Student
ЖИВЕЛО ВЕЧНО ЈУГОСЛОВЕНСКO-БУГАРСКО БРАТСТВО
По селнма дуж пруге, варошицама. градовима Бугареке, омладкна, људн н жене, ћитав народ Бугарске. нмао је једну реч, јединствену мисао братство-јединство. То се испољавало свугде, на сваком месту. Кроз срце Бугарске прошли су загрљеии Тито и Димитров, великн учитељи напредног човечанства, велики борци sa слободу и народну демократију. У срцима бугарског народа топло је од јеккула жеља наших народа за несаломљивим једннством. И та наша жеља иије могла да нађе плодније тло, јер је то жеља н бугарског народа. Братство и једннство народа byгарске и Југославије достало је јаче по икада. Није протекло много времена од састанка наших делегација на Бле-
ду, није протекло много времена од како је друг Димитров био у Југосла внји, а резултати обухватају по свом значају читав велики временски период. гигантскн корак у папред. „Свесна и свестрана сарадња, иако у попитичком, тако м у економском погледу, бипа је први рвзуптат наших разговора на Бледу” (Тито, у Варни)* А логичан ток кретања историје оно што је трн у оку земљама пмперијалиста је наш нови У говор о пријатељству, еарадњи и узајамној помоћи две братске Народне Републике. И народ Бугарске н народи Југославије знају да је будућност наша, јер је чврсто држимо у својим рукама. Давно је за нас прошло време када су под окриљем и уз потпору нздајннчких влада нашим земља-
ма господарили империјалисти и фашисти, долар, фунта или марка, и наше народе хушкалп једие на друге. Данас је време друго. Данас је заиста тако да су Словени они нај напреднији и најдоследнији борди за трајан мир и слободу свих народа. Овај уговор је речита потврда. Народи Бугарске и Југославије „Заједно руку под руиу, идемо добро и зло. Ми ћемо заједно савлађивати препреке и тешкоћа на нашем путу. Ми fceмо заједно и нико нас и ништа не може одвојити бранити своју слободу, своју независност, против свих и свакојаких покушаја непријатеља, ма с које стране долазили” (Димитров, у Софији). Кад је друг Тнто рекао да поздравлл, становништво Драгомана, а не погранично становништво, као и увек, нзразио је жеље свих наших народа, дао је перспективу остварења наше срећније будућиости. А сигурио је да ћемо ми то и остварити, па клеветали империјалисти и њнхови плаћеници колико им воља. Њпхово нразно зановетање нас, баш као и досада, нс може ометати- Наш пут је рашчпшћен. Чврсто њиме газимо, а он нас спаја за увек. „Он ће бити тежак рекао је друг Тпто јер ми имамо вепике и важне задатке пред собом. Не више политичке, што се тиче нас самих, али велике задатке”. Бугарска и Југославија изграћују јгов живог. И Бугарска и Југославија су нове, народне демократије, коie сопственнм снагама пзграђују себи дивну сутрашњицу. Ето, баш ми, ..балканцн” како су говорили опп ..културни” потпаљивачи рата, ми смо схватили точак историје који се креће напред. Ми смо та снага која помаже, креће историју у напред. И точак истори.>е се захуктао. Зато овај уговор нека послужи као опомена онима тамо који слепо слушају Вод-
стрит и миг долара и издају властите народе, да пам не стају на пут. Уговор закључен у Варпи је „категоричка опомена свима онима, који 6и покушали да нападну на слободу и независност наших народа и земаља (Димитров). Уједпњепи, са непобедивим Совјет ским Савезом на челу, наши народи су свесии своје снаге, свесни да су најпоузданнји бедем мпра у свету. А великн задаци којп су пред пама, захтева.ју да будемо све чвршћп н је динствеппји. A када се једнога дапа, Остварн паша велика јужиословенска заједннца, то he бити само потврда опога што је већ постало стварпост. Као најмпрољубивије снаге Балкана пећемо да дозволимо да будемо играч ка у рукама имперпјалиста. Нама Је доста приче да је Балкан буре барута, а да се баидитски инмпериЈалистички ратни хушкачи ките перјем мпротворца н заштптника демократије и слободе. Наш уговор Је снажан допринос миру, нов доказ слободољубивих напора наших иарода. „Он је исто тако опомена и новим претендентима на впадавину светом да се не једе све што пети", и даље, каже друг Димитров, „светски фронт мира, демократије и социјализма, који све више расте, је исто тако наша снажна потпора”. Демократске зсмље, земље народне демократиЈе, и слободољубиве бор бепе снаге човечанства поздрављаЈу овај уговор. То Је пут напредних спага човечанетва. Народи ЈугославиЈе са наЈвећом ра дошћу прихватили су овај уговор. Опи су свесни, као и бугарски народ да Је ово једна прећена етапа више на путу, који је читава Бугарска у име обе.ју држава формирала просто, Јасно, нгкрено: „Нећемо границе! Хоћемо федерацију”. М. С.
