 7 ацији, услед Другог светског рата и у послератнои перноду, извршене су хитие промене« (из декларације кеких комунистичких парти!‘а). У великом рату против фашизма. на челу борбе за ослобођен,е својн.х народа стајале су комунисти чке партије. Предана и неустрашива борба комунистичких партија како пре рата, тако и v самом рату, показала ie читавом свету да cv баш комунистичке паотије, најдоследнији борпи за мио, слоболу к лемокрзтију. Борећи се на челу својих народа против оличенрг нмперијализма фашизма, за право га живот, рад, слободу, за прзво на самоопредељеље свих народа, комуиисгичке партије cv изишле из рата обогаћене великим искуством и огромним поверељем народних маса. Зато није ни мало случајно да cv народке масе читавог света рздосно поздравиле информативно саветоваље неких комунистичких паотија. Битне поомене v мећуиародној ситуацији, о којима говори Декларација, захтевале су да се најнапредпије скаге, авангаоде борбе sa слободу cacranv, да ппоуче мећународну ситуацију и новонаста лг прилике v свету, да одреде свој став ирема свим покушајима хитлеровсхих двојника, волстрчтских Шејлока да угрозе мио у свету. Још једном и непрекидно докат зује живот да имперкјализам не тсуКИ за слободом, већ за поробља вањем. Амерички империјалисти и љихова маља или већа сабраћа почев од енглеских па све до холапдских. заједно са верним помагзчима деским социјалистима, мрцваре н voHjaiv слободу. И ако су током рата декламовали о слободи и демократији, АтланскоЈ повељн, и ako и дан данас пуним ступцима својих новина говоре. проносе кроз етзо химне слободи и мећународној сарадљи, њима више нико не вертје. Може ли ико веровати оннмз који говоре о слободи а потпомажу најбруталнијом силом монархофашистички теооо v 1 рчкој Не' може им нико веровати да xohe] мир кала стално поете агомсном бомбом и потстрекавају на нов рат. Хоће ли им. ваљда, неко веровати v искрену жељу да помогну искрзављеним и изглалнелим народима, некаквим Трумановим и Маршалсвим планом. О њима, грабљивим лоларским идоло поклоницима говоои са мржњом слободољубиви гочки народ. Знају их добро осетпли cv на својим леђима благодет њихове пимоћи: Индонежани, Кинези, Индијци, Европљани, половина света. За Франиузе 200 грама хлеба. ieo cv били савезниии v рзту, јер је »соиијалиста« Рамадје за америчку »помоћ«. -За Немц« внше него дупло хлеба, но Французима и то није чудно. Није чуд-

ко, ieo Немачка опет трсба да постане база импернјалистичког похода на слободољу&иви свет Нијс, исто тако. нимало чудно што Леон Блум, Рамадје, Ренер, Шерф, Агли, Бевин, Сарагато, и остали Десни социјалисти, у потпуности пог. помаису незајал<љиао доларско oioбодолидерство. Hhcv они никада ки били борпи за интересе радних, малих људи. наоода својих земаља. Зар би они, Блум и Пол Рамадје, онда тако немилосрдно убијали народ Вијетнама и Мадагаскара, Koin ie крив iep xoiie сло боду, feo тражи примецу Атланске повел>е. Зар би онда »социјалисти« Атли. Безии, држали трупе v Грчкој и Египту. убијали Арапе и Јевреје у Палестини, давали заједносадолари.ма подршку безобзирној агре. сији Холандије против храбрих и слободољубивих Индонежана. А да и не говоримо о осталим десним социјалистима. И акс би неко писао о њима, о историјату десних социјалиста, морао 6и свој спис безусловно да назове »историЈа издаЈе«. А информативно саветовање неких комункстичких партија, пог-

пуна сагласност v оцени ситуације v cbctv даје јасан правац и оријентацију свима који се боое за слободу, мип и демократију. Озо зато што cv комунисти »они наl- најхрабрији и најумнији« (М. Ђ. исто). Што cv комунисти на челу борбе против доларских потнаљивача рата. Наравно да ie светска реакционарна штампа досада потрошила доста штампарске боје и кзлиферовала низ лажних и клеветннчких тумачења значаја саветоваша. Ово им је, нарочито америчким им перијалистима, поеко потоебно. да своје сопствене и свнма видљиве »тежње за свјетскнм господарством сакрију иза пропаганде о комунистичкој опасности и свјетској револуцији« (М. Ђ. ксго). Но, нека они пишу колико xohe. Наш народ каже* »Пас лаје ветар носи«. То никако не мол<е Умањити ни значаЈ саветовања ни. ти значај и одјек деклаоације и резолуције донетих на њему. Саветовање је показало научну снагу марксизма лењинизма. leднодушна оцена мећуиародпе снтуације ie доказала »да су најнапоедније снаге савременог друштва свјесне задатака којн се пред њима налазе и услова под к.ојима мооају да се боре за добро радних маса и угњетених народа. 'Снага савременсг напредног покрета јесте и мооа бити v његовој идејно - политкчкој јединствености, а не како би то реак-1 ционери из иностранства хтјели да прикажу v стварању неког центра ко)И би играо улогу свјетског штаба борбе против империјализма« (М. Ђ. исто). Марксизам-лењинизам се не при мењује свугда подједнако, аутоматсш, не водећи рачуна о особеностима појединих земаља. Баш о тој чињеници, ла cv комунистички покрети v разним земљама производ услова земље у којој делају, комунисти воде рачУна. ..>И опо што ie повезивало и што данас везује комунисте нераскидним везама, јесте v првом реду вјерност учењу Маркса, Енгелска, Лењина, Стаљина, то јест вјерност части и достојанству своје нације, вјерност исгинској демократији и миру међу народима« (М. Ђ. исто). Основан ie информациони биро са задатком да организује размену искустава братских партија и ако то буде потребно »координацију њихове лелатности, на основи узајамне сагласности« (комунике) А избор Београда за седиште информационог бироа испуњава наше народе радошћу и поно. сом. Наша престоница и на тај начин даје свој допринос ослоболилачкој борби против империјализма. 1

