Student

Народни студент

За који дан навршиће се тачно осам година од оне крваве четрнаестодецембарске вечери, када је ненародна впада Цветковић —Мачек пролила невину крв београдског пролетаријата. У земљи је владапа страховита скупоћа, а њу су још више повећавали шпекуланти потстрекивани и заштићавани од стране режима. Петоколонаши су припремали издајство земље- Напади на радничке синдикате, студентски покрет, и напред не организације као и масовна хапше ња, биле су свакодневне појаве- Оваиво стање у земљи изазвапе су 14 децембра 1939 године огромне пропетерске демонстрације- Пароле; Допе империјалистички рат! Доле скупоћа! Хлеба! Рада! које су те вечери избациване, изразито говоре о карактеру ових демонстрација. Студенти Београдсиог универзитета окупљени у снажном јединственом студентском покрету, и те вечери доказују да су верни и одани пријатељи радничке класе и њиховеборбе- Они су знали, када су кренули под руку са својим друговима радницима са Славије упицама Београда да стварају и себи бољу и светпију будућност- Они су бипи свосни, да без боље будућности радног народа, неће ни они моћи себи да остваре срећнију сутрашњицу. Кренуло се са Славије. Маса ]е пошла под паропама Хартвиговом упицом. На углу Бупевара Црвене Армије и улице Народне републике, код Правног факуптета, друг Рифат Бурџевић „Трша" одржао је кратак говор. Кренуло се даље. Масу већ прате „марице” пуне наоружаних жандарма. Стиже се до Вуковог споменика. Већ су ту и зепени камиони пуни жандарма. Жандарми искачу, постројавају се у двојне редове- Први ред је клекнуо* Пушке су им на „готовс”. Нешто чекају. Ваљда команду? Па-пи! одјекнуо је плотун, потом ј’ош један док се нису пре творили у појсдиначну паљбу. Маса се заталасала* Полетеше каменице. Поједини ј'ош не схватају настапу ситуацију. Маса креће даље. Пуцњеви и даље одјекуј’у. По који друг се затетура и падне. Рањен. Другови га прихватају и склањају- Опет тихо, само одЈ’екуЈ’у паропе демонстраната. Пролази се улицом Димитрија Туцовића* Упица настањена радним људима* Дирљиви и узбудљиви моменти: људи напуштају своје домове и придружују се маси. Иде се даљеПароле nocraj’y све тромкиЈ*е. Приштинска улица. Одј’едном заслепљујућа светпост« Не види се ништа. Јаки аутомобилски фарови уперени су у демонстранте и... опет ппотун. Назад не смеш, напред не видиш. ЧуЈу се само појединачне пароле помешане са јауком рањеника. Маса налази изпаз у једној ад споредних улица. Рањени се другови склањају, а преживели г.родужују даље* Паропе су још жешће и ватреније. Узмака нема. До краја издржати, то осећање Је обузело сваког учесника* Раскршће Нишке и Средачке улице. Поново паљба. Пуцају низ Средачку, а Нишка блокирана. Ту пада прва студентска жртва. Друг Мирко Луковић, студент медицине, лежи на ивици тротоара са пробијеном главом у локви крви која се помешапа са блатом.

Те крваве ноћи студентски покрет губи још два друга; Живана Седлана, студента технике и другарицу Босу Милићевић, студента ЕКВШОсам пуних година је прохујало од ове крваве ноћи и тек сада можемо да сагледамо сву вепичину 14 децембра. Београдска радничка кпаса прва је тада у Европи изишла на улице да одпучно демонстрира против Другог империјалистичког рата, против скупоће, против домаћих издајника Цветковића и Мачека, против Даладјеа и Чемберлена. Без 14 децембра, без оних победа у штрајковима које је водила радничка иласа за свој опстанак, без 27 марта 1941 године не би било наше Народно-ослободилачке борбе, из које је васкрсла данашња Југославија. У тим окршајима калило се јунаштво, борбеност и упорност из година 1941 —1945- Тосу били сигнали које је наша Партија спала народу пред опасношћу која је претила читавој Југославији. Данас, када наш народ у беспримерном залагзњу изграђује своју земљу, види се спавни пут који је прешла наша Партија. У најсудбоноснијим тренуцима наше историје, она је знапа да избере пут који је налагала славна прошпост наших народа. Слава жртвама четрнаестог децембра! ПОТПИСАН ЈЕ ИСТОРИСКИ УГОВОР ИЗМЕЂУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И МАЂАРСКЕ