Бугарски омпадинци на нашој прузи
НАША РАДНА БРИГАДА У БУГАРСКОЈ
Овог лста била је на нзградњи Бугарске омладинске пруге Псрник —Волујак и једна бригада Народне омладине Југославије, састављена од 310 бригадира и бригадирки из свих наших република и свнх слојева наше омладпне: радника, сељака и интелигепције. У бригади је било 60 студеиата, углавном слушалаца Београдског уливерзитета. Бригада је провела 40 дана на раду, а око 8 дана иа путу кроз Бугарску. Дани проведени у братској земљи остаће као незаборавна успомека 310 брнгадира који су постали 'стални пионири на изграђивању трај пог братства и јединства 'са Бугарском. У том првом сусрету имали смо Т* тнсак да се излила љубав, деценијама спутавана и нагомилана у срцима два паша народа. Видели смо у ]им првим сусретпма старе раднике који су плакали од радости. За место где ће радити наша бригада сазнали смо у Петрпчу. Командант секције. друг Богдан Богданов којинасје дочекао рекао пам је осмехујући се: „Раднћете ira једном од најтежих објската, на Пенчов мосту’. „Па то и хоћемо, коментарисали су наши бригадири, кад је помоћ нека је потпула“. . На Пенчов мост.стигли смо ноћу камионима. Сви смо мислили да се ради о мосту, међутим, радило се о једном насипу испред кога је требала да се иросече читава једпа планипа’ п да се стенама заспе један усек огромиих размера. Иако уморни од пута, напти бригадири једва су сачекали зору да виде дпмеизије тог горостаса око кога су пеле ноћи трештале Miuie -и чуо се шум вагонетаСутрадан. кад су супчани зраци оба сјали читаво радилиште. похрлили смо на објекат. Његова величина, ширина простора који је требало да буде засхрт, виспна насипа као и тежина објекта за рад, испупнли су нас усхићсњем према оннма који су се подухватпли да па овом месту промене лнце природе и омогуће пролаз железници. тој траци цивилизаиијв. која he бугарском народу бити прилог за његову бољу будућност. Осети.ти смо дивљење према бугарској омладини коју је 9 септембар надахнуо стваралачком снагом и која сада зиа шта хоће и може. Бригада се сместила за једап лаи. ЈБихови руководиоци и брнгадири просто cv се утркивали v указивању помоћи. Нцсмо смели по нешто ни да зажелпмо, јер су се одмах ангажовалп сви да би нам удесили остав љајући чак и свој посао. У бараке су нам увели електрично осветљење пако се опо производило далеко олавдс. Пашу амбуланту са 20 кревета смсстплн су на један вис и обезбедили одмах сав ннвентар. Храна
коју су добилн наши бригадирн по речима њихових руководилада &гла је храна ко.lу јсде бугарски радник. Командант наше бригаде звани „Чи* ча” постао је најпопуларнија личност на читавој прузи. Није било сусрета са неким другим „лагером”. како они зову деоницу, а да „Чича“ није био дуго ношен па рукама. Он је посветио мпого пажње уређењу нашег логора, тако да је он постао најугледнији логор на линији ПерникВолујак. Наши бригадири су својски прилегли на посао. Објекат је био врло тежак sa рад, а осим тога Бугари немају онолики број машина и техничких средстава као што је било на нашој Прузи. Па ипак чврстина нашнх радних чета сломила је још у првом налету суровост терена. Још првих дана оборене су све норме које су они имали дотада, тако да су морале бити постављене нове. Организованост на раду, нови систем и нови стил којег су паши бригадирн донелн са изградње наших обеју пруга, задивио је бугарску омладину. Они су се пењали на објекат, и онда када је требало да се одмарају, да би видели како наступају наше чете. „Чудесни момци“, говорили су наши бригаднрн за њих, а њихови руководиоцп су увек истицали: „Ми смо срећпи