Маршалова палица или реконструкција кипа слободв (..Литературнаја газета“)

СBE СТАНИЧНЕ ЗГРАДЕ БНЋЕ СТАВЉЕНЕ ПОД КРОВ ДО КРАЈА ОКТOБРА

ОМЛАДИНСКА ГГРУГА ШАМАЦ —САРАЈЕВО

Бптка за изградњу рмладинске пруге Шамац —Сарајево 'попримила је током овог месеца карактер завршиих јуриша- И то како v погледу завршаваlна бетонскнх објоката, такб и ,у погледу постављаља колосека, пошљунчавања и изградње станнчних зграда, Досада је постављеио укупно 166 километара колооека, те према томе, по речима друга Шва6irha, начелника- Управе градилишта, до краја, укулно с колосеком на irraничнн.м платоима. нма Још да се по. стави око 150 кнлометара. Дуж прутв изградиће ое jom у току ове годпне тт 107 станичних зграда н објеката- Највећн објекти биће нове модерне схандце v Сарајеву, Зспици и BocaiiCKOM Шамцу. Порсд тих велнких стаиица изградиће се и стпнице треће и четврте класе v местима: Милошевац, Модрич, Врањак, Глобарица, Ксиршша. Ооијечани, Ко_ стајнида. Ријечице, Биниште. Желеће, РаспоточlЈе, IСакан>, Подлугови, СемИзовац. За изградњу станица и станичких објекатд утрошиће се око 0,000.000 цигала, 1,600.000 килограма креча, 3.500 тона демеита. исто толико кубних метара дрЂене грађе, н око 35 ток а гвоигђа. Све стапичне зграде заузимаће површину од око 30.000 кубних метара. Радови на изградњи станичних зграда и објеката почели су углавиом у септсмбру. Прво је требало иаправиги платое, а то захтева вели. ке замљаие радове. На многим зградама већ се монтирју кровне конструкдијв. Према пла«у све ,згра.те бићв стављене под кров до краЈа октобра, сем сташгце у СараЈеву која he бити завршена идуђе годин е . Гра. дитољн зидарског курса на деоници обавезали су се да he до сутра ?б октобра нзградити станичну зграЛ.У v Глобарици. Сав материјал потребан за завршне радоие обезбеђен je. Главна тесарско-столарска радиоиипа у Завидоипћима израдила је за ове веђе станичн е зграде кровне конструкције и 1.500 комад а прозора н 1.500 вр а та. Међутим, у оиој вели.кој бици као парсчЈгто важан дроблем за њен успешан завршетак ирехсхавља по.шљудчавцње пруге., У веди ,с тци у свом' скорашљем roвору рекао је следеће: „У, погледу земљаних радова ми смо до 1 октобра ушели извршимо 4,705.000 кубних метара. што изnocu 90 посто од укупне количине земљаних радова. То значи да нам ociaje да Извршимо негото више од 500.000 кубних метара земљаних радова. Међутим, уколико Ј е ситуациЈа у поглел.У мостовз. тунела и земљаних радова повољна, мн имамо прилично тешку и прилично опасну ситуапнју на нзградњи горњег слоја на полагању колосека и пошљуичавању. Јасно је да воз не може про-

ћн ако Шlгне нист постављене. ако их нисмо подбили шљуиком, ако колосек није доторан. Задедно са. станичним колосежом остало нам је још да положнмо око 150 километара. На пошљунчавању ситуаиија је још тежа. Мн смо успели да извадпмо око 40 посто од укупне колинине потребног шл.унка. Алн, и тај шљунак je депонован и треба га довућн до шина и уградити v колосек. То значи. да имамо крупне задатке п да хреба уложити озбиљне напопе. То значн да ми морамо извојевата велеку битку за шљунак, битку која he орих дана узети велике размере. Ми ту биттсу можемо добити. Потре" бно је само уложнти још више напора. диецинлине и побољшати организаднју рада.“

