Student

Белешке са изложбе Архитектура народа СССР

Фотографијама ie врло тешко претстажити архитмсгонски објекат у његовом пуном деловаљу- Нема стваоних дименаи.ја. перопективе, простот>а. ваздуха. Нома боје, нема покрста. ни живих људи, Али и са Фотогоафијо можв се много видети- Види се. пре овега. да ое оовјетстса архнтектура дубоко ггришшпнјелно. непомирлдгво разликује од архитект\ г ре буржоаских земаља. Види се да се она paha по вољи напредннх људских замшсли. а не по стихији пшекулацнје. да ое развпја у складу са совјепоким човежом. њсговим наиредвим тежњама и схватањнма* Отуда дубока демократичност и хуманизам совјетокв архитектуре- По свом обиму и раамаху невиђелн у историт. задапл оовјетских архитската нераздвојио су везатги са замисли и остваpeioa веоиких стаљинских лјетиљетки. У њима лежи животна онага совјетоке архитектуре. HepiicCi до одлука НК СКП (б) о ооштлАстичккхј реионстругсдији Москзе. 1931, могао би се назвати првим, рашш периодом развитка оовјетоке архитектуре. Мно-ги архитегкти нису тада к»ш увек у себи налазили довољно идејне снаге да oe уснну на впопну зздатажа. ..Али. каже академик Н> Ј- Коли оавјетско друштвено мишљење одлучно ie поставило оахтев за преображајем безидејног шематичког граднтељства. у коте ое у то време већ разочарала и већшга совјетсжих градитеља“ (Реализам совјетске архитектуре). Један од првих прмсретних радова, дело у CBa.ioi уметпичкој изражајности повезано са осећањима народа. свакако ie Лењинов маузоле! на Црвеном тргу v Москви по проЈекгу Шчуоева. Вјеснннов дворап културе фабркке аутомобила „Стаљин“ претставља граћевину нсобично леп.их. простудираиих простора. Али B.ieoHHH >е несумњиво јачи онда када дубље прожет основним ооећањима свога времена, кад дубље захвати v ствариост- Његово животио дело, архнтектонока обрала Дн>елрогреса. моћна граћевина обложена дугачким грашгшшг квадерима кма у соби нечег силовитот и драматичног. ова достојно репрезентује борбу совјетског народа за електрифнкациjv земљеПентрално дело овог нериола ie изградња московоког метрпа. На овом проблему совјетски архитекти су. да тако кажем. извојевали с.јајну победу. Они су остварили јединстг/п подземни град пун светлости. 6o.ia и пространих перспектива. иако се налазио дубоко под земљом* НиЈе никако би-то свеједио да ли ће се граћани Москве кретати влажким непроветреним просторима. са vthc-kom очајне притиснутости као што је v метроима Париза и Лондока. На овој граћевини ло луног изража ia ie доmao хумакизам совјетоке архитекту-