тто нам се пружила прилк-' ка да од вас учпмо у пракси. Наша брпгада успела је нешао ново у рад на читавој прузи, л то је такмичење. Сва ког дана у нашој бригади додељивала се прелазна застава најбољој чети а најбољи појединци су бивали похваљени. Бугарски брпгадпри применили су и сами такмичење у свом раду и развили га на читавој прузп. По изјавп њнхових руководилаца овај нови дух који је унела наша брнгада у рад омогућио је довршење радова скоро за половнну предвићенш времена. Културни живот био је врло бо гат на Пенчовом мосту. Сваке иедеље била је по једна приредба, било од наших брпгадира изведена, било од њихових. Ретко бп прошао дап да ие сврати по нека уметничка група из Софије или из оближњих логора. Мно гобројна предавања одржали су наши другови из културно просветнот одељења са темом о ИародноЈ омладинн Југославије, о радовима на нашој Прузи и о нашем Петољетном плапу. Њихови предавачи упозналп су нас са ситуацијом организапиЈе њпхове омладине. Они су нам објаснили Условност постојања, још у то
време, више омладинских партија. Али жеља свпх тих партија била је изградња нове Бугарске, и солидарност на том пољу стварно је довела, као што смо скоро чцтали, до обједињења и стварања као код нас, јединствене одламинске организације. Сваких 15 дана наша бригада приреНивала је логорску ватру на цојој су читане и певане наше борбене песме, читани деловп наших новијих књига, а они који су учествовали у народпо-ослободилачком рату причалп су о догађајима из борбе. Те вечери биле су толико популарне да су долазили њпховп бригадири из најудаљенијнх логора Да присуствују. За нас су биле нове њихове „проверке". Наиме. сваке вечери била је прозивка бригада. На тим прозивкама почеле су се додељиватн награде и заставе најбољим брпгадама, а оне су обећавале да ће Пенчов мост бпти засут на време. А кад би пала парола „Стаљин-Тито-Дпмитров“, онда је део логор устајао ’на ноге и ватрено скан дирао правпм и истинским пријатељима омладине. После тога обично су се играла кола наша и њихова, а нај омиљеннје заједннчко коло било је „Козарачко". Незаборавни су дани за нас проведени у Бугарској. Наша бригада понела је прелазну заставу Централиог комитета демократске омладине Бугавске. Проглашено је 60 ударника, а бригада је добила назив ударпа што 1е ретко у Бугарској. Преко 8000 кубика најтврће стене пребацила је наша брагада са велике даљпне у на-
сшг широк 120>, дуг 220 и висок првко 75 метара. Кад смо полазили на пут по Бугарској растанак je трајао читаво пре подне. Полазили смо и враћали се ~не, ми се не растајемо за увек, напротив ово је почетак за вечнто зближење, говорили смо им‘*. Они су прешли пешке преко 20 километара да би нас испратили до полазне станице. Затим смо прошли пут кроз Софпју до Варне, поиоса бугарског народа и преко Пловдива опет у Софију. Иаступ наше бригаде, бригадирскн корак и наше заставе освојили су љубав овнх градова. Уз корак, скандирали смо „братство, јединство” а масе су прихватале и продужавале са „нећемо границе“. Дивне вечерп у Варни и вожња по Црном мору, обилазак културних знаменнтости затим банкети у Варни и Пловдпву задужили су нас да будемо стални ковачи једпнства с бугарским народом- Наш пут завршио се мптингом у Софији на коме је учестовала огромна маса света н манпфестовала горућу жељу да се остваре што пре одлуке на Бледској конференцији. Ако кажем да смо за два непуна месеца на сваком кораку наилазпли на братску љубав, чини ми се да је мало речено. Омладина Бугарске као и наша омладина нбси у себи нови дух оснажен 9 септембром. Тај дух, то је култ према људима, према раду и љубав према домовнни, дух који носи у себи совјетска омладина као пзраз више социјалистичке свести. Ми који смо се осведочили па тлу иове Бугарске, на радном фропту заједно са бугарском омладнном. без трункп резерве тврднмо да је заувек пропало опо чпме је дизап зид кроз историју између наша два народа. Типолд Миодраг, ст. мед
