Student

РУМУНИЈА УОЧИ ИЗВОРА

Румунсни студенти гласаће за Фронт народне демократије

У Румунији ће се 28 мартЈ одржати избори за Уставотвор ну скупштину. Они ће донет* нову победу радним масама Румуније уједињеним у Фронт народне демократије. На путу демократеког преображаја Румунија је већ постигла значајне успехе. Реакционарне „историске“ партије на које су страни империјалисти рачунали, потучене су и демаскиране као агенти стране шпијунаже и издаје. Експлоататорска монархија, од које >су империјалисти са запада такође очекивали помоћ у настојању да Румунију скрену са пута народне демократије, морала је бити уклоњена. Тридесетог децембра 1947 г. Румунија је проглашена Народном републиком; монархија није могла да опстане после пораза реакционарних партија, њеног јединог ослонца, Најзад, стварањем Јединствене радничке партије Румуније избијено је империј алистима из руку последње средство. Социјал-демократија Румуније није пошла путем издаје народа, путем служења америчкој „демократији“ којим иду „десни социајлисти". Она је прихватила руку пружену од комуниста: комунистичка и социјал-демократска партија Румуније организовале су Јединствену радничку цартију Румуније моћног предводника румунског народа у борби за изградњу земље. Заједно са политичким успесима Румунија је постиглаиниз економских. Аграрна реформа, национализација највећих банака, стварање индустриске уцраве појачали су економске позиције радних маса. Политичке победе народне демократије створиле су предуслове да се још више учврсти економска основа румунске демократије даљим проширењем државног сектора привреде. Разобличава-

ње издајничке улоге реакционарних партија, стварање јединственог фронта радног народа и економско подизање Румуније истовремено значи јачање снага демократског табора у свету. Извојеване пббеде нарбдних маса ставиле су Румунију на страну антиимперијалистичког фронта. Империјалисти су изгубили сваку наду на повратак оних времена, када су у својим рукама држали 70% румунске индустрије петролеја, Поред низа мсра па политичком и економском пољу демократска влада Румуније обраћа велику пажњу културном уздизању народа. Уједно са борбом против непросвећености, води се нова, демократска просветна политика. Пре рата хиљаде студената није могло да студира због свога социјалног порекла. Од укупног броја студената у капиталистичкој Румунији, само је 7 процената било из редова радника и сељака. Универзитет

нове Румуније отвара врата свој младој генерацији града и села. Влада чини велике напоре да деци радничке класе осигура приступ на студије. Данас се румунским студентима дели осам пута више стипендија него у годинама капиталистичког „благостања". Национални савез студената осигурава стан и храну за велики број својих чланова. Студентске организације, које су 1938 године биле забрањене владиним декретом, данас уживају пуну помоћ демократске владе. Национални савез студената има свог претставника и у парламенту. У Савету Министарства просвете постоји сталан уред, који заступа студенте и даје своје предлоге у вези са питањима више наставе. Студенти Румуније активно учествују у раду омладине на изградњи земље. На претстојећим изборима они ће дати своје гласове Фронту народне демократије, који ће румунски народ одвести у нове победе на путу

Претставници западних сила коче рад немачке напредне омладине

Савез слободне немачке омладине поднео је молбу савезничком Координационом комитету за Немачку у којој је тражена дозвола за рад организације у целој Немачкој. Совјетски претставник подупрео је овај захтев немачке омладине и подвукао да органи Савезничког контролпог савета већ пуних шест месеци одуговлаче са коначном одлуком по овоме питању. Оп је истакао, да је Савез слободне немачке омладине напредна организација која води борбу против остатака нацизма у Немачкој и да је њен циљ да немачку омладину васпитава у духу чо-

вечности, демократије и пријатељства међу народима. Амерички, британски и фрапцуски претставник изјаснили су се против давања дозволе овој напредној организацији немачке омладине. На предлог совјетског претставника одлучено је да се питање упути Савезничком контролном савету. ИСПРАВКА У прошлом броју нашег листа на шестој страни у чланку „У Чехословачкој се спроводи чишћење високих школа од реакционарних елемената“ у првом пасусу првог ступца погрешно је отштампано „презревши добро“ уместо „прозревши добро“.