ре која постоји ради човека. Овде oe није радило само о утилктарној rpaћевнни. већ о друштвеној граћевшш првог радгга. о великом уметкичком задатку. на коме би се сломила сва декадентка схватања. заладних архн-. теасата ~фуккционалиста“. да архитектура израста само нз фнзичке намене зграде. да ie тако рећи ..маншна за стаиовање“, Ова схватања сам,о су v стваии ..теориска“ разрадз пракпгше немоћи буржоаоког архи-, текта који кикад неће добити oea»e> шпроко друштвене задаткс-' У периоду до најезде фашцотич-ј ких рушилана совјотски народи изгоадили су многе сјајив градове, станбсне блокове, на потпуно новнм приншшима. по захтешгма хигијене. доследно спроводећи у дело шнроке онштедржавне планове. Нред очима се pehaiv хслубови. позорншта. градоки и сеоски биоскопи. По свом ведром, оитиммстичком карактеру нарочпто се истичу нови белн градови Совјетског истока. економскл, полптички и културпи дентри ослобоћсних наоода У нуном лронвату. За време Великог отаобинског рата немачки злочинци порушили c.V 1710 совјетских градова. оистематски уншптивши све драгоцоне уметпичке опоменико на које су наишлпИсториска победа Совјетског Савеза огворила ie нов период цветања материјалнв и духовне културе оовјетокнх народа. НаЈзначајније у овом новом лериоду свакако су вели.ки радови на обновп и hoiboJ изградњл градова уииштепих у Рату. у првом реду Стаљинграда. Новорооиижа. Ростова на Дону. Новгорода, Омолснска. Виљнуса. кош већ изничу већи и лепши но што ov били. Ови пројокти раћени сУ iia основи великих студиЈа евономских. саиитетских. ТСХНИЧКИХ и КУЛТУIРНO-ИСТOIРИСКИХ. У старим исторнским градовима велнка се пажља поклања обновн историсклх спометшка и њиховом органоком \чс.ључпвап>у v градски органнзам. не само као музејских старина него као живих фактора v животу варода и самом карактеру градоваДанас v слободној заједнини совЈетских народа културне тековине прошлости добиле cv своЈу пуну вредност опе су- потпуио својина народа. Градитељске традипије народа OC-GP богате су и разноврсне. Цркве Новгорода, Владимира из XI и XII века достоши cv спомониии стваралаштва русеог карода у овом добу* Свотм белим масивним зидовима. и органоки израслим кубетнма. и поред све отабилности и мирноће. оставља.ју утисак печег живог пуног покрета- Друкчиј-а ie архитектура Кремља, сјајан пример како фортификапионе вегатине XV и XVI века тако исто и јаке монументалне архитектуре. Са свотм кулама насгалпм у разним периодима руске

истошпе. са комплекоом rpahennna доцниј|ШС периада, као ..Гпаловиром палатч>м“. кулом Ивалга Великог, Кромљ ie бно и ocraie најјаад симбол снаге и непобедавооти ру<жог народа- Сва У одликама херојоке. кремаљске архитектуре. а при томе веобично финих структурскнх облика, црква у cewiy Коломепском (1523) делује такоће више као снажап историскн опомениж руског народа. а нс као црква. Ка дрквп v Фиљама архитект ie хтео да постигие друте ефекте- Лаке зидне масв у весслом ослањају се једна тга другу, а при томе су ciaiHo одмеоене v пролориији iftitHa према другој. Bo.ie и мермерни орнаменти ствара.ју утисак наропшог веоа. Завладавшн vraheM Неве. Петар I ударно ie темеље Потрограда и Кронштата* Својим законотавниl.м актима основао ie у делој Русији „градо. стро.јитељство“. обавезно плански зидање градова- Људи кош оу спроводили ивградњу данашњег Лењнпграда умели су не само да решавају хилротехнтгчке и стратепгкв проблеме, но и у натвећој мери и чисто архитектонске., На ба porarv архитектуру Петровог времсна надовевала се архитектура великог мајотора Растрели ia. ствараода Јаке нндивидуал-

лости у чијим ce делима огледа снага и страст. Петродвореп. са свошм дивитгм вештачклта слашовима. imno од највећиЈм архитектоиских творевина пооледњих венова. твшко су оштетили фапгнсти. У Моокви у ХУНI и почетком XIX века стварали су иотакткути архнтекхи Баженов, Казаков и други- После пожара Моокве 1812, нова ..ашшрна“ Мооква смеигила ie стару, „барокну” Москву за коју ie На/полсон писао да има леи ше дворцс пего сам Париз- Дом великаша ПаЈштових. данас дпжавла библиотелоа „Лењиlн“ дсло ie непознатог архитекте. алн опада v на јлепша, на.јзрел:ија дела руокв архитектуpe ХУШ вска- IБегове сталоженс, ,o£з6пљне форме. делују достојанствено, али и по мало cvmopho. и oropo би ое рок-по да сто.шчке формо унеколико ror.oipe и о судбиин самог архитокте воме cv ввлдакалпи Патпкови узели таленат и знање не оставивгаи му ни и мена. Зар сес то жто не би могло рећи и о дворцу Останкшгих. кош cv полотгли архитакти. пороклом сељади-кметови. На изложби се pehaiv мпога и mihoга ремек дела уметности оовтетских народа. Сва лосад нанисана историia уметиости и архитектуре Boiv су углавном писалн Немци и Французи