Рад на бугарској омладинсиој прузи Перник —Волујак
ИЗ ПОЗДРАВНОГ ГОВОРА
НАЋО ПАПАЗОВА,
делегата
студената Софиског
универзи-
тета
Дозволите да вам предам поздраве од 45.000 ваше брапе и сестара студената нове демократске Бугарске. Ваша конференција се одржава у моменту, када за најнезаинтересованнјо у политнцн постаје у потпуности јасно, да после другог светског рата пред човечанством стоје дза пута развптка. Један је за мирни напредак, изградшу и братство међу народима, други за сталне конфлпкте, узајамне борбе и експлоатацију. По првом путу иду данас чврсто и уверено народи нових демократија и све прогреспвпв снаге света, руковођени велпкнм Совјетским Савезом а по другом иду нмперијалисти, 4а које пема другог средства да продуже живот свог сибгема, осим ратова за светска тржишта. Студенти јесу и треба дм буду најактпвнији пионири у борби против потпаљивача новог рата. Студентима нове Југославије и нове Бугарске, у потпуности треба да буде јасна будућност. Другови и другарпце, коиференција се одрлгава лепосредно послв' псторпске посегв маршала Тпта повој Бугарској. Софија ннкад ннје видела такву свечаност. Цео наш народ срдачно је и братски дочекао прослављеног борца и вођу југословенскнх народа, манпфестујућл тиме своју чврсту вољу за изградњу нашег братства и једииства, за које су пали у борби против фашизма најдостојнпји спновн оба словенска народа, Дело у Бледу је потврђепо и прошпрено у Еарни'. Оно ствара за нас студепте најшире могућности за културне везе и узајамнн рад, нарочито после тако јасно н конкретно обележене иницијативе у решењима између Централног веha Народне омладппе нове Југославије и Централног комитета Демократске омладипеБу гарске. Ја исто тако другови, треба да вам кажем, да су у нашој земљи за последњих неколпко недеља настале великв политичкв промене. На несрећу наших заједничких непријатеља, јединство бу гарског народа нз дана у дан учвршћује- Отечественн фронт се претвара у јединствену полнтичку органпзацију. Омладина се уједињује у једпнствену оргапизацпју „Савез демократске омладине”. Најзад друговп, браћо и сестре, треба да вам кажем да наши студенти, цела наша омладина прати са највећпм интересовањем ваше успехе у изградњп, науци и уређељу нове Југославнје. Када ви празнујете победу изградње пруге Шамац —Сарајево, то је празник и наше омладине, Када сте јуче славили дан рођења Репубпике, цео наш народ je осећао тај дан као свој празник. Зато што напредак нове Југославије осећамо као свој напредак слободу и независност нове Југоспавије сма трамо нашом сопственом слободом л независношћу. То је показапа историја исписана крвљу хиљада наше браће и сестара. Ми знамо зашто пашп заједпички непријатсљи безобзирпо и с таквпм огорчењем сусрећу наше заједничке успехе. Они врло добро знају да успеси изградње и напретка пашпх земаља означавају даље учвршћење наше снаге и гаранцпју наше слободе и независностп. Они су незадовољни тиме што се пзграђује у нашим обновљеиим земљама, јер виде како расте и јача једна пова омладина, нов парод, који је као Совјетски спреман да се борп до смртп за своју слободу, рођену у вековпој борби протпв унутрашњнх и спољних непријатеља.
8
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БроЈ 40