Десни социјалисти на делу

Да би могли остварити своје планове поробљиваЊа народа Европе, империјалИсти покушавају ла сломе отпор радничке класе. У томе им служе снаге реакције, фашисти и сарадници окупатора који некажњени, слободно развијају своју разорну акцију, под окриљем америчког империјализма. Али главно оружје у рукама непријатеља радниНке класе јесу десни социјалдемократи који су се ставили у службу монопола и данас ис+упају као браниоци капитализма. Они су у периоду између Првог и Другог светског рата спроводили своју политику рНзбијања јединства радничке класе, клеветајући младу Совјетску републику; чак су доказивали, приказујући у исто време себе као борце за социјализам, да је победа социјаливма у Совјетској републици немогућа, Они су помогли снагама буржоазије да угуше револуционарни полет маса који се јавио у Еаропи после Октобарске револуције. Настављајући даље овај свој рад, они су утрли пут фашизму. У земљама нове демократије и у Италији социјалисти сарађују са комунистима, док у осталим земљама настављају свој издајнички и срамни посао. У многим земљама Европе, имајући одлучујући утицај у владама својих земаља, десни социјалисти се данас отворено боре под заставом америчких монопола против напредних снага за поробљавање својих властитих земаља. У њиховим редовима појављују се „теоретичари“ типа Ласкија који доказују „преимућства“ буржоаске демократије над совјетском. Забрана напредних организација и прогони комуниста, тостали су саставни део о<ве кампање. Предводници ове бор-5е су Блум и Мејер у Францу:кој, Шумахер у Немачкој, Сазагата У Италији, Шерф и Полак у Аустрији и други. Сви они раде пб диктату својих прекожеанских послодаваЦа чију Назочиту „пажњу’ уживају. две тајвеће земље западне Европе Француска и Италија-

У Француској где је комунистичкк партија најјача и има одлучујући утицај на иеколикр милиона радника, десни социјалисти, или како се они сами ИазиваЈУ „трећа сила“, покушавају да јој на разне Начине поткопају ауторитет И на тај начин одИоје од и>е радне масе. Они покушавају да разбију синдикате око којих су окупл>еНи сви напредни трудбенИци Француске- Они хоће да прикажу да се боре противу комуниста и Де Гола, док се уствари заједно са н>им боре против компартије Француске. Овакав реакционарИи став заузимају и по питању спољне политике земље и по питању колонија. У Италији где се нерасположе* н>е маса против постојећег стан>а повећава, социјалисти сарађују са комунистима и претстављају озбиљну препреку остварењу америчких планова. Сарагата је покушао, да својим отцепљеЉем од социјалиста, одвуче прнпаднике странке на пут сарадњесаДв Гасперијевим хрвшћанским демократима који у потпуности слу же интресима америчких магиата. ј Свест и тежња радничке класе за јединством порасли су после дрУгог светског рата. РаднИчка класа је проверила у пракси, у својој борби за слободу, зиачај солидарности радних маса, она се уверила у издајничку улогу вођа Десних социјалиста. Зато није случајно што је компартија Француске за годину дана од избора у 1945 годкни до избора у 1946 години добила више од милион гласова, док је социјалистичка изгубила толико. Није слу чајно да је у Италији један мали део пошао за Сарагатом, док главнина странке на челу са Ненијем, сарађује и даље са комунистима. Ови примери, као и низ других у овим и осталим земљама, показују одлучну жељу радничке класе да се супротстави новим нападима реакције која припрема нови рат, жжазују тежњу да следе примеру СССР-а и земаља нове демократије.

ОМЛАДИНА ИТАЛИЈЕ активни чинилац у изборној кампањи

Средином априла одржаће с< парламентарни избори у Италији. Италијанска демократија, ш челу са Комунистичком партијом улази у изборну кампању са вером у успех, базирајућ* своју веру на снази Демократског фронта, на својој јединственој радничкој класи и сељаштву које још увек није добило земљу крупних велепоседкика. Напредна италијанска омладина окупљена око Омладинског фронта и Савеза италијанских девојака чврст је ослонац Демократског фронта у омладинским масама. Омладински фронт је у прво време био коалициона организација, створена у периоду борбе против фашизма, а на иницијативу младих комуниста. У њему су се налазили још млади социјалисти, демохришћани, републикан ци и либерали, али је касније „Фронте дела Ђовенту“ постао јединствена организација, пошто су из њега иступиле демохришћанске, републиканске и либералне омладинске организације по упутствима својих политичких партија. Иступила су руководства тих странака, али је омладина у већини остала. Данас „Фронте дела Ђовенту“ и Савез италијанских девојака окупља у својим редовима преко милион и по омладинаца и омладинки. Омладинске организације политичких странака стварно не постоје и-

ли су бројчано мале, изузимајући организације католичкс акције, које су под непосредник руководством Ватикана и којс окупљају приличан број омладинаца. У јачању Омладинског фронта, а нарочито од како су му приступиле целокупне омладинске организације Сарагатове странке са руководствима, Де Гаспери и његови помагачи виде главну препреку за држање италијанске омладине под својим утицајем, под утицајем развратних американских филмова и католичког клера. Де Гаспери покушава да разбије ндродне демократске организације и да онемогући утицај Демократског фронта на омладинске масе. Али иасупрот тежњама Де Гасперија и његових помагача, јединство италијанске омладине још више јача. Ових дана је у Ђенови одржан конгрес радне омладине читаве Италије на коме је узело учешћа око 7 хиљада делегата из разних омладинских организација. У конгресу су активно учествовале организације „Фропте дела Ђовенту", Савез италијанских девојака, социјалистичка змладина Ненија, Сарагатове оиладинске организације које су >тступиле од Сарагата после веговог уласка у владу Де Гастерија, Савез италијанских пар:изана, омладинске синдикалне >рганизације у којима су окуп-

