Student

ПЛЕНУМ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ

Пленуму је присуствовао и друг Славко Комар, генерални секретар Централног већа Народне омладине Југославије

Двадесет шсстог о- м. па Правном факултету одржан је Пленум Универзитетсног одбооа Народне студентске омладине коме о.У. поред чланова секретаритата. приоуствовали сви чланови секретаријата са факултета и претседници група- У току читања првог рефе-рата на Пленум је дошао генерални секретар Централног већа Народнв омладнне Југославије друг Славко Комар кога су гопло поздравили сви присутни студенти.

Пленум 1е отворио друг Милун Јеленковић и предложио следећн диевни ред: 1) Други конгрес Наоодног фронта Југославије и задапи Народне стуД6НТСК6 омладине Београдског универзнтета рсферат- другариие Вјере Ковачов.ић. 2) 0 изборима руковолстава Народне студентске омладиле рефе-I>ат друга Милана Јосимовића. Дискусија по рефератима.

Реферат другарице Вјере Новачевић

У свом реферату другарнпа Вјера Ковачевнћ, претседник Народне студентоке о-младине ,је измећ.У осталог рекла: " ..Други Конгрес Наосдног фронта Југослави.је је од огромног значата не само за нашу земљу и љеп даљи пуг. он те ол мећународног значата. Конгрес те велики донринос миру у овит&ту. Конгрес јв још једанпут ма»ифестовао једннство наших народаОн је показао шта су у стању ла створе удружене и једннствене снагеЗахваљу.јући јединству наропа Народло-м фронту. под руководством Комунистичке партитс и друга Тита успјешно смо водили н довели до краја борбу наших народа за слободу- Захваљу.јући том јединству овгатгизована те народна држава која је равноправна заједшша који уживају плсдове демократите новога ттша. а који данас удружени и јелинствени изграћују срећну будућност улажућ-и напоое за остварење првог Петогодишњег плана.

Доуги Конгрес. Наоодног фронта Југо-славије има неон.јењиву важност за даљи у-опјех и разпитак наше земље. Из њега све о<рганизаци.је м-оту ла извуку закључке н упутства за сво-ј даљи оад. Он тоеба да извршн још већу мобилизанију народних маса. овнх оРгаиизашпа и сваког појелннна за што већн лоприно-с у остваривање ПетогодипгњеВ нлана и стварању свестоано ооећног н саДржајио*г живота за све наше људе.“ У вези са мећународном ситуанпјбм' другарнпа В јера је нстакла реакционариу и агресивну политику америчких имперп.јалиста кош V својо! незајажљивој и гоамжљнво! жећи за нрофитом и одржању својнх монополистнчких позиција тсже да баце свијет у нову катастрофу V нови рат. ..Амерички империјализам своју агресивну политику настоји да ирнкаже као бо-рбу против ко-мунизма и против експанзше коЈУ шнри Оовјетски Савез и земље нове демократшеТо су старе отрцане фразе којима внше нико не може да вепује. Пиљ )е јасан: по-робљавање свнјета и остваривање свјетокот господства- Са о-вим амерички пмперијализам мнсли да се ријеши неколико отвари: да

усттостави своту економску посв.таст V да <јс на тај начптг ои}еши ' економске кшгзо у ’сопСтвенот земл>и и да 'уклони оа л-ида земље и да изолује од осталих. на.јвећег поотивггика каниталистичкот изЈтаблуЈтвања. мбћни Со-вјетоки Савез који служн' сним наподима као Iгримјео свећнс затеднице гдје сви људи гживату соштшлистнчка пт>ава-“ Таква. ситуанита довела 1е до тот да се ови јет дели V два табора; табон импе!штталистички и антидемокваТоки и табот) антиимпериталистичш и демокрагски. За разл.ику од имперпјалистичког .'табора, аптиимпертпалистички демократски табор 1е миого 1а т ги. На челу демократског табора, ггалази се моћни Совјетски Савез који 1е у рату иоказао виталност п непобтедивост соцпталистичког система земље нових демократи Iа. револуиионаршг иокрети свих земаља и национално ослободплачки покрети колоиија. Успјеси антнимперијалистичког демократског табора свакодневно су све већи. јер кроз даиашњп период кад овај табор води борбу за учвршћење и стварање демократског мира милиони и милиони се придружут овпм табору. придружују се о«и који гге желе да V ратној ситуапији коју хоће да ствопе амерички импергпалисти. проливања к.рви и давања огромних жртава. ваде кестење из ватре за господу нз Волстрнта. Совјетски Савез као моћни бедем мпра и заштите интереса свих малих папода Iасно и недвосмислено прокламује делима своју полнтикуЛегије ратних хушкача. углавном оннх који су милионе и милионе згрталгг у првом и другом свјетском рату. људи добро иознати по свсјоз ..доброј“ трговнни у овијету. поклоника и обожавалаиа фашистичког система кош су се као такви упућивали из Америке у Немачку да благослове Хитлера, Мусолнннја и друге. поlавили су се одмах после рата дречећи о новом рату. Совјетски Савез од почетка 1е раскринкао њнхове намереХтели су. да створе мутну ситуацију н ла лове ла.нас у мутнвлг. Ма колико онн викали о рату. рат није ствар ко.lа зависи само од њих- Они ттокушаваlу да Оргаггизанију Уједнњсинх дадија лретворе у својо орућс скс-