ОТПОЧЕЛЕ СУ РАДНЕ АКЦИЈЕ СТУДЕНАТА ПРВЕ ГОДИНЕ ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

Пг>е неколико дана сгуденти пове године Пољопонвоедно - шумарског факултета изишли cv на прву радну акцију. Премда нису вршене веће припреме рад је успео како с обдиром на 6poi учесника TaK-0 и постигнутим радни ч резултатима. На рад ie изашло 1 7 0 другова и другарица коЈи cv у тоkv лета били на изградњи Пруге. Mehv њима било ie и ударника. Дисциплина ie била на висини нарочито на раду. Студенти су радили на два места. Група од 100 студената изашла ie на огледно факултетско добро. на ваћење мркве и другог поврћа. На њему су радили три сата и успели су.да на једном хектару заврше сав посао, Другз мања група изашла ie у Црвенку на бербу кукуруза и за то исто радно време обрала ie кукуруз са три хектара земљишта. На овој акцији били су и другови из фото-секције који су у току рада направили неколико стгимака.

Вести са УНИВЕРЗИТЕТА

Секретаријат универзитетског одбора Народне студенЈскс омладине налази се узгради бившег Економског факултета (Балканска бр. -4/111) „ ради од 9 —ll пре подне и 5 —7 по аод не. У истој згради налази се н и Акциони одбор који f/аде од 12 —2 часа.

У четврти Московских студената

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА СОЦИЈАЛИЗМА

У дивноЈ. право! као стрела. дуroj километар и по. сеновитој алеји паока Тимирјазевске пољопри вредне академије шушти стогодишње дрвеће. Дуж те алеје простире се студентска четврт. У четврти лепе велике четвороспратне зграде и v неколико мањих кућа живи око 2.500 младића и девојака. Студенти су се сместили по двоје. троје v соби. Собе су светле и простоане. зидози, cv обојени светло масном бојом. Уоедно на. мештени кревети. око сваког сточић и полица. У срелини собе је сто покривен бе.тнм чаршавом. У Углу ie орман; завесе. покривачк. чаршави. све ie заслепљујући бело. Радио се нзлази у свакој ссби. У слободно вроме студенткиње раде ручне радове и Укозшавају собу дивним везовима. Салвете, чаршави. јастучићи засто ри. ћилимови изнад кревета. пешкири све ie то извезено са много укуса. На столовима стоји ивеће и фигуре. На зидовима су слике Сами студенти будно пазе ка то да се v четврти одржава при меона чистоћа. За учење cv одрећене нарочите собе. Hocroie такоће сале за од. мор, где студентима стоје на расположењу шах. грамофон, радио, музички инструменти и разне ДОУштвене игре. У суботу и недељу у свим салама прирећују се увече игранке и приредбе v коЈима учествују чланови музичких и хорских секција. У студентској четврти Тимирја

зевске академије постоји и сту. дентски кл\б. У том клубу такоће раде кружоци уметничке самоделатности. приказују се нови филмови. одржавају се састанци сту. дената са најистакиутшим уметницима. Најбол>и научннци Москве чнтају реферате о новим проналасцима v области науке и технике. Порел интерната налази се стадион. Стотине студената спортиста могу се видети на стази за тренинг. на фудбалском стадиону, на тениском игралишту. одбојци, гимиастичкој сали. Они тренирају под руководством најбољих спортиста Сваке године се одржавају такмичења. Споотски колектив поверава својим најбољим спортистима чување части академије на лакоатлетским такмичењима, Тимирјазевска студентсха чегврт располаже свима што ie nojpe бно за Лчивот. Трпезарија. поликлиника, болница. перионица, обућарска и кројачка радионииа, стоie на расположењу студентима. У двоспратној кући, окруженој зеленилом, смештено ie обданиште и дечји врт за децу студената. Студенти који ступају v брак добијаiv одвојену собу. Мајке студенткиње, не прекидају -учење, могУ да заврше више образовање. За време часова и вежби одиосе v јасле или доводе v дечји врт. У Тимирјазевсксм студентској четвоти могу се видети студенти претсгавници 30 нација, које »а-

сељава|у Совјетски Савез. Из Сибира, Јакутаје, Срелње Азије и Прибалтика. Украјине, Белортснје, Молдавије, са Волге и других република долазе младићи и девојке на студије v академију, која ie дала земљи стоткие наутеих радника и академика светског гласа. ИзмеНу будућих агппкома cv Руси, Украјинцн. Белоруеи. Јермеки. Таџици и Латиши, Естонци и Литванци, Башкири и Татари. Велика и неразрушива заједница на-

рода Совјетског Савеза }асно ie изражена v националном састаз\ : стутената. У студетггском гоадиНу Акалемије жи»и много трактооиста. комбајнера и колхозника који су се прославили својим радним подвизима и којн cv дошли на сту. дије v академију да би практичан рад допунили теоретским знањем Mehv њима ie на пример комбајнер Константин Борин, чувен У Совјетском Caeeav и многи други. (Превод с руског)

Један од Факултета Мосновске четвотм

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 34