љени сви омладинци без о6зј ра на политичку припадност мпоги други. Овај конгрес бг је још један пораз Де Гаспери; и његових саучесника у борб против народних маса Итали; и њене омладине. Школска и студентска омлз цина налази се у врло тешко: положају. У Италији, све д ступања на снагу новог Устав [l. I. 1948) био је на снази чуве ш Мусолинијсв закон о фаши Јацији школа из 1928 г. Уџбе шци у школама још су увек о ш исти које су Мусолинијев! ,просветитељи“ писали за изо шчавање схватања о науци 1 султури. Уписне таксе на уни Јерзитетима износе за сваки се Јестар око 20 хиљада лира, у храво колика је и средња ме :ечна плата мануелног радни :а. На факултетима се налазЈ фло мали број деце радника ељака и намештеника, већ сз у углавном деца фабриканатг [оседника и црноберзијанаца ’ем њих на италијанским униерзитетима може се поре; шдерсових Пољака наћи уташа, четника, избеглица и злс инаца из свих земаља народе демократије. У студентским омовима је њихово легло. Па поред таквог састава на унизрзитетима, напредне снаге су :пеле да створе координациоа руководства за све студентсе организације, да их мобили:у по питањима демократизалје наставе и решавања еко-

номског положаја студената. Недавно је Де Гасперијева влада подигла уписну таксу на универзитетима. На иницијативу „Фронте дела Ђовенту" сви су се студенти дигли против те владине одлуке. У Ђенови је скоро цео Универзитет изишао и и демонстрирао пред префек-10 туром тражећи снижење а не а првишење таксе. Демохришћани и и њиховИ помагачи покушали е су да у Милану, као разбијачку снагу против уједињених .- студената, искористе групу од и 200 југословенских избеглица 0 која је изазвала туче и нереде а на универзитетима. Англоамерички империјалис“ ти искористили су окупацију " Италије да би уњој пласирали “ своје производе и да би довели л на власт своју сенку у лику Де “ Гасперија и клике коју он претл ставља. И данас они држе у “ својим рукама петролејске ком* паније, електропривреду и све - важније привредне гране. По * њиховој жељи данас се затва■ рају творнице које су опасне у * конкуренцији, радници се без , посла бацају на улицу. По њиг ховој жељи данас се смањује 1 продукција у италијанским пре . дузећима, повећавају се трош■ кови производње и аналогно то-1 ме смањује се реална најамни■ на трудбеника. Уз благослов 1 папе и клера, уз помоћ домаћих капиталиста и фашистич-т ких бандита из свих крајева Европе, они теже да од италијанске омладине створе оно што, је хтео Мусолини кроз 22 го-* дине своје владавине. Таквој политици супротстављају ое италијанске демократске масе. Де Гаспери и његови пратиоци из дана у дан губе ппи-

- сталице. Тамо где су они некад 1 претстављали већину остали су • данас у мањини. Локалну власт, 1 изузев полициске, по селима и г градовима у већини држе демо» кратске снаге. Југословенска о; младинска делегација прошла је > кроз много села и градова у И- талији и видела да су се само у I Риму и Напуљу задржале реакI Ционарне општинске управе, а[ ли оне нису биле биране на про. шлим изборима у јесен 1947, не: го још 1945 године и не прет; стављају одраз снага у тим градовима. Ево једног примера расположења италијанских маса: У провинцији Ређо Емилија на изборима за општинске органе власти, за комунисте је гласало 72%, за Ненијеве социјалисте 16%, за демохришћане б°/о, за Сарагата 0,6%. Јесте да је то „Црвена Емилија“ како је у Италији зову, али позиције реакције ни у другим крајевима нису много боље. Зато Де Гаспери по директик| из иностранства покушава терором и стварањем јаких, фашистички расположених полициских одреда, да заплаши италијанске масе у изборној кампањи. Исти циљ имају и посланице разних бискупа, а и самог Ватикана. На супрот њима наступа Демократски фронт у чијим се редовима налази и сва напредна италијанска омладина, окупљајући раднике и радно сељаштво, борећи се за демократизацију своје земље, за шену независност бд империјалистичких грабљиваца, за боље услове живота и рада италијанских радних маса.

Сава Обрадовкћ

ОдпоoО|рни уредаик. Влада Митровић студент права. Уредништво и администрација: Београд. Булевар Цпзене ат>миј е бр 73 Технички сћа-ш гтрт Т( .«а 41-602, брс* чсжовног рачуља 1-9060014 - Штаммрчја ..Омладнна” - Београд. мКД Фа.тттет, телефон

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 5