панзионистичко п ратно-хушкачке политике. Ми зпамо да они воле оатне ситуашие. јер у рату су. се досада њихова богатства удесетостручавала н више. али данас 1е такав однос снага V свету. да су снаге демократијо јаче од њих, а снаге демократије у свијету одлучно устају про тив рата. раде на стварању чврстог и трајног мира. Совјетскн Савез као бедем мира н демократијо V свијету све чвршће и чвршће веже за своју мнрољубиву политику демократскс снаге свијета. Сопствено тло америчких илшеријалиста 1е несигурно. посто.ш јака бојазан од свога наоодаИдеја соци ; плизма обу.хвата све више радне људо земљине кугле- Снаге мира постају свијеоне своје моћн. Оне V борбп за мир добијају н своју организатшону Форму. Пут ка ујсдињавању дсмокоатских снага 1е и стварање Информапионот биоо-а левет комуннстнчкнх партија које су ое споразумеле о заједпичкој координапи1и Ралн- Нашн наооди и омлалина поздрављају ту сарадњу. Ми смо се уверили на сопственом искуству да све дотло до-к судбину наших народа није узела у своlе руке КомуниСтнчка Партија. стваоа јући чврсто Iедииство унутар земље. паши народи су бИли варани и стављани V сдужбу разних владајућих клика бпвше Југославије. Јединство нашнх народа оформљено V Наоодном Фоонту. под руво-водством Комуиистнчке Партије и друга Тнта довело нас 1е ло великих побела. То тединство нам омогућава ла даиас удруженим снагама изграћујемо нашу земљу, да од земље технички и културн-о заостале њзграћујемо иидустрнски разви.јену и култури V зе-мљу. Конгрес Народног фронта још један пут задатке свих наших људи- Студенти нашег Универзитета Vједињени у Народној студентској омладини постигли су јединство крсз разне акције после радног пе*ркода. кроз школу, радке акције за обнову и изградњу земље, кроз напоре за изградњу што лепшег и срећнијег живота. Наша организација мора будно да чуза то јединство и да га стално Vчвршћује и проширује. Још увијек има студената према којима се наша организација секташки односи- Сваком поштеном студенту треба дати мсгућност за оад и оазвој у корист своје земље. Наша ооганизација мора да поклони много више пажње политичком раду са студентима. Тај оад није био довсљан. Постављале су се и решавале свакидашње ствари. Тај уски поактицизам био је захватио многе студенте, а то је најопаснија ствар у оаду. Свакидашње практичке задатке треба свршавати не дозвољавајући да се у њима губимо и на тај начин губимо пеоспективу за главно. Политички рад на Универзитету трзба много шире оазвити, са планом и системсм га спроводити. Ниједна круп на ствар из међународне ситуације или из живота наше земље не смије да протекне а да се не објасни. Ми често полазимо од тога да су то интелектуалци. да сами прате штампу и литературу и да знају те ствариТо се показало као нетачно. Организације свих фанултета треба да има1у много више иницијативе V том погледу. да организују сталан политички живот по Факултетима, однос. но отсјецима и годинама и да ликвидирају сваку аполитичност. Отварањо политичког хооизонта код наших студен&та омогућиће мно-