Mapuian Тито- у разговору с претседником мађарске впаде Лајошом Дињешом

ШТА ОЧЕКУЈЕМО ОД ЈАНУАРСКОГ ИСПИТНОГ РОКА

Несумњиво Је да велики број заосталих испита смета добром делу наших студената да редовно прате наставу и добро уче. Они су терет који може да доведе у питање квалитет знања и правовремено завршавање студија. Зато полагање заосталих испита претставља за нас најглавнији непосредни задатак од чијег извршења зависи наш даљи правилан рад у учењу. Јануарски испитни рок треба у том погледу да одигра велику улогу. У њему треба положити највећи број заосталих испита. Он треба да буде прекретница у учењу на нашем Универзитету, јер се у њему основна маса наших студената мора ослободити заосталих испита, а после тога настојати да заостајање никада више не буде проузроковано субјективним околностима, тј. недовољно брижљивим односом студената према учењу. Посматран с те тачке гледишта јануарски рок је свакако наш до сада најважнији испитни рок. Број заосталих испита који ће се у њему ликвидирати мора бити већи но досада и због тога што пре јуна нећемо имати испитних рокова. Да би се остварило све оно што очекујемо од ових испита неопходки су првбнствено већи напори другова који имају заостале испите jep они у овој школској години морају надокна днти што су претходних изгубили. Неопходно је важно да они схвате од колике је важности, за њихово даље учење, да у јануару положе што већи број заосталих испита. Наша стручна руководства по факултетима помогла су друговима много у овоме, она су се показала стварним руководиоцима учења. На Медицинском факултету спрема се за јануарске испите 60% свих заосталих испита, њихова пета година обавезала се да ће положити све заостале испите. На курсевима које на Економском факултету воде демонстратори обухваћено је 600 до 700 студената. На Агрономском и Филозофском факултету они студенти који су обухваћени такмичењем обавезали су се да ће положити .70% заосталих испита.

Примање индивидуалних обавеза на извесним факултетима је врло озбиљно схваћено. На Медицинском факултету. обавезе су узимане пред групама Народне студентске омладине. на Агрономском, Филозофском и Медицинском истакнута су на видним местима имена другова који су се обавезали. Да се спремању испата пришло озбиљно говори како број узетих књига из позајмних књижица факултета тако и посета наших библиотека у којима често нема места. Али и поред свега овога, ми смо у раду имали грешака које треба исправити а и још радити да би овај испитни рок био оно што треба да буде. Ми имамо још студената који не схватају да испити треба да покажу колико је сваки студент успео да пронађе себе у опште државном плану и како свој део плана извршује. Има студената који впремају мали број испита, јер још не схватају важност овог испитног рока они се још надају у слободне испитне рокове. Њих треба на сваки начин обухватити такмичењем Јер се ми не можемо задовољити тиме што се на Агрсномском и Филозофском само један део студената обавезао да ће у јануару положити 70% испита. Треба настојати да 480 агронома који до сада нису дали о бавезу такође дају обавезу. На Економском, Правном и Филозовском обавезама обухватити бар оне студенте који нису запослени. Не треба дозволити да се понови прошлогодишњи случај Економског факултета који је своЈу обавезу у јунском року премашио за 20% а ипак и даље остао факултет који има највећи број заосталих испита иако се не узму у обзир запослени студенти. А то је било зато што је обавеза обухватила релативно мали број студената. Прикупљени подаци о заосталим испитима треба да служе као

оријентационе цифре на основу којих ће групе по отсецима, годинама, стручне групе и групе за вежбе, нарав но руководећи се објективним могућностима, узимати обавезе о броју испи та које ће положнти у јануару. На Економском факултету није искоришћена иницијатива другова који су на годишњој конференпији Народне сту дентске омладине покренули акцију личног обавезивања. На овом и Техничком факултету треба у овом погледу мало више радити. Курсеви на којима се спремаЈ*у заостали испити показали су на већини факултета добре резултате, само треба настојати да демонстратори на њи ма посвете више пажње проверавању знања појединаца а не да буду само предавачи. Не треба дозволити да рад на курсевима ометају студенти који ништа не раде индивидуално, и да питањима која се могу лако научити из књиге, одузимају време осталих другова. Ми смо у могућности да помогнемо рад студената и из оних предмета које они спремају индивидуално u да на тај начин и ту имамо усмеравајућу улогу. Треба за такве другове повремено одржавати консултације из пређеног градива и на њима помоћи да се теже партиЈе лакше науче а и проконтролише знање. Пошто су то обично предмети за коЈе ми немамо курсеве па често и демонстраторе, потребно Је замолити гг. професоре и асистенте за помоћ. Ове консултациЈе треба брижљиво спремити како би студенти на њима имали користи и не дозволити да професори на њима губе време зато што се студенти устручавају да постављају питања из ствари које су нејасне. • .

Некорисно је чак и штетно одржавати овакве' консултације непосредно пред испите, јер касна констатација да се није довољно радило не служи' побољшању успеха већ одузима време и обесхрабрује студенте. Дакле да би јануарски испитни рок учинио преокрет у нашем даљем учењу неопходно је сваки дан до испита што више искористити за учење. Неопходно је да сваки тренутак у нашем раду буде испуњен тежњом за тим, најважније је да другови који имају заостале испите уложе све снаге у том правцу а стручна руководства факултета учине са своје стране све да се то оствари, јер резултати испита треба поред осталог да покажу и то колико су Народне студентске омладине и Стручни одбори по факултетима уложили труда за извршење нашег првог задатка учења, колико су се осетили као руководиоци на овом пољу.

Миладин Кораћ,

члан стручког одељења Уннверзитеског одбора Народне студентске омладине

САСТАНАК ПЛЕНУМА УНИВЕРИТЕТСКОГ ОДБОРА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ У понедељак, у 7 сати увече у амфитезтру број 2 на Правном факуптету, одржаће се састанак Универзитетског одбора Народне студентске омладине ради бирања секретаријата. > Позивају се чпанови пленума да присуствуЈу састанку. Из Универзитетског одбора НСО-а.

Ј ГАКСА.ПЛАТУЕНА У ГОТОВУ 'ШсфОЦШ СШјЦ&ШЈ 3^llЛ mŽf у * И li>JAU I |jJ Злг! I SiE ЧЈДдЖз ГОДИНА XI - БРОЈ 41 I БЕОГРАД, 12 ДЕЦЕМБРА 1947 I ЦЕНА 2 ДИН.