затостављала ie тметност малих нанооа- Совјетска изложба убедљнво говорн о тшљноЈтравности културе у GCOP. Иоква v Оелу Сутковили која >е у исти мах и тврНава v Koiv се оклазвају сељаии за време најезла освајачких хорди, или веома лепа дрвеиа црква Маркооог Манаспша. примери су богатих градитељских fpaдиии ја народа УкраЈине и Белоруснie- Дом Црноглавих v Рлгл. или дворац Кадриорг и Талкну caruaheu по нарећењу Петра I; rpahe-вине свромне. али Финих npoinopunia. имаЈу пуно право па ранг вредних уметничких дела- Но највећа ноправда кк>ју ie досадангња буржоаска историја архитежтуре псучлнила несумњиво ie готово иотоуно игнорисање архитектуре средњоазиоких иарода- Нека буДе само номенуто минаре Цар-Курга (XII вок). Мсдреса Шлр-Дор илл трг Регдстаи (1619—1636) у својој целини. Ова архитектура одлпвује се логичним. структурним облицима. израћеним осећаЈем за распоред тежина, и финим траженнм лин.нјама. Народн ОовЈетског Савеза са иуним правом су поносли на овоје култтрно наслеће. Велика дела њнхове архитектоиоке прошлости. ланас cv сво јина нарола и нретстављају његбво неонењиво благо*

Б- Богдановиђ

СА КОНКУРСА

Лојзе Перко

HarpaheH рад

Окупатор v Словенији

ЈЕДАН ЗА ДРУГИМ (ОДЛОМЦИ)

Као да v жлнјебу нообуђено жа* гори извор, iajio је меко и промукло завриштала сбирка о окомнте стране над ријеком. Неко нобанче, наслућујући прве румеие зракр и иежда.ње горе. о<s јавило је избнјање прољећа. којо ie стигло ненадно и намах пролистало по куновинама V шуми. Дуго су с поољећа падале кише. Природа се ограшила јутрашшем сунцу, које се јављало преко внсокпх планина тихо и бијажљиво као сироче. Једва na се одахна ол толпких замагљиваља и пљуска који није лозвољавао да се из куће могло изићи. А како ли је оиима што су по таквом времену волили бнтке но они су младл и зелени. vcto као шибљике што је obhi дана v лугх изиикла па могу све ла издрже. Али остагелои Филипу Пејчевићу се више ниј® стојало v сламеној кући под Орлујштем. Тошко mv се жив Јело и да Hiije било сл..бо виијеме и рат. а још поврх тога свега голине, које mv не допуштају да постигне оно што мисли ла се и још тражи од њега. И она погггена старица. већ mv ј е досадил*. стално сјели при ontv ослушкује да јој откгл не доћт пгни гласи, и кори н.ега како може такп лрвен биги, како јој брани ла кал су отправили све пло имајт. Кадикад бн се из дубине чула тугњава

Јану би то раздражило и стала би на сав глас лозивати еикове. сламати се и паћепички ридати. Стари убојнн курјак био је тврд као камен И онда кад се раставио ол љид „ зтгутио их да бране домовнну, нико му није ни суве вилио. Скупио је густе вјеђе, мало псдигао главу И пружио руку: пожелио им срећан пут, људско поступаље и частан повратак не смије бити. оетаје застпда и vkod за сва времена, док икогд од њих траје. Синови cv му се смијали и билп задовољни. Јана се једва дгжала на погама. с муком cv је раздвојили ол љих Кад су момии пјовајући напустили село и запудали из птшака, није било ока које се ннје овлажило. Старијн cv умиривали жене и дјеuy. треба да схвате да је то ол настанка одрећено и да тако мора бити. Иду за њихову одбрану и част, онамо глје ,је то затражио родни дом, напнлнут са ових страка Oi непријатеља. И зато нека не плачу. сузама се не ваља нспраћати. Отала су скоро сваког лана излазнли v стране изнал шииоког језера. Најприје cv казалн чобани ла ce чује нека грмљавина преко воде. па cv тамо почели и старији полазити. Филин је оано отпшао. Рекао старој да he обићи огоађе и навратттти преко долина. Ведри прољећнн Дан измамио је

и оне што Н0 могу скоро кућни праг пријећи, Извели cv и ђеда Јокаша. По<sудиле га стаое жеље. које су га некад разносиле дутим путевима, па затражио да и његз воде. Огрнуо се сивим сукненим гуњем, узео дренови штап и повео унуче Нобицу, да се ослања на њега и да му показује пут. Помогла cv им чобанчад да се успну va брдо. Помага ви Бог. л>удп? чуо се преморен,, Јокашев поздрав. Добрати cpeha. Јокашу! одговорили су храпави гласови и свалили се низ стрмен. * * * У камењару. који се као ктла узднгао на врх Штитачких Крша, водили су се чуднн разговори. Сури белемн су ћутали и слушали. Ктчсуре су примале hctv причу коју кроз вјкове добијају. Нообнчна лпужкна, њој. својстевним дозивом сакуп.љена. претресала је лоба. намјеРе и тешке аманете којв cv оставиЛи млађима. У коси, зараслој v зеленилу. испод Штитачких Крша. .прочајала су неколико крика, сломљена и загушсна. Сеоска сирота Јелена зозива јединца ла јој се врати са далека nvта, па да заједно поднгну малу kvhy и имање. Кад ra је отнремила раловала се. а касније све ioj теже бивало: сама је. кућа зјапи поазна. а муж лавно отпочинуо пр<и скаларскнм обронпима. Па Јој наврела тегоба кал је чула тутњаву и уочила смеђ„ лим како се лиже изнад планина. Знала .ie лсунекле гато се тамо догађа. Бригаде бораца одолијевају

противницима који насрћу ла све Vииште. Тамо ј а и њен Мирко, пошао је њу да одбранн. Зато завија кто рањена прнсојкиња: Сине, Мирко. златно моје лијете... Бори се... Пази се’... Мир че, соколе мој, долети... НапугатуНИ дом те тражи ... Cpeho, дођн ... Ој. благо меии, сине! Тако га зове. снгурнд v том да .ie он чује н слуша њене совјете и вапа-ie. Ухватила се оукама за грање. па се с њим повија до земље. * * * Лозвали су ,ie горе кол њнх. Сви су се с њом љубили. Неки cv коилп сузе. Испод нак.острешени т Јокашевих трепавнпа ваљале cv се пиз образе неколике капљитге, чпсте као са стуленпа. Обраћао joi ое нспрекиланим гласом: J'k треба ла си јача иего игла. Сви знамо ла тп је тсгако. Зато се mvihkii лржи. Мопа се гинути. ла се не пуштн туђин да хара naiuv земљу n ктће. Лнчи се гпто имага сина за путпку, да се њом може рачу нати са крвиицима, као и његов отап... Полижемо henv ng пм олма Дамо оружје у руке. Oiio их неттрекидно води onacv. IT от>о* их неђе наиугатати и изневтерити, ловешће их својим ломсвима као побједнике. Зато ир тпеба лозитатн никоме нијесу миле т^ ЖП( . аапијевке. Ол њнх и камек може ппоплакати. Стегни срце, наш бол је заједнички. / .

Залњи сутпеви зрап,, cv се растајали Оп њнх. Последњи пут обасјаше површину језера и задимљена брда. * * * Преко лугова и воле чуло се мукло грување топова. Тамо се ломе копља и разносе тијела. А на вилтг ку изиад запаљених планина. привпђало со као ла су сломљени зпапи цртали лепршаве зиле како спсштају вијенце на погинуле сииове камсна. Мрак се вукао горама. На Штнтачким Кршима сви су стајали нпјеми и скрушени. као иа свечаности. Шко је загмшено и саовим полако јецао. Дјечапи cv прекрстили руке. Звуке чобанске свирке однијели cv вјстрови и таласи. За ову ђечицу треба живјети. Ших њивити, да наша огњишта не би била запретана, Па кал се они отуда срећпо врате, нека се од многих папора олморе, а сви ла и т замијене и наставе пут! јетва је бједкике. Зато не треба јадити је за срца и стијене. Изпад њих се вилз и кликтало неколпко планинскпх птица. * * * Кроз густн мрак. путљагом између врлети. клизвла ie нијема поворка, Није се мотла разликоваги од сивог громада. Као да је прирасла с њнм. Водица, на Рулинц.

Михаило Ражњатовић

Bpof 34

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5