го бољи стручни оад. Показало се да оезултати V овом погледу стоаховито подбацују- 0 чему то говоои? То говори о томе да наши студенти нијесу V довољној мјери свјесни Пзтогодишњег плана и његовог остваривања. То гсвори о томе да нијесу свјесни тсга да економски јака и политички јсдинствена наша земља велик је допринсс ствари мира и демократије V свијету. Један приличан број наших активиста губи се V ситницама и на тај начин забооавља главно. Недостатак политичке свијести, утицао је на испуњавање обавеза појединаца V вези Петогодишњег плана- Петогодишњи план треба стално објашњавати у нашој ор|ганизацији и контролисати кроз то да ли ми остварујсмо оно што припада нама. Сви студенти нашег Унивеозитета тоеба да су свјесни тога да је учење прво и најзажније што тражи земља од нас. То не тоеба говооити само на конференцијама а V пракси се ззтрпавати разним другим стварина гдј® се стварно не зна шта је од чега важније и увијек страда учење- Сваком студенту тоеба оаспоредити V организацији тако вријеме да он има времена за учење колико му је потребно, а остало нека свршава V слободном времену. Учење и идеолошко политичко подизање поред ссталих задатака треба да буде најглгвнији задатак V нашој организацији. Нашој земљи су потр.°бни добри стручњаци који ће, да раде на стваргњу срећног социјалистичког система и који ће бити његови идејни носиоци и спроводници у пракси.“ У дискусији по рефеплту лругапиде В.јере Ковачевић измећу осталог иаглашено.и то да шггање политичког рада мећу студентима треба до коатости заоштрити уношсњем плаиа и система у рад организаиија Народне студентске омлалине. Мора се и њему колико п стручном раду И.OIКЛОИИТИ једна.ко пажње. Iер један стручњак не може да одговори својим задаиима ако ннје политички наоружан. Не смнје се дозволитн да студентима буду наметнтта разна реакционарна схватања, да они не буду упознати са историјом наподноослободилачке борбе, као што је то досада био чест случај. Мотви и живи студепти-херот морају нм бнти светли примери. Нарочиту пажњу треба поклонпти томе да сви тромесечни плановн стручних одбора буду реална слика могућности једног факултета. а не као што су д л сада бнли. огледало уског ира.ктицизма н декларативностњ Кроз гртпе и активе прићи основним проблемима, окупити сваког иашег стулента V решавању свих осдовилх задатака. Вјера Ковачевић

Годишња скупштина Потпорног удружења

Управни одбор Потпорног удружења студената Београдског универзитета расписао је изборе делегата по факултетима за скупштину Потпорног удружења. По чл. 28 Правила Потпорног удружења факултети треба Да изаберу следећи број делегата и заменика: Технички факултет 97 делегата и 48 зам- делегата Медицински факултет 67 „ 34 „ Пољспр-шумарски 44 _ 22 „ ФилозоФски факултет 38 _ 19Природнс-математички 27 _ 14Пргвни факултет 67 - 34 Економски факултет 85 _ 43Фармацеутски факултет 13 _ 7 Ветеринарски факултет 26 _ 13Богословски факултет 3- 2Виша педагошка школа 6 - 3- Доамски студио 3 - 2Фискултурни институт 3 - 2Музичка Академија 6 _ 3Академија ликовне уметности 3 2 _ Изабозни делегати Ке бирати Управни и Контоолно-финансиски одбор Потпорног удружења студената Београдског унивеозитета на трећој редовној годишњој скупштини. која ће се одожати 8 новембра 1947 гсд- V 19 часова и 30 минута на Правном факултету амфитеатао бр. 5. Избори делегата врше се по истакнутим листама ноје морају потписати најмање двадесет студената. Листе се морају доставити Управном одбору Потпорног удружења на оверу најдаље до 3 новамбра 1947 год. Изабраним делегатима треба дати потврду ко|ом ће да притрећо! редовној годишњсј скупштини Потпорног удоужења. Уколико би неки од изабраних делегата био отсутан. замениће га први на листи од заменика. УПРАВНИ ОДБОР ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА

ГОДИШЊА СКУПШТИНА ОСФД ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ

ГОДИШЊА СКУПШТИНА ОСФД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0ДРЖАЋЕ СЕ 2 НOВЕМSРА У ДЕВЕТ ЧАСОВА ПРЕ ПОДНЕ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ. ПОЗИВАЈУ СЕ ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ ДА У ШТО ВЕЂЕМ БРОЈУ ПОСЕТЕ ОВУ СКУПШТИНУ. ДНЕВНИ РЕД: 1) Отварање скупштине, 2) Реферат 0 о а ДУ и будућим задацима, 3) Избор кандидационог одбора, 4) Реферат о општефизичком образсвању. 5) Извештај надзсрног одбора, 6) Предлог буџета за 1948, 7) Избор нове управе.

г ТАКСА ПЛАЂЕНА V ГОТОВУ БЕОГРАД. 31 ОКТОБРА 1947 ГОДИНА XI Број 35 ЦЕНА 2 